Zašto završite za pisaćim stolom dok vam dete radi domaći: Obimno gradivo i sve veća očekivanja, a đaci sve manje znaju

Ukoliko ne radite domaće zadatke sa svojom školskom decom, u velikoj ste manjini. Od grupnih projekata do zajedničkog učenja deluje da se školovanje za roditelje nikad ne završava. Sve je veći broj vukovaca, a opet deluje da deca imaju sve skromnije znanje i slabije socijalne veštine. Da li je problem u preobimnom gradivu ili u previsokim očekivanjima roditelja koja potom ne oslikavaju realno znanje deteta?

Stara latinska izreka kaže "Non scholae, sed vitae discimus" (Ne učimo za školu, već za život), ipak deluje da ovu lekciju roditelji nisu uspeli da nauče ni posle dve hiljade godina, našalio se u jutarnjem programu Euronews Srbija direktor Osnovne škole "Laza Savatić" Goran Petrović. On ističe da tu veći problem predstavljaju roditelji, koji neretko postave prevelika očekivanja prema deci.

"Većina uči za školu, za ocenu, a ta većina su roditelji. Od pamtiveka postoji ta trijada: roditelj, nastavnik i dete. Ja kao direktor nemam neke situacije sa decom,  ali imam sa odraslima.  Prevelika su očekivanja roditelja da dete ima sve petice, imamo veliki broj vukovaca, ali te svari nisu imanentne". kaže.

Novinar i psiholog Miša Stojiljković dodaje da je uloga roditelja da pomogne u odrastanju, a ne da nadleće nad njim poput helikoptera. 

"Moja deca su nekada radila domaći i do kasno u noć, ali smo ih puštali. Mislim da najbolje mogu da nauče na svom primeru, kada se sami opeku, pa uzmu nauk za buduće", rekao je Stojiljković.

Novinar dodaje da se roditelji danas "previše mešaju u školovanje svoje dece", čime im, kako ističe, zapravo ne činimo uslugu.

"Mi smo u životima naše dece privremeni sa idejom da ih izvedemo na put i da se oni osamostale.  Ako učimo sa njima, nećemo ih izvesti na dobar put. Često čujem u parkovima da roditelji između sebe pričaju o domaćem. To je zadatak dece. Deca treba da se naviknu da se sama raspitaju kod druge dece šta je za domaći i tako dalje", kaže novinar, dodajući da roditelj treba da bude tu, kao poslednja linija odbrane kada je detetu zaista potrebna pomoć.

Upitan da li roditelji koji su do sada pomagali svojoj deci treba on sutra da prekinu s tim Stojiljković kaže:

"Ja ne preporučujem nagle promene i sečenje na panju što bi se reklo.  Ali mislim da treba roditelji da imaju takav stav da su tu da postave temelj i  da ih puste da sami organizuju svoje vreme i da dobiju keca ako ne urade domaći".

"Potrebna je nulta reforma obrazovno-vaspitnog sistema"

Da neke stvari mogu i u kratkoj formi da se objasne, pokazuje i TikTok video Danijele Vranješ,  asistentkinje na fakultetu za psihologiju, koja na kreativan način, koristeći školske metafore i slike veštačke inteligencije, objašnjava kako zapravo funkcioniše jedna ćelija, ukazujući na to u svega minut i po može da prestavi jednu temu daleko zanimljivije od one suvoparne definicije koju verovatno svi pamtimo iz škole: "Ćelija je osnovna jedinica građe funkcije svih živih bića".

Upitan da li su deca prinuđena da rade domaći s roditeljima zbog toga što je gradivo predstavljeno na neprijemčiv način da učenici to usvoje na času, direktor OŠ  "Laza Savarić" je rekao:

"Mi imamo nonstop reformu u reforme. Mislim da nam je potrebna nulta reforma, kada govorimo o obrazno-vaspitnom sistemu".

Podvukao je da učenici trenutno moraju da savladaju more informacija, ali smatra da je potrebno relaksirati – ne nužno smanjiti količinu gradiva jednostavno postaviti drugačiji sistem organizacije. Potrebno je komprimovati pojedine predmete, a za to možemo da uzmemo model sa zapada.

"I do udžbenika je i do roditelja", dodao je Stojiljković.

On smatra da bi gradivo za peti razred trebalo smanjiti "za pedeset odsto" i ostaviti deci i nastavnicima dovoljno vremena da utvrde zapravo važno gradivo. "Potrebno im je vreme da im se dobro sve objasni i da oni to shvate i nauče. Treba sprovesti reformu kakva kod nas nikada nije bila sprovedena", ističe novinar i psiholog.

Možemo li biti kao Skandinavija?

Direktor osnovne škole istakao je važnost učenja sa razumevanjem slobodne nastavne i vannastavne aktivnosti u kojima deca napuštaju učionicu, i istakao da u Srbiji nedostaje veći broj takvih programa.

"To je program u kontekstu što sprovode te skandinavske zemlje.  To je program u kontekstu, to je neka peta instanca, a mi smo tek na drugoj. Ne možemo preslikati nešto što dolazi iz Finske, Švedske  ili već Japana i ovde implementirati. Za to je potrebno vreme i razumevanje", naglasio je Petrović.  

Stojiljković je ipak dodao da "možemo preslikati njihovu posvećenost".

"Reforma obrazovanja u Finskoj počela 60-ih godina, dakle pre šest decenija.  I to je šest decenija posvećenog rada i postepenog rasta, tako da je ta posvećenost na kraju dala rezultat.  Mi to nemamo. Ja bih jako voleo da vidim političke partije da se utrkuju u predizbornim kampanjama  time ko će da ponudi bolji školski program i da se takmiče ko će da bude kandidat za ministra prosvete,  a ne da to bude posljednja rupa na svirali. I jako bih voleo da vidim plate nastavnika  od 150.000 dinara minimum. Pa hajde onda da vidimo kako bi to izgledalo kada bi nastavnici bili bolje motivisani", kazao je novinar i psiholog.

Međutim, visine plata prosvetnih radnika nije jedini problem, već to što na državnom nivou raspolažemo sa sve manjim brojem nastavnika.

"Ne upisuje se Prirodno-matematički fakultet, fizika se ne upisuje... Ja već sada ne mogu da nađem kadar.  Ne mogu da biram. Ljudi nisu motivisani da biraju ovu profesiju i to ne samo materijalno nego i statusno", naglašava Petrović.

"Dobar sistem je moguć ako krenemo od nas, ne od drugih"

Upitan da li bismo mogli da izgradimo jedan kvalitetan obrazovno vaspitni sistem direktor OŠ "Laza Savarić" kaže:

"Može ako budemo krenuli od nas, a ne od drugih.  Ako budemo videli šta je naša tradicija, šta je naša istorija, pa i naša matematika,  šta je naša matematička gimnazija koja je iznedrela sve te, svu tu decu, sve te male genijalce...  Kad krenemo od nas, vidimo šta je taj naš kontekst, pa opredelimo kuda,  kroz srednju školu i da li je poljoprivreda ili industrija, onda će da bude sve poveza. Od predškolskog do visokog obrazovanja, sve mora da bude sistem".

S druge strane, Stojiljković ne vidi tendenciju da se stvari menjaju na bolje.

"Vidim veliki broj stručnjaka za obrazovanje  koji znaju šta treba da se radi, ali ne vidim da ih se dovoljno sluša  i da ih se dovoljno pita. Voleo bih da vidim i tendenciju,  ali već dve decenije je ne vidim uopšte, zaključio je sagovornik.