Šta treba znati o državnoj maturi: Da li će se za neke fakultete polagati i prijemni i zašto se opet pominje odlaganje

Komentari

Autor: Eutonews Srbija

17/04/2022

13:22

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Zvaničan početak polaganja državne mature već nekoliko puta je odlagan. Poslednji rok je najavljen za kraj školske 2023/2024. godine, te su tako sve "oči uprte" u budućeg ministra prosvete. Predstavnici pojedinih prosvetnih sindikata tvrde da bi od uvođenja velike mature poseban benefit imali roditelji budućih bucoša, jer ne bi morali da plaćaju polaganje prijemnog ispita. Međutim, postoji otpor pojedinih fakulteta, te su iz Zajednice državnih pravnih fakulteta nedavno uputili pismo akademskoj zajednici da se protive da velika matura bude jedini uslov za upis na fakultete.

U međuvremenu proba velike mature organizovana je dva puta - u oktobru 2020. godine na kojoj učenici nisu pokazali zavidno znanje i druga proba krajem prošle nedelje. Do zvaničnog uvođenja 2023/24 ostalo je da se urade još dva pilotiranja, da se vidi gde su poteškoće i slabe tačke i kako ih otkloniti.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da su benefiti državne mature veliki i da javnost za to treba da bude zainteresovana, posebno roditelji budućih brucoša.

"Prvi benefit je rangiranje škola. Dobićemo povratnu informaciju kako se u kojoj školi radi. Znaćemo da li su gimnazije u centru Beograda (koje su na glasu) toliko dobre i da li se u njima bolje radi nego u gimnazijama na periferiji. Drugi benefit je ušteda sredstava za same roditelje. Ako je neko iz Leskovca a želi da upiše fakultet u Beogradu, neće morati da dolazi u Beograd i plaća putne troškove (državna matura će se polagati u srednjim školama), neće morati da plaća polaganje prijemnog ispita na fakultetu jer je matura potpuno besplatna. Sve su to benefiti koje bi javnost morala da zna i da istraje da državna matura uspe", rekao je Markov za Euronews Srbija.

"Da se dogovore Ministarstvo i fakulteti"

Prva stvar koja mora da se uradi, kako kaže, je da se dogovore Ministarstvo prosvete i fakulteti da li će visokoškolske ustanove priznavati rezultate državne mature i tako omogućiti direktan upis na fakultet ili će zadržati pravo da dodatno testiraju buduće brucoše, odnosno organizuju prijemne ispite.

"Druga stvar su resursi i sveprisutno nezadovoljstvo nastavnika, jer su dadatno opterećeni poslom koji nosi dražavna matura, a ne postoje naznake da će dodatno biti plaćen i vrednovan. Ako nemate dovoljno motivisanog nastavnika koji će kontrolisati proces testiranja i pregledanja, onda se kvalitet mature dovodi u pitanje", naveo je on.

Podseća da je prethodni ministar prosvete Mladen Šarčević govorio da će matura sigurno biti realizovana kako je planirano, a da je među prvim odlukama njegovog naslednika Branka Ružića bilo odlaganje državne mature za dve godine.

"Plašim se da će ponovo doći do odlaganja. Doćiće novi ministar ili ostati stari, pa ćemo videti kakve će biti odluke. Nedostatak kontinuiteta je jedan od najvećih problema u obrazovanju. Nama treba ministar prosvete koji neće zavisiti od toga kojoj političkoj stranci pripada i koji će omogućiti kontinuitet. Taj problem treba rešiti ako ne personalno, onda strateškim dokumentima", pojasnio je on.

Dodaje i da je druga proba državne mature prošla u senci nezadovoljstva gimnazijskih nastavnika, da je organizovan štrajk upozorenja jer Ministarstvo prosvete nije organizovalo sastanak kako bi rešili ulogu nastavnika u državnoj maturi.

Za dobro urađen test ocena u dnevnik

Druga proba državne mature organizovana je u više od 500 obrazovnih ustanova – gimnazija, srednjih stručnih i umetničkih škola. Ministarstvo prosvete preporučilo je školama da učenicima koji dobro urade test za to dobiju ocenu u dnevnik. Na taj način su želeli da motivišu učenike da ozbiljnije pristupe probi državne mature, jer su testove radili učenici četvrte godine, koji je neće polagati kada zvanično bude uvedena.

Učenici su polagali tri testa na probi državne mature. Obavezni su bili srpski, odnosno maternji jezik i matematika, izuzev za one učenike koji su matematiku učili samo u prvoj i drugoj godini. Treći predmet za gimnazijalce je sa liste opšteobrazovnih predmeta, dok će učenici stručnih škola kao treći ispit polagali stručno-teorijski test.

Veće interesovanje učenika

Zorica Đoković, direktorka Tehničke škole "Drvo Art" kaže da su srednje škole u Srbiji na drugoj probi državne mature pokazale da imaju kapaciteta da testiranje sprovedu kako treba.

"Pilotiranje jeste zahtevno počev od prostora, do ljudskih resursa. Međutim, pilotiranje i služi da se vidi šta ne funkcioniše, gde su izazovi i da se ti izazovi uklone. Mi se intenzivno pripremamo od decembra, bio je čitav niz obuka ne samo za direktore škola i nastavnike, već su upoznati su učenici i roditelji", navela je ona.

Upitana kako su učenike motivisali, s obzirom na to da se državna matura uvodi za dve godine, a pilotiranje su radili đaci četvrtog razreda koje ta novina neće zakačiti, ona je navela da je zainteresovanost bila veća nego na prvoj probi.

"Jedva čekam rezultate na nivou Republike. Čini mi se da je ovog puta bilo bolje nego prošlog. U našoj školi je 95 odsto učenika izašlo na ispit i više od polovine ozbiljno su pristupili testiranju. Nije bilo kao u prvom pilotiranju da su samo predavali test, nezainteresovani i da pogledaju", rekla je Đoković.

Projekat državne mature finansira EU sa 3,7 miliona evra. Planirano je da rezultati tog ispita budu vrednovani pri upisu na visokoškolske ustanove, a u kojoj meri trebalo bi da bude poznato do početka iduće školske godine. Uvođenje državne mature do sada je nekoliko puta pomerano. Najpre je trebala da bude uvedena 2021. godine, ali je pomereno za 2022. godinu, uz obrazloženje da se pomera kako bi je polagali učenici koji srednju školu završavaju po reformisanom program. Novo pomeranje za još dve godine usledilo je, kako su objasnili iz Ministarstva prosvete, zbog epidemije virusa korona.