Igre 
Istraživanje na Himalajima u kojem će učestovati i stručnjak iz Srbije: Kako se menjala klima u poslednjih milion godina
Komentari29/12/2024
-08:05
Klimatske promene su oblast o kojoj se spore klimatolozi i meteorolozi i nekada imaju prilično različite stavove. Postavlja se pitanje da li klimatske promene zaista postoje i jesu li one toliko opasne. Najavljeno istraživanje na istočnim obroncima Himalaja u Indiji moglo bi da da uvid o tome kako se u poslednjih milion godina menjala klima kroz geološko doba na Zemlji. U tom istraživanju učestvovaće i profesor Geografskog fakulteta Aleksandar Valjarević, koji je za svoj višegodišnji rad i doprinos i saradnju u oblasti klimatskih promena dobio nagradu kolega iz Indije.
Istraživanje će biti sprovedeno na jednom delu Himalaja koji pripada državi Uttarakhand.
Valjarević kaže za Euronews Srbija da je reč o ogromnoj teritoriji i nesagledivom prostoru, navodeći da su Himalaji pluća, odnosno stabilizator klime cele planete.
Njegove kolege iz Indije imaju mernu stanicu na 3.500 metara, a postavili su određene sprave koje mere klimatološke elemente, odnosno meteorološke parametre u poslednjih 100 godina.
"Stavili su C14 izotop koji treba da pokaže kako se kroz geološko doba menjala klima. Taj eksperiment biće jako zanimljiv za mene. Jako je retko imati dostupne podatke sa Himalaja, tako da ćemo gledati kako se menjala klima kroz geološko doba na ovoj našoj lepoj planeti Zemlji u poslednjih milion godina", rekao je profesor.
Euronews
U timu koji je raditi istraživanje biće i naučnici iz Kine i Nepala.
Šta se sada dešava sa snegom i ledom na Himalajama?
Valjarević je rekao da naučnici iz Indije tvrde da su se mnogi glečeri istopili i da je 80 odsto snega manje u odnosu na ciklus u poslednjih 30 godina.
Povezane vesti
"To je za mene zaista jedna loša vest, naročito i za njih. Dešava se da imaju sve manje vode u podzemnim bunarima. Naročito u nekim delovima Indije, gde je bilo dosta podzemnih bunara, oni imaju i za 60 odsto manje kapaciteta vode, što sve govori da se vodni bilans vode promenio", rekao je profesor.
profimedia
Prema njegovim rečima, u Indiji se i te kako spremaju za klimatske ekstreme i promene i brine ih cela situacija jer najmnogoljudnija zemlja na svetu sa 1,5 milijardi stanovnika bez vode, zaista ne može da preživi.
"Tvrde da su već 65 odsto podzemnih izvora sveukupno istrošili", dodaje profesor Valjarević.
"Milankovićeva teorija najpreciznija"
Mnogi kažu da oblast klimatologija pripada meteorologiji.
Valjarević je rekao da u nekim relevatnim izvorima piše kako klimatologija pripada geografima, geonaučnicima.
"Milutin Milanković je imao problema da ga prihvate meteorolozi i geofizičari, zato što on je bio zapravo doktor nauka iz oblasti tehničkih nauka, naš prvi doktor tehničkih nauka. Moramo priznati da je dao najbolju i najprecizniju dugoročnu teoriju analize klime planete zemlje", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Unsplash
Povodom sporenja naučnika, Valjarević je rekao da tu postoji mišljenje da je to sve predimenzionirano i da klimatski ekstremi ne postoje, kao i da se priča o tome da bi se uništile neke privrede koje su još u razvoju.
Povezane vesti
"Verujte mi, vrlo šarenoliko je mišljenje. Međutim, nauka i naučna dedukcija moraju da razgraniče šta je istina, a šta laž, da bi jednostavno naša planeta preživela, Evropa, Balkan, a samim tim Republika Srbija", rekao je on.
Kakva je situacija u Srbiji?
Valjarević je rekao da je radio prosečne temperature klime do 2100. za Srbiju i da neće biti dobro ako ne bude više padavina i ako se ne vrate prelazna godišnja doba, proleće i jesen, zbog toga što smo na ivici da nemamo dovoljno voda.
Ako se ništa ne promeni, Valjarević je rekao da 30 odsto teritorije neće biti moguće koristiti za poljoprivredu.
"Ali ja opet se nadam da postoje inicijative koje će to da amortizuju i da spreče. Znate i sami da mnoge države sveta hvataju ugljen-dioksid. To radi i japanska vlada i američka i Elon Musk ima ambiciozni program. Verujem da antropogeni faktor, odnosno čovek, deluje na planetu, ali i kosmički. Milankovićevi ciklusi su jako bitni. Tako da se nadam da će ljudi svojim inicijativama i prelaskom na čistija goriva, manjom, odnosno racionalnom potrošnjom energije, da spreče, da amortizuju. Voleo bih da modeli greše i da do 2100. godine dođe do stabilizacije", rekao je on.
Kao pozitivnu stvar naveo je satelitsku klimatologiju, kojom se najviše bavi u poslednje vreme, a koja omogućava da se u svakoj sekundi mogu meriti različiti parametri.
"Ja se bavim analizom satelitskih snimaka, odnosno oblaka, u troposferi. Satelitska klimatologija i satelitski podaci i digitalizacija mogu i moraju da nam omoguće da bolje modeliramo, a samim tim da bolje prognoziramo", rekao je profesor.
"Rezervnu kuću nemamo"
Na pitanje koliko su apokaliptični scenariji iz različitih filmova realni, Valjarević je rekao da su sve više realni, navodeći uragane i tornada na Floridi.
"Sve ovo što se dešava je zaista čudno i vrlo se ubrzava. To nije dobro. Ali opet ponavljam da sam ubeđen da čovečanstvo uvek nađe izlaz i da će se planeta oporavi. Samo to nije kratkotrojan proces, potrebno je vreme", rekao je profesor.
Klimatske promene su, kaže, i prirodna stvar, ali su i posledica uticaja čoveka.
"Znači, ne samo čovek, nego i odnos šuma, salinitet svetskog mora, raspored određenih životinja, raspored oblaka, vlažnost i pritisak, napon vodene pare. Znači, zaista je mnogo parametara i to je sve interakcija. Mi živimo u donjim slojevima atmosfere koji se zovu troposfera. Troposfera je povezana i sa hidrosferom, i sa biosferom, i sa pedosferom, i sa mnogim ostalim sferama. Iako sad jedna sfera boluje, onda se to odražava na sve ostale sfere. Planeta Zemlja je kao ljudski organizam. Ako vam otkaže jedan organ, strada i drugi", rekao je Valjarević.
Povodom istraživanje svemira i nalaženje nekih opcija možda na susednom Marsu, Valjarević je rekao da sa trenutnom tehnologijom do 2050. je upitno da se čovek spusti na Mars.
"Možda roboti već idu, naravno. Ali tamo ne možemo da živimo", rekao je Valjarević.
On je naveo da je Venera pretopla, Mars prehladan.
"Daleko smo od osvajanja sunčevog sistema, tako da mi rezervnu kuću nemamo", rekao je Valjarević i naglasio da ekološki ekvilibrijum govori da je planeta u stanju minut do 12, a da kad je 12 i jedan, to je već kasno.
Komentari (0)