Igre 
Srbiji nedostaje 30.000 majstora - obim posla sve veći, a stare zanatlije nema ko da zameni
Komentari17/07/2022
-17:05
Udruženje Autoservisi Srbije i Zajednica mašinskih škola prvi put su se našli u zajedničkoj kampanji promocije zanata - autoserviserskog poziva. Oko 250 škola u Srbiji oblepljeno je posterima koji pozivaju decu da upišu mašinske i tehničke škole, a cilj je da iz procesa dualnog obrazovanja struka dobije što kvalitetnije kadrove.
U Autoservisima kažu da su spremni da ponude plaćenu praksu, besplatne obuke, sav potreban alat i opremu za đake koji hoće da se uče ovom poslu. U kampanju koja ima za cilj da promoviše autoserviserski, ali i druge zanate uključio se i Nikola Jovanović, poznatiji kao "mali serviser". Mehanikom se bavi od dvanaeste godine i u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je od malena voleo da obilazi autoservise u komšiluku i da vidi šta se tamo dešava.
"Uvek sam išao, gledao alat, to me je privlačilo. Na primer, uzmem krckalicu pa vrtim, pa dignu haubu pa me majstor ispituje šta vidim tu. Videlo se da mi je to u krvi. Interesantno mi je da se uprljam. Iinteresantno, na primer, da uradim mali servis i da izađem ovako sav crn po licu i po rukama", kaže Jovanović i dodaje u šali da ga je majka grdila kada je pipao vrata i zidove prljavim rukama.
Aleksndra Đurišić iz Autoservisa Srbije navodi da zvanična statistika o tome da majstori fale na tržištu i nije potrebna. Kaže da se to "oseti na terenu".
"Nezvanični podaci su da Srbiji nedostaje 30.000 kvalifikovanih zanatlija, a među njima su i autoserviseri. Takvi podaci nam ni ne trebaju. U praksi vidimo da majstori nedostaju. Ove stare majstore nema ko da zameni, sve je manje interesovanja među đacima da upisuju mašinske i tehničke škole. Autoservisi Srbije postoje od 2014. godine i na svim našim skupštinama se kao glavni problem naše struke ističe upravo to - da nama nedostaju kvalifikovani kadrovi. Obim posla je neviđen", kaže Đurišić.
"Serviseri imaju pune ruke posla"
Objašnajva da nisu samo deca ta koja beže od zanata, već vrlo često i roditelji utiču na njih, plašeći se da im upis ovih škola ne može obezbediti materijalnu sigurnost ili dovoljan stepen obrazovanja. Međutim, ona kaže da je situacija zapravo sasvim drugačija.
"Statistika kaže da se na našim ulicama voze automobili starosti 16-17 godina. Onda vam je jasno da autoserviseri imaju pune ruke posla. Posebno u ovom momentu kad zanatlije nedostaju. One jako lepo zarađuju, mogu da žive jako lepo od tog posla. I ono što je najvažnije, kad deca upisuju mašinske i tehničke škole, ne znači da neće moći da postanu akademski građani. Uvek postoji ta mogućnost da nastave da se školuju, tako da, upisivanje srednjih stručnih škola ne znači da je to kraj obrazovanja", dodaje Đurišić.
Povezane vesti
Međutim, praksa je pokazala još nešto, a to je da mali serviser razbija još jednu predrasudu - da se za zanate odlučuju loši đaci. Jovanović kaže da to nije istina, i da je on uprkos peticama u knjižici žarko poželeo da se bavi upravo tim poslom.
"Ja sam odličan, moj mentor kod kog sam krenuo je isto bio odličan u osnovnoj školi pa je krenuo u školu za automehaničara. Posao nije prljav posao, to je veoma lep, pošten posao, samo treba lepo da se radi. Zarada je ista, ako ne i malo veća od nekog ko radi u banci ili na nekoj termoelektrani. I gde god da radite, imaćete ovde istu zaradu", objašnajva Jovanović.
Sa druge strane, u Autoservisima kažu da je Novi Zakon o dualnom obrazovanju dobar, ali da je u praksi pokazao i neke nedostatke, koje će struka izneti na javnoj raspravi o ovom Zakonu najvaljenoj za jesen.
Kojić: Lako je napraviti pogon, treba ga napuniti kvalitetnim radnicima
Siniša Kojić predsednik Zajednice mašinskih škola kaže u razgovoru za Euronews Srbija da je jedna kampanja kakvu sporovode Udruženje Autoservisi Srbije i Zajednica mašinskih škola neohpodna, kako bi se deci približio majsorski posao, jer kako kaže potražnja za kadrom je velika, a ponuda jako mala.
"I ove godine upis u našu školu je bio jako loš. Mislim da je problem u tome što se generalno priča unutar porodica a to je "uči sine da ne mora da radiš". Zbog toga lepo je da se čuje primer malog Nikole Jovanovića, koji je sam izrazio želju da bude automehaničar. Suština je u tome da mi sa jedne strane imamo veliku potražnju za kadrom, a mi nemamo toliko đaka da ponudimo", objašnjava Kojić.
Dodaje da su upisne kvode jako veće od broja zainteresovanih, pa zbog toga se smanjuje i broj odeljenja u školi. Kojić kaže da je zbog toga potreban malo drugačiji plan upisa.
Što se dualnog obrazovanja tiče, Kojić kaže u tome vidi spas, jer smatra da se na drugačiji način budućim srednjoškolcima približava ovaj posao.
Povezane vesti
"Novost je da obavaljanje prakse koje su do sada imali organizovanije. Tokom školovanja, deca imaju i određenu nadohnadu za to što rade i to je dalo nekog rezultata. Privreda je mnogo zahtevnija, strane kompanije koje dolaze su zatevne, često pitaju za obrazovnu instituciju. Lako ćete vi da napravite neki pogon i da ulažete, ali teško taj isiti pogon možete da popunite kvalitetnom radnom snagom", kaže Kojić.
Komentari (0)