Hvaljen kao najbolji, sad je došlo vreme da se menja zakon - hoće li doneti manje ili više prava građanima

Kada je Srbija dobila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 2004. godine, hvaljen je kao jedan od najboljih. Sada je došlo vreme da se menja, a postavlja se pitanje hoće li doneti više ili manje prava građanima.

Kada je reč o predloženim izmenama Zakona, kritičari tvrde da se ugrožava dostignuti nivo prava na pristup informacijama od javnog značaja, i da se istovremeno propušta rešavanje problema koji su uočeni u primeni Zakona.

Kada neki javni organ ne da traženu informaciju, poverenik nalaže da se ona dostavi. U 2020. godini, broj neizvršenih konačnih i obavezujućih rešenja bio je 281.

"Na radnoj grupi pre dva dana su usvojene primedbe na predlog Nacrta, koje dolaze iz civilnog sektora", rekao je za Euronews veče poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, Milan Marinović.

Kako kaže, nada se da će ovaj zakon zaista doprineti boljoj praksi, jer će poverenik imati znatno veća ovlašćenja.

Nenadić: Priča se već 10 godina

Nemanja Nenadić, iz organizacije "Transparentnost Srbija", smatra da bi ipak trebalo sačekati da se vidi šta je sve usvojeno na radnoj grupi.

"Počelo je da se priča o izmeni Zakona još pre 10 godina, i čak je bio jedan predlog tada kada, koji nije usvojen", ističe.

Dodao je da žalbe protiv brojnih organa vlasti dolaze do poverenika, ali se to ne dešava kada Vlada ili Skupština Srbije uskrate informacije. 

Kada se iscrpi sve što je u mogućnostima poverenika, onda je Vlada poslednja instanca koja bi trebalo da obezbedi izvršenje onoga što je odluka poverenika.

U Zakonu stvari stoje dobro, kaže Marinović, ali problem je u praksi, jer Vlada nijednom do sada, od kako Zakon postoji, nije iskoristila ovu mogućnost.

U jednom od predloženih članova su se političke stranke i verske zajednice izuzimale od kategorije "javnih institucija" koje bi trebalo da po ovom Zakonu prilože tražene informacije, ali političke stranke, nakon javne rasprave, neće stajati u ovom članu, ističe Marinović.

Crkva i verske zajednice neće podleći ovom Zakonu, dodaje, jer je nemoguće utvrditi u kom procentu se finansiraju iz republičkog budžeta, s obzirom na to da nemaju obavezu prijavljivanja prihoda.