Fotografije koje pričaju priču o Zemlji koja se menja: Realnost klimatskih promena tokom 2024. godine (FOTO)

Nakon što su oboreni toplotni rekordi, a ekstremne vremenske prilike pogodile više zemalja tokom 2023. godine, neki klimatski eksperti verovali su da je došao kraj El Ninju i da će 2024. godina biti sa nešto blažim temperaturama. Nije se to dogodilo.

Očekuje se da će ova godina oboriti globalni prosečni temperaturni rekord iz 2023. godine, a efekti globalnog zagrevanja - snažniji uragani, poplave, požari i nepodnošljiva vrućina - promenili su živote mnogih.

Fotografi Asošiejted presa (AP) širom sveta su tokom cele godine beležili ovakve trenutke, od brutalnosti izazvane ekstremnim vremenskim prilikama do ljudske patnje pred teškoćama.

Ove fotografije pričaju priču o Zemlji koja se menja.

Januar

Kako se nivo mora diže, slana okeanska voda Pacifika zadire u deltu Mekonga u Vijetnamu, šteti poljoprivredi i poljoprivrednicima i prodavcima koji se na nju oslanjaju.

AP/Jae C. Hong

Život onih koji sada žive na Mekongu – veslaju na pijacama i rade i spavaju u čamcima – brzo se menja.

AP/Daniel Cole

Na Tahitiju je dolazak Olimpijskih igara, koje su se delimično ovde preselile iz Pariza, značio da su džinovske strukture izgrađene na jednom od njihovih najdragocenijih grebena. Grebeni održavaju život morskih stvorenja i zauzvrat ljudi na ostrvu.

Februar

U mnogim delovima sveta došlo je do problema onda kada se poljoprivreda ukrstila sa klimatskim promenama.

U Španiji i drugim evropskim zemljama, farmeri su bili uznemireni zbog povećanja troškova energenata i đubriva, jeftinijeg uvoza u Evropsku uniju i propisa o pesticidima, tvrdeći da bi sve ove promene mogle da ih primoraju da napuste posao.

AP/Emilio Morenatti

U Keniji je pristup vodi i dalje bio borba za mnoge, dok su ribari sa indijske obale Mumbaja morali da se bore sa Arapskim morem koje se brzo zagreva.

AP/Altaf Qadri

Bilo je, međutim, svetlih tačaka, kao što je sve veća upotreba prirodnih poljoprivrednih tehnika koje su otpornije na klimatske šokove.

Mart

Više od dve milijarde ljudi širom sveta nema pristup vodi za piće kojom se bezbedno upravlja, prema Ujedinjenim nacijama, što je mračna stvarnost koja koja postoji na mnogo mesta.

AP/Brian Inganga

U Brazilu su neki stanovnici sakupljali vodu koja se spuštala niz planine, dok su u Indiji ljudi čak punili kofe iz uličnog odvoda.

AP/Anupam Nath

Piti vodu iz takvih izvora može dovesti do mnogih infekcija.

April

Za pleme Odžibve u Sjedinjenim Državama, podvodni ribolov je važna tradicija, koju su zadržali i ove godine suočeni sa klimatskim promenama.

AP/Andrew Kasuku

Istovremeno, u drugim delovima sveta, uticaj klimatskih promena bio je toliko ozbiljan da je jednostavno preživljavanje bilo ono čemu se svi nadaju.

AP/Anupam Nath

Takav je bio slučaj u Keniji, gde su poplave odnele živote i primorale mnoge da se evakuišu, i u jednom indijskom selu gde su poplave toliko stalne da su stanovnici stalno raseljeni.

Maj

Kada su jake kiše dovele do velikih poplava u Urugvaju i Brazilu, stanovnici su bili primorani da napuste svoje domove. Na oba ova mesta, većina ljudi se verovatno vratila i uspela da obnove svoje živote. Na drugim mestima nije bilo povratka.

Takav je bio slučaj sa indijanskom nacijom Kuinault u SAD, u procesu preseljenja u unutrašnjost, jer je erozija obale ugrožavala njihove domove.

AP/Matias Delacroix

Ostrvo Gardi Sugdub na obali Paname suočilo se sa sličnom sudbinom - stotine porodica se sele na kopno kako nivo mora raste.

Jun

Od Meksika do Pakistana i šire, visoke temperature su teško pogodile zajednice. Ne mogavši da pronađu hlad, neki su se jako znojili, dok su mnogi završili u bolnici.

AP/Felix Marquez

Mnogi su umrli, kao na primer u Saudijskoj Arabiji, gde su bolesti izazvane toplotnim udarom ubile više od 1.300 tokom hodočašća.

AP/Rafiq Maqbool

Vrućina nije uticala samo na ljude, već i na okeane i životinje, dovodeći u opasnost neke od najraznovrsnijih ekosistema na svetu, kao što su ekvadorska ostrva Galapagos.

Jul

Rastuće temperature i dugotrajne suše stvorile su uslove za sve više šumskih požara.

AP/Noah Berger

Jedno od mesta koje je često teško pogođeno je američka država Kalifornija. Ova godina nije bila izuzetak.

AP/Noah Berger

Šumski požari doveli su do toga da izgori više od 400.000 hektara zemlje, uništili su stotine domova i naveli hiljade ljudi da se evakuišu. Kao što se dešava u svakom požaru, nebrojene životinje su takođe stradale ili su proterane sa svojih staništa.

Avgust

I pored svih razaranja koje su klimatske promene izazvale 2024. godine, majka priroda je pokazala svoju lepotu.

To se dogodilo u Čerčilu u Manitobi, gradu na severu Kanade koji uživa u svojoj nezvaničnoj tituli svetske prestonice polarnih medveda.

AP/Joshua A. Bickel

Kao i svake godine, turisti su uživali u zadivljujućim pogledima na Hadsonov zaliv, gledali beluga kitove kako plivaju i, naravno, dolazili u kontakt sa polarnim medvedima.

Septembar

Voda je najvažnija stvar za ljude i životinje, ali takođe može odneti živote i doneti uništenja, što se i događalo tokom 2024.

AP/Deepak Sharma

Scene su bile šokantne - đaci u Indiji koristili su konopac da pređu poplavljenu ulicu, a Nigerijci su gazili kroz poplavne vode nakon što se brana srušila usled jakih kiša.

Oktobar

Tokom godine na nekim mestima je bilo previše vode, a na drugim nedovoljno, što je sve češće kako klimatske promene menjaju prirodne vremenske obrasce.

AP/Ivan Valencia

U pustinji Sahara u Maroku jaka kiša ostavila je peščane dine sa bazenima vode. Nasuprot tome, region Amazona u Južnoj Americi, koji je inače bujan kao uglavnom tropsko područje, doživeo je jaku sušu.

Novembar

Širom sveta brojne oluje su izazvale snažne vetrove i izbacile velike količine vode.

AP/Emilio Morenatti

Rezultat su bile zgrade i kućepod vodom, odeća i nameštaj, kao i stanovnici koji hodaju kroz poplavne vode.

Decembar

Kako se bližio kraj 2024. godine, dolazak zime na severnu hemisferu značio je oslobađanje od vrućine u vidu niskih temperatura i idiličnih prizora poput snežnih stabala.

AP/Matias Delacroix

Ali bilo je i podsetnika da je globalno zagrevanje već toliko promenilo Zemlju da klimatske katastrofe, kao što su besni šumski požari čak i tokom zimskih meseci, nikada nisu daleko.

AP/Eric Thayer

Iako je nemoguće predvideti kada i gde katastrofa može da se desu, jedna stvar je sasvim izvesna 2025. godine - oluje, poplave, toplotni talasi, suše i požari će se nastaviti, piše Euronews.