Dve godine od prvog slučaja korone u Srbiji: Da li smo skupo platili loš odziv na vakcinaciju i nepridržavanje mera?

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

06/03/2022

09:56

Dve godine od prvog slučaja korone u Srbiji: Da li smo skupo platili loš odziv na vakcinaciju i nepridržavanje mera? - Copyright Tanjug/AP/Laurent Gillieron, Frank Augstein, Matt Rourke, Leon Neal, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Prošlo je tačno dve godine od kada je ministar zdravlja Zlatibor Lončar (6. marta 2020. godine) objavio da je registrovan prvi slučaj virusa korona u Srbiji kod pacijenta iz Bačke Topole. Od tada do danas, prema zvaničnim podacima, od kovida 19 umrlo je 15.405 ljudi, a zaraženo 1,9 miliona. Upućeni kažu da se u Srbiji ne umire samo od korone, već i zbog korone, te da je broj umrlih daleko veći. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u Srbiji tokom prošle godine umrla 135.901 osoba, što je za 34.000 više nego 2019. godine, pre pandemije.

Svet je pogodila pandemija koju savremeno društvo ne pamti. Na globalnom nivou registrovano je 444 miliona zaraženih, dok je umrlo više od šest miliona ljudi. Po broju obolelih, ali i umrlih prednjači SAD (983,486), zatim Brazil (651,343), Indija (514,908). Svaka zemlja vodila je na svoj način "rat sa virusom" - u početku samo protivepidemijskim merama, da bi se kasnije dobili i najubojitije oružje u svom arsenalu "vakcinu".

Neke zemlje su u toj borbi imale više uspeha, druge manje, ali se definitivno život svih ljudi na planeti drastično promenio. I Srbija je 15. marta, 2020. godine proglasila vanredno stanje na teritoriji cele zemlje. Zatvorene su škole, vrtići, univerziteti, zabranjena masovna okupljanja, a tri dana kasnije uveden je policijski čas. Svim građanima zabranjeno je kretanje od 20 do pet sati ujutro, a starijim od 65 godina potpuno je zabranjen izlazak na ulicu.

Od 18. marta do 7. maja, zabrana je prudužavana. Prvo od 17 do pet sati sledećeg dana, pa sve do zatvaranja od petka do ponedeljka. Starijima je samo određenim danima u određeno vreme dozvoljeno da izađu napolje i to prilikom odlaska u kupovinu od četiri do sedam ujutru. Prvi zvanični smrtni slučaj od posledica kovida 19 zabeležen je 20. marta kada je u KC Vojvodina preminuo muškarac (59).

Prve vakcine i imunizacija u Srbiji

Krajem 2020. godine stigle su prve vakcine u Srbiju, proizvođača Fajzer/Biontek. Prvu dozu primili su premijeka Ana Brnabić, a zatim ministarka rada Darija Kisić Tepavčević, kao i epidemiolog Predrag Kon. Masovna vakcinacija počela je polovinom januara 2021. godine kada je iz Kine stigao kontigent od milion doza vakcina. Slike redova ispred vakcinalnih punktova obišle su tada svet. Međutim, interesovanje nije dugo potrajalo. Čim su cepivo primili stariji sugrađani imunizacija je skoro stala.

Srbija danas spada u red zemalja sa najmanjim brojem vakcinisanih, oko 55 odsto odraslog stanovništva ili manje od 50 odsto u opštoj populaciji. Zemlje Zapadne Evrope prešle su 80 odsto vakcinisanih, neke imaju i više od 90 odsto. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da se pandemija virusa korona neće završiti dok na globalnom nivou ne bude 70 odsto vakcinisanih. Mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, su daleko od tog cilja.

Kako je prošla Srbija u epidemiji

Jak antivakcinalni lobi, koji deluje uglavnom preko društvenih mreža, doveo je do toga da je Srbija među zemljama sa najmanje vakcinisanih. I danas, posle dve godine epidemije i velikog broja umrlih, ima onih koji ne veruju u koronu.

Slab odziv za vakcinaciju i ne pridržavanje protivepidemijskih mera dovelo je do toga da u poslednjem talasu, izazvanom omikron varijantom virusa korona, Srbija u jednom danu beleži skoro 20.000 inficiranih. Međutim, najteži udar korone Srbija je osetila sa delta sojem virusa korona. Oktobar i novembar, prošle godine, bili su najteži meseci epidemije, kada je od posledica kovida 19 preminulo 3.457 osoba.

Epidemiolog prof. Branislav Tiodorović u leto prošle godine upozorio je da zbog lošeg odziva na vakcinaciju i nepoštovanja mera Srbiji predstoji prirodan proces prokužavanja (stvaranja imuniteta zaražavanjem), ali da je cena visoka i meri se ljudskim životima.

"Danas sa omikronom imamo situaciju da se svi zaražavaju, ozbiljno oboljevaju stariji i hronični bolesnici. I dalje imamo visok broj preminulih. Očekujem od kliničara da objasne zašto imamo toliko preminulih. Dobijam svakog dana podatke sa terena da umiru starije osobe, teški hronični bolesnici i mahom nevakcinisani. Umiru i vakcinisani koji imaju teške hronične bolesti", rekao je on nedavno za Euronews Srbija.

Višak smrtnosti

Višak smrtnosti za mnoge je jedini pokazatelj koliko je u Srbiji ljudi umrlo od posledica kovida 19. Prema zvaničnim podacima u prvoj godini pandemije preminulo je 3.250 ljudi, da bi ministar zdravlja Zlatibor Lončar polovinom prošle godine saopštio da je posebna Komisija za analizu smrti tokom pandemije u Srbiji došla do podatka da je u 2020. godini od bolesti povezanih sa korona virusom preminulo 10.356 ljudi.

Epidemiolog Radmilo Petrović kaže da je "od kovida i zbog kovida" mnogo veći broj ljudi umro nego što pokazuje zvanična statistika i da broj umrlih treba množiti sa tri.

"Predložio sam da se uzme američki statistički metod računanja, a to je višak smrtnosti na kraju godine. Uporedi se broj umrlih u godini pre epidemije sa brojem umrlih u pandemijskoj godini i tu se najbolje vidi pravo stanje, koliko je korona odnela života u Srbiji. Taj broj je daleko veći od onog što pokazuje zvanična statistika", rekao je Petrović nedavno za Euronews Srbija.

Smatra da je velikom broju umrlih doprineo mali obuhvat vakcinacijom, kao i nepridržavanje protivepidemijskih mera i to onih osnovnih - maska, distanca, dezinfekcija.