"Dečiji brak nije romska tradicija", istraživanje pokazalo da svaka druga Romkinja u brak stupi pre punoletstva

Dečiji brakovi predstavljaju problematičnu praksu u okviru koje dete prisilno stupa u bračnu zajednicu sa drugim detetom ili sa odraslom osobom, a u Srbiji ih ima najviše kod Romske populacije.

Istraživanje koje je sprovedeno u okviru projekta "Dečiji brak nije romska tradicija" pokazalo je da Romkinje u većini slučajeva postaju majke pre punoletstva, da zbog toga toga često napuštaju školu i da nemaju ni kompletno osnovno obrazovanje. Problem je i taj što se ovakvi brakovi kod nas doživljavaju i kao nešto tradicionalno, rekla je za Euronews Srbija Dženet Koko, aktivistkinja romskog centra za žene i decu "Daje".

Ona je navela da je u okviru projekta juče održana i konferancija na kojoj su upravo ukazani problemi koji se odnose na to kako se romski brakovi doživljavaju u Srbiji.

"Dečiji brak je nasilje, a rezultati našeg istraživanja pokazali su da dete, devojčica Romkinja, uglavnom postaje majka pre svoje 18. godine. Odnosno, pre punoletstva, u brak stupi svaka druga devojčica. Prognoze nisu pozitivne, jer se i sam termin 'dečiji brak' tek nedavno pojavio u pravilniku u Zakonu", kaže Koko.

Ona naglašava da je praksa pokazala da institucije na romske dečije brakove gledaju kao na tradiciju Roma, što, dodaje, nikako ne bi trebalo da se radi.

Euronews Srbija

"Mi upravo zbog toga i reagujemo, jer je naš cilj da pokažemo da bilo koji brak dece ne sme da se doživljava kao tradicija. To se odnosi i na Romsku populaciju. Zakon postoji, ali se ne primenjuje. Predložene su i izmene vezane za Porodični zakon, a one podrazumevaju da se u brak ne sme stupiti pre 18. godine i to bez izuzetaka. Dete mora da bude u fokusu, kako bi ostvarilo svoj pun potencijal. Svako dete ima pravo na detinjstvo i da se obrazuje, kao i da kasnije samo bira svoj životni put", rekla je Koko.

Kako kaže, istraživanje je pokazalo i da skoro polovina one romske dece koja stupi u rani brak prestaje sa obrazovanjem, pa čak i većina njih ne završi ni osnovnu školu. Dodaje da se pokazalo da u rane brakove stupaju više devojčice, u odnosu na dečake.

"Nakon toga se njihov život totalno menja i ona mora da služi ne samo svog partnera već i celu porodicu i pored toga što ona psiho-fizički nije spremna za to. Pokazalo se i to da, ukoliko ona ne ispunjava sve te obaveze koje se od nje očekuju, postaje žrtva nasilja", kaže.

Upitana koji su mehanizmi kako bi se ovo sprečilo, Koko kaže da je država ključna u rešavanju ovog problema i da sve treba da počne od institucija.

"Država pre svega treba da reaguje. Za početak da se ne odbacuju prijave, ali isto tako tu je potrebna reakcija i drugih institucija. Mislim pre svega na zdravstene ustanove. Kada se pojavi maloletnička trudnoća, to treba da se prijavi. I škole treba da reaguju. Na primer ako se devojčica u školi ne pojavi dva dana, da proveri zbog čega je to tako", objašnjava ona.

Koko je naglasila da je i edukacija svih, kao i promena ugla posmatranja, na ovaj problem jako važna. Ona je ponovila da romski dečiji brak ne treba da se doživljava kao nešto što se podrazumeva.

"Mi radimo na tome da ljude edukujemo i da im objasnimo da to ne sme da se doživljava kao nešto tradicionalno. Treba edukovati i roditelje, decu, ali i ljude koji su u sistemu", rekla je ona.