Igre 
Porodica iz Beograda došla u Šumadiju i pokrenula svoju manufakturu: "Ovde imamo širinu, mnogo se lepo živi na selu"
Komentari05/03/2022
-13:06
Mladi bračni par, koji pre kupovine seoskog imanja ništa nije znao o selu rešio je da se iz centra Beograda preseli u Šumadiju, u selo Misača iznad Orašca i počne porodični život na selu.
Netipični vlasnici tipičnog seoskog imanja usudili su se pre šest godina da svoj san više ne sanjaju, nego da počnu da ga žive. Milena i Uroš su iz porodica koje generacijama žive u Beogradu i nikakve veze nemaju sa selom. Ipak, brzina gradskog života i Milenina jaka želja da odu na selo pogurala ih je da svoje živote iz korena promene.
"Želela je da provodimo više vremena zajedno, pošto sam u Beogradu radio dva posla i to je bilo dosta zahtevno. Nismo se ni viđali. A onda je ona potencirala da nešto promenimo u životu i onda smo tako u nekoj šetnji popričali. To je posle postalo malo ozbiljnije i tako smo krenuli. Počeli smo sa razmišljanjima, planovima i, eto, upustili se i krenuli", kaže Uroš Stojanović.
Ipak, nisu skroz bez predznanja otišli na selo jer je Uroš po struci zaštitar voća. Početna ideja je bila da od zasada na imanju koje su kupili žive. Milenin otac je dugo sanjao da jednog dana ima svoj zasad, a taj san je preneo na svoju ćerku i ona ga sada ostvaruje sa svojim suprugom i dve ćerke. Po njima, dolazak na selo je pun pogodak.
"Mi definitvno ne možemo da imamo zasad na Terazijama, kako ja to u šali kažem. Ali isto tako podizanje samog zasada iziskuje jako velika ulaganja i kada uložiš toliki novac i kada uložiš toliku snagu i energiju da se sve to izgradi, nema rezona da ne budeš tu i da ne ispratiš sve korake koji treba se isprate", navodi Milena.
Dok čekaju da zasadi počnu da daju plodove, počeli su da se bave preradom mesa i da prave suhomesnate proizvode u svojoj manufakturi "Rođak sa sela". Kupci proizvode mogu da poruče preko interneta. Uroš kaže da je razvoj posla nije bio lak.
"To je zaista težak momenat, vremenski taj razvoj traje, normalno, pošto sve radimo sami, i nije lako. Naravno da se ne razumemo u sve to, trebala nam je gomila pomoći. Stizala je od prijatelja, koji su tehnolozi - od toga kako ćemo to da napravimo da ustanovimo neku recepturu, da to se ispostavi kao dobra stvar, pa tek onda dolazi onaj možda i najteži deo, a to je pokriti tržište i dopasti se ljudima", kaže Uroš.
Rođak sa sela
Povezane vesti
Uz osvajanje tržišta žele da imaju i kvalitetne proizvode, zbog toga ne prave mnogo sušenih kobasica i slanine već onoliko koliko je potrebno da podmire kupce od kojih im se mnogi javljaju sada već redovno i kupuju na klik. Kažu da prodaju samo ono što daju i svojoj deci da jedu.
Život na selu po njima ima mnogo prednosti, jer kako kažu svi se znaju, deca su im sigurna i po njima imaju zdravo odrastanje jer rastu u prirodi.
Milena kaže da, iako sve izgleda idilično, život na selu nije za svakoga, jer ne može se sve završiti novcem, a jedno od prvih suočavanja sa teškoćama života na selu je i pomalo banalno i odnosi se na čišćenje snega - dok u gradu očistite samo nekoliko kvadrata trotoara ispred svog ulaza, na selu ukoliko želite da izađete iz kuće, morate da očistite mnogo veću površinu. Uprkos tome, Milena se ne bi vraćala u grad.
"Ne volim da kažem nikad, zato što, 'nikad ne reci nikad', ali ne bih volela da se vratimo u grad. Ovde imamo širinu, mnogo se lepo živi na selu, mnogo je manje stresa na selu, mnogo je opuštenije, nemate pritiske, i sam život u malom mestu je drugačiji od života u Beogradu i mi smo to jako lepo prihvatili i već smo se navikli na manju sredinu", kaže Milena.
Pa ipak, iako su na selu, nisu se odrekli nekih stvari koje nosi život u gradu. Kako kažu u pozorište u obližnjem Aranđelovcu idu i češće nego kad su živeli u gradu, jer svakoga dana mogu da nađu vremena za tako nešto.
Posao ne bi širili jer im trenutna proizvodnja omogućuje normalan život, a porast proizvodnje bi mogao voditi i u pravcu kompromisa sa kvalitetom. Mali porodični biznis uklapa se u njihovu ideju o idiličnom životu na selu i snu koji su do pre šest godina sanjali, a sada ga žive.
Preporuka za vas
Komentari (0)