Igre 
Kakva je situacija na migrantskoj ruti kroz Srbiju i hoće li prihvatni centar kod Subotice ponovo biti otvoren?
Komentari17/10/2024
-07:07
Privremeno zatvoreni kamp za migrante kod Subotice mogao bi ponovo da bude otvoren. Iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila ističu da je to neophodno zbog dolaska hladnog vremena pre svega.
Sudeći prema onome što je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao pre dva dana, kada se susreo sa svojim kolegom iz Mađarske, Šandorom Pinterom, na graničnom prelazu Horgoš, moguće je da se kamp otvori, ukoliko situacija to bude zahtevala.
On je tada takođe rekao da prate situaciju i da su spremni da reaguju u skladu sa brojem ljudi koji budu dolazili. Sada je taj broj migranata daleko manji od onog koji je bio prisutan prošle godine ili pre dve godine.
Ekipa Euronews Srbija obišla je prihvatni centar u Subotici koji je, po svemu sudeći, zaključan i prazan i tako je praktično od novembra prošle godine.
AP/Darko Vojinović
Podsećamo i da su migranti iz ovog kampa premešteni u prihvatne centre na jugu zemlje i to nakon pucnjave koja se dogodila u Horgošu, nedaleko od mađarske granice. Tada su poginule tri osobe, a jedna je bila ranjena. U pitanju su bili ljudi iz migrantske populacije.
Nakon toga je policija sprovela veliku akciju kada je, kako su tada saopštili iz MUP-a, u periodu od 27. oktobra do 8. novembra prošle godine u pograničnom delu pronašli oko 4.500 ljudi koji su se skrivali u pokušaju da ilegalno pređu granicu.
Oni su pronađeni u okolini Subotice, Sombora, Kikinde i dole kod Pirota, i tada se 3.000 ljudi sa severa preselilo u prihvatne centre na jugu zemlje. I od tada je ovaj prihvatni centar u Subotici prazan.
Povezane vesti
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila apeluje na otvaranje centra u Subotici
Kretanje migranata je jedno od važnijih pitanja i za evropske zvaničnike. Naime, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, pozvala je na razmatranje mogućnosti formiranja ''centara za povratak'' van EU u pismu liderima Unije o neregularnim migracijama, navodeći sporazum između Italije i Albanije kao mogući model. Inače, prvi migranti su već stigli u Albaniju.
Fon der Lajen je takođe pohvalila kontroverzne sporazume EU sa Tunisom i zajednički rad sa libijskim vlastima, koji podrazumeva evropsko finansiranje ovih zemalja da zadrže migrante na njihovim teritorijama, što je naišlo na osudu grupa za ljudska prava.
Sporazum Italije sa Albanijom podrazumeva da ona bude domaćin migracionim centrima za obradu zahteva muškaraca koji traže azil koji žele da uđu u Uniju.
Prvi migranti u okviru sporazuma trebalo bi da uđu u Albaniju danas. Međutim, prva je, ovim povodm, reagovala portparolka španske vlade Pilar Alegrija i izjavila je da se Madrid protivi stvaranju centara za migrante van EU, i naglasila da će Madrid u Evropi nastaviti da brani ''humanitarnu'' primenu Pakta o migraciji i azilu, prenosi Efe.
Zbog svega toga, u Srbiji je reagovao i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Naime zbog oni sada apeluju na institucije Srbije da ponovo otvore prihvatni centar u Subotici jer, kako su rekli, uočavaju na terenu da su ponovo tu porodice sa decom u pokušaju da pređu granicu, a dolazi hladno vreme. Zbog toga traže da im se obezbedi smeštaj i da im se pomogne po tom pitanju.
Dačić: Broj ilegalnih prelazaka granice sada je daleko manji
Ministar Dačić je odgovarajući na pitanje Euronews Srbija ovim povodom rekao da su oni oko pitanja migratornog talasa uradili veliku stvar. Rekao je da dobijaju stalno pohvale od evropskih predstavnika i da su praktično uspeli da zaustave rutu ljudi koji su iz pravca Bugarske i Severne Makedonije dolazili ka Mađarskoj.
Kaže i da oko 50 odsto migranata dolazi iz Bugarske, oko 30-40 odsto iz Severne Makedonije i da je sada taj broj pokušaja ilegalnih prelazaka granice daleko manji nego u proteklom periodu.
Povezane vesti
Rekao je i da je u periodu od 1. januara do 23. septembra zabeleženo 419 pokušaja ilegalnih prelazaka mađarske granice koji su sprečeni, a kada je reč o ulazku u Srbiju, kaže da je na granici sa Severnom Makedonijom preko 7.300 takvih ilegalnih pokušaja.
"Hoćemo da reagujemo na to, neka nam se svako ko ima bilo kakve ideje ili zahteve obrati. Mi smo tu da obezbedimo najbolje uslove za te ljude. Nije nam cilj da maltretiramo migrante. Nama je cilj da pomognemo i da oni koji se nalaze u toj situaciji, prosto da im pomognemo, da mogu da prežive. Ima ljudi koji zarađuju na njihovoj emociji", rekao je Dačić.
Tanjug/Rade Prelić
Njegov kolega Pinter rekao je da Mađarska vodi računa o tome ko od migranata prelazi granicu i ulazi na teritoriju njihove države.
Povezane vesti
"Mi, naravno, gledamo ko su oni koji dolaze sa dobrom namerom i ko su oni koji dolaze agresivno i napadaju. Oni koji gađaju kamenjem policajce ili šipkama policajce, njih nikako ne možemo smatrati izbeglicama", rekao je.
Iz Komesarijata za izbeglice i migracije nisu se još oglašavali povodom apela Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Međutim, u svom saopštenju iz jula ove godine, kada su saopštili da su neki prihvatni centri trajno, a neki privremeno zatvoreni, naveli su da je ukupno pet centara za azil u Srbiji ostalo da radi.
Uz njih, dodali su, rade i još tri prihvatna centra, i da oni svakodnevno prate ta migratorna kretanja. Rekli su i da su spremni u saradnji sa drugim institucijama Srbije da reaguju ukoliko bude potrebe, dakle, i da otvore eventualno neke prihvatne centre ponovo.
Oni u tom saopštenju jasno naveli da se prihvatni centri zatvaraju privremeno u periodu do 30. septembra, a taj rok je odavno prošao.
Kovačević: Priče ljudi koji peške prolaze ovu zapadno-balkansku rutu su jezive i strašne
Pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević potvrđuje za Euronews Srbija da je većina prihvatnih centara u Srbiji privremeno zatvorena. On podseća da su to uglavnom kontejneri sa kolektivnim spavaonicama. Prema grubim procenama, u Srbiji trenutno, kaže, ima oko 2.000 migranata, ali ne očekuje se veći priliv.
On ističe da su priče migranata potresne: mnogi beže zbog ekonomske krize, političke nestabilnosti ili ratova. Druga trauma su krijumčari, koji često eksploatišu ranjive kategorije. Na kraju, migranti se, navodi, suočavaju i sa policijama.
"Vrlo često ih i pretuku i puste pse na njih, skinu ih gole, teraju da se vrate nazad. Uopšte neću da pričam da li je to srpska, bugarska, turska ili neka druga granična policija, to je evropski trend koji se sprovodi generalno, i gde se svi prave ludi da tako nešto postoji. Onda imate situaciju, paradoksalno, da ti ljudi umesto da se obraćaju policajcima, obraćaju se krijumčarima. A ti krijumčari, da bi izbegli pojačane kontrole, dronove, kamere, AI, oni su spremni da ulaze u male čamce na reci pa se prevrnu na Drini, pa se onda ti ljudi podave", kaže Kovačević.
Kako je naveo, Srbija ima mešovitu migracionu sliku koja u suštini odražava i položaj Srbije u geopolitičkom smislu. On je podsetio i na to da u našoj zamlji postoji i kamp za decu koja su bez pratnje i da ona zahtevaju posebnu pažnju.
MUP Srbije
"To su deca koja imaju od 12 do 17, 18 godina. To su uglavnom dečaci bez pratnje, uglavnom su iz Avganistana. Njihove priče, ali i svih njih, ljudi koji peške prolaze ovu zapadno-balkansku rutu su jezive i strašne. Zbog toga što oni pre svega vuku svoju traumu odlaska iz doma. Ovo su strašne ljudske priče i sudbine koje se dešavaju. Ne znate šta im se dešava na putu. Tako je, u ovom trenutku je jedan dečak koji je boravio u Principovcima, i za koje svi kažu da je divan, vodi kao nestao i možda je on upravo izgubio svoj život pokušavajući da pređe na primer u Bosnu i Hercegovinu. Njega porodica sada ovde traži", rekao je.
Kaže i da Srbija ima suvereno pravo da kroji svoju migracionu politiku i da ljude smešta tamo gde ona smatra da treba, ali da, kada odluči da ih smešti negde, treba da vodi računa o njihovim ljudskim pravima.
"Ja nikad nisam mnogo razmišljao o tome gde taj prihvatni centar treba da se otvori, ja sam uvek razmišljao o tome da kada se otvori neki smeštajni kapacitet, treba da zadovoljava određene uslove u kojima ti ljudi borave i da ti ljudi pored te egzistencije, to je taj krov nad glavom i tri obroka, treba da dobiju daleko veći broj usluga i stvari koje su bitne pre svega za naš sistem života", rekao je.
Komentari (0)