Univerzitet u Beogradu: Državna matura ne može da bude zamena za prijemni ispit

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

20/04/2022

15:28

Univerzitet u Beogradu: Državna matura ne može da bude zamena za prijemni ispit

Tanjug/Tanja Valić - Copyright Tanjug/Tanja Valić

veličina teksta

Aa Aa

Univerzitet u Beogradu podržava uvođenje državne mature u obrazovni sistem 2023/24 godine, ali predstavnici fakulteta smatraju da ona ne može biti zamena za prijemni ispit kako je planirano, zaključak je sa današnje sednice Senata koji će biti prosleđen resornom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Predlažu prelazni period od tri, četiri godine kada bi se uz državnu maturu sprovodili i prijemni ispiti za upis na fakultete.

"Državna matura ima sertifikacionu ulogu, to je potvrda da je savladano gradovo srednje škole i to podržavamo. Smatramo da ona ne može po svojoj strukturi da zameni kvalifikacioni ispit na fakultetu", kaže prof. Nebojša Lalić sa Medicinskog fakulteta.

Dekani su stava da se u prelaznom periodu prati situacija i poredi uspeh kandidata na državnoj maturi sa uspehom na prijemnom ispitu i tako proveri da li se pravi adekvatna selekcija.

"Mora da se zadrži klasifikacioni prijemni ispit, gde se proveravaju određene sklonosti i podobnosti kandidata za studiranje na tom fakultetu. Mnogi su izrazili bojazan da bez tog klasifikacionog ispita ne bi mogli da dobiju adekvatne kandidate. Takođe, određeni specifični fakultetu kao su Fakultet sporta, Bogoslovski, Arhitektonski fakultet moraju da provere pojedine specifičnosti i sklonosti kandidata za upis i njima to treba omogućiti", kaže za Euronews Srbija rektor UB prof. Vladan Đokić.

Dekani se zalažu da svaki fakultet zadrži prijemni ispit u nekom domenu, zapravo najveći broj fakulteta se zalaže da prijemni ispit i dalje opstane kao jedan vid klasifikovanja kandidata za upis.

Autonomija univerziteta

"UB je stava da nije moguće preseći u jednom trenutku proces koji već postoji, već mora da se ostavi period u kome bi se sve proverilo, prilagodilo", naglasio je Đokić.

Dekani podsećaju da autonomija univerziteta podrazumeva, između ostalog, pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata. Napominju da je kreiranje upisne politike jedan od osnovnih faktora autonomije univerziteta.

"Fakulteti u sastavu Univerziteta u Beogradu će, u skladu sa svojim specifičnostima, utvrditi koji se predmeti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije", navodi se u dokumentu koji će biti prosleđen Ministarstvu, a koji je Senat danas usvojio.

Problem predstavlja, kako kažu, i to što na Univeritetu u Beogradu studira veliki broj studenata iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji u svom obrazovnom sistemu ne polažu državnu maturu.

"Takođe, iako se radi o malom broju učenika, napominjemo problem rangiranja državljana Republike Srbije koji su školu završili u inostranstvu gde nema državne mature, kao i učenika iz Srbiji koji su srednje obrazovanje završili pre uvođenja državne mature. Univerzitet u Beogradu je stava da se polaganje kvalifikacionog ispita na fakultetima, koji će predstavljati deo vrednovanja kandidata u prelaznom periodu, mora obavljati nakon polaganja predmeta sa državne mature", stoji u dokumentu.

Za državnu maturu 3,7 miliona evra

Projekat Državna matura počeo je 2006. godine, a finansira ga Evropska unija sa 3,7 miliona evra. Uvođenje državne mature do sada je nekoliko puta pomerano. Najpre je trebala da bude uvedena 2021. godine, ali je pomereno za 2022. godinu, uz obrazloženje da se pomera kako bi je polagali učenici koji srednju školu završavaju po reformisanom program. Novo pomeranje za još dve godine usledilo je, kako su objasnili iz Ministarstva prosvete, zbog epidemije virusa korona.

Već su održane dve probe državne mature, jedna u oktobru prošle godine, a druga od 5. do 8. aprila ove godine.

Planirano je da đaci na kraju srednje škole u okviru državne mature polažu - opštu, stručnu i umetničku maturu (zavisno od toga da li završavaju gimnaziju, stručnu ili umetničku školu). Prvi put biće uvedena 2024. godine i polagaće je učenici koji su srednju školu upisali u školskoj 2020/21 godini.

Na opštoj maturi, kada bude uvedena, planirano je da đaci polažu testove iz maternjeg jezika, matematike i treći test će biti po izboru učenika sa liste opšteobrazovnih predmeta - strani jezik (engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski, španski), istorija, geografija, biologija, hemija, fizika.

Planirano je da fakulteti odrede svoje liste predmeta koje će da boduju za upis i da na osnovu toga đaci biraju koji predmet će da polažu kao izborni. Visokoškolske ustanove imaju rok do 31. avgusta 2022. godine da utvrde koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije.

Đaci koji idu u srednju stručnu školu, planirano je da polažu stručnu maturu koja podrazumeva test iz srpskog jezika, matematike i stručnog predmeta. Da bi upisali fakultet potrebno je da polože i test iz predmeta sa liste opšteobrazovnih koje će bodovati visokoškolska ustanova koju žele da upišu