Igre 
Budućnost kovid vakcina - svet između priča o novoj generaciji protiv omikrona i "univerzalnog cepiva"
Komentari27/02/2022
-12:54
Novembra 2020. godine u svetu se prvi put nazrela nada da postoji rešenje protiv pandemije virusa korona. Prvo Fajzer/Biontek, pa Moderna, a potom Oksford/Astrazeneka, predstavili su rezultate treće faze svojih kliničkih ispitivanja sa efikasnošću koja je daleko nadmašivala očekivanja najoptimističnijih naučnika. Međutim, trenutne vakcine protiv koronavirusa odobrene za hitnu upotrebu razvijene su za ciljanje originalnog tipa SARS-CoV-2 virusa identifikovanog na početku pandemije, a sve se jasnije ispostavlja da to sada, ipak, nije dovoljno.
Pojavljivanje novih mutiranih verzija virusa u protekloj godini, kao što su delta i sada omikron varijanta, stvorilo je potencijalnu potrebu za različitim tehnologijama koje bi mogle da obezbede jaču i širu imunu reakciju, te su mnoge farmaceutske kompanije su najavile razvijanje novih vakcina koje će pružiti "sveobuhvatniju" zaštitu.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je početkom januara da će trenutne vakcine protiv kovida 19 možda morati da se prerade kako bi bile efikasne protiv omikrona i budućih varijanti koronavirusa.
"Možda će biti potrebno da sastav trenutnih vakcina bude ažuriran kako bi se osiguralo da cepiva nastave da pružaju nivoe zaštite od infekcije koje izazivaju nove varijante poput omikrona", navodi se u saopštenju tehničkog tela.
Kada mogu da se očekuju nove generacije vakcina i da li će one uspeti da "stanu na rep" pandemiji koronavirusa?
Prilagođavanje postojećih vakcina
Nemački proizvođač Biontek njegov američki partner Fajzer počeli su sa kliničkom studijom vakcine prilagođene omikron varijanti. Pritom bi trebalo da bude proverena njena bezbednost, podnošljivost i efikasnost, saopštile su te firme.
U studiji učestvuje 1.420 osoba koje su podeljene u tri grupe. U prvoj grupi od oko 600 ljudi su oni koji su pre 90 do 180 dana primili dve doze vakcine i koji će sada dobiti jednu ili dve doze vakcine prilagođene soju omikron. Podjednako velika je i druga grupa u kojoj su oni koji su dobili i buster dozu, a koji će dobiti još jednu standardnu dozu vakcine ili jednu dozu vakcine prilagođene soju omikron. U trećoj grupi je oko 200 nevakcinisanih ljudi i onih koji do sada nisu oboleli od kovida 19. Oni će dobiti tri doze nove vakcine prilagođene omikronu.
Povezane vesti
Biontek i Fajzer su još pre mesec dana objavili da su počeli da proizvode vakcinu prilagođenu za novi soj virusa korona. Očekuju da će do kraja marta ili početka aprila proizvesti 50 do 100 miliona doza vakcine, a svoje proizvodne kapacitete za ovu godinu Biontek i Fajzer procenjuju na oko četiri milijarde doza.
Kompanija Moderna je samo saopštila je samo dan posle Fajzer/Biontek, 26. januara da je započela studiju u srednjoj fazi, testirajući buster dozu vakcine protiv kovida 19, posebno dizajnirane za ciljanje omikron varijante koronavirusa.
Moderna je rekla da će ispitivati cepivo koje cilja omirkon kod punoletnih odraslih dobrovoljaca, koji su primili dve doze originalne serije modernine vakcine, ali će u istraživanju učestvovati i oni koji su već primili i buster dozu. Moderna planira da uključi oko po 300 učesnika u obe grupe, piše Rojters.
Tanjug/AP/Eugene Hoshiko
Oksfordski univerzitet i AstraZeneka započeli su rad na proizvodnji verzije svoje vakcine protiv koronavirusa koja cilja omikron soj, krajem decembra.
Vođa istraživačkog tima u Oksfordu, Sandi Daglas, rekao je za Fajnenšl Tajm da su preduzeti prvi koraci u proizvodnji modifikovane vakcine, u slučaju da ona bude potrebna, zajedno sa njihovim partnerima, kompanijom AstraZeneka.
"Vakcine zasnovane na adenovirusu, kao što je ona koju su napravili Oksford/AstraZeneka, bi u principu mogle da se koriste da odgovore na bilo koju novu varijantu brže nego što se ranije mislilo", dodao je Daglas, prenosi Rojters.
Ruski nacionalni istraživački centar za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja razmatra mogućnost razvoja polivalentnih vakcina protiv novih sojeva virusa korona, a koje bi bile na bazi različitih sojeva kao što su delta i omikron.
Povezane vesti
Univerzalna vakcina
Naučnici rade na razvoju "pan-koronavirusne" vakcine, i nadaju se da bi ona mogla da utrti put razvoju univerzalne vakcine protiv koronavirusa, koja bi mogla da spreči bilo koji koronavirus, ne samo nove sojeve, već i neke uobičajene prehlade, pa čak i nove koronaviruse koji još nismo identifikovani, piše CNN.
"Za razvoj takve vakcine biće potrebne godine", rekao je dr Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, tokom brifinga u Beloj kući ove nedelje.
On je dodao da je očigledno da su potrebni inovativni pristupi da bi se došlo do široko rasprostanjene i trajne zaštita od sojeva koronavirusa koji su poznati, ali i onih koji u ovom trenutku nisu poznati i da odatle potiče termin "pankoronavirusna vakcina".
Povezane vesti
NIAID, deo Nacionalnog instituta za zdravlje, uložio je najmanje 1,2 milijarde dolara u istraživanje vakcine protiv koronavirusa, uključujući više projekata za razvoj pan-koronavirusne vakcine.
U septembru je NIAID objavio nagrade od oko 36,3 miliona dolara za tri akademske institucije – Univerzitet u Viskonsinu, Birgam i ženska bolnica u Bostonu i Duke Univerzitet -– za proučavanje i razvoj vakcina za zaštitu od više vrsta koronavirusa i sojeva.
Pixabay
"Ne želim da iko pomisli da je pan-koronavirusna vakcina može da bude gotova za mesec-dva. Biće potrebne godine da se postepeno razvije", rekao je Fauči tokom brifinga i dodao da je sada u prvoj fazi kliničkih ispitivanja.
Da bi vakcina delovala na različite tipove koronavirusa, potrebno je pronaći "Ahilovu petu" virusa, odnosno jedan deo koji je prisutan u svim varijantama i koji ta vakcina može da napada.
Jednom kada se identifikuje taj deo virusa, "Ahilova peta" ili "konzervirano mesto", vakcina može da deluje izazivanjem odgovora antitela na njega. Postoji nada da će to mesto, ili Ahilova peta, biti prisutno kod više virusa.
Vakcina za siromašnije zemlje
Strogi zahtev čuvanja na hladnom za mnoge od prve generacije vakcina takođe je predstavljao velik problem prilikom stizanja do najsiromašnijih zajednica na svetu. Trenutno je, na primer, do kraja vakcinisano svega 28 odsto stanovništva Indije.
Akston biosajensiz, startap kompanija Toda Ziona, nedavno je dobila odobrenje da sprovede 2. i 3. fazu kliničkih ispitivanja svoje kovid vakcine, u Indiji tokom naredne godine da bi se videlo koliko je vakcina bezbedna i efikasna.
Ideja je da priroda vakcine – koja može da se čuva na sobnoj temperaturi najmanje šest meseci – pomogne da se stigne do regiona s ograničenom infrastrukturom neophodnom za čuvanje i transport manje stabilnih vakcina, piše BBC.
profimedia
Kao takva, iako možda neće biti naširoko dostupna do 2023. godine, Tod Zion je uveren da je njegova vakcina i dalje biti i te kako relevantna u borbi protiv koronavirusa.
"Potpisali sporazum o dozvoli i razvoju proizvodnje sa jednom indijskom kompanijom. Na spisku imaju stotinak zemalja u koje žele da stignu, uglavnom u jugoistočnoj Aziji, na Bliskom istoku i podsaharskoj Africi. Primarnu vakcinaciju još uvek doživljavamo kao mogućnost u nekim od manje namirenih regiona", isitče Zion.
Ipak, izazovi su brojni. Trenutno vlada velika nestašica mnogih vitalnih sirovina za pravljenje vakcina, dok više od dve godine posle izbijanja pandemije kompanije moraju da ubede regulatore da i dalje postoji potreba za novim proizvodima.
Preporuka za vas
Komentari (0)