Igre 
Hoćemo li znati kada pandemiji dođe kraj: Stručnjaci tvrde da je omikron verovatno doneo poslednji veliki talas
Komentari29/01/2022
-15:37
Novi talas virusa korona izazvan omikronom obara sve rekorde u broju zaraženih. Na sreću klinička slika obolelih je blaža, ali u igri velikih brojeva, sa jedan odsto pacijenata koji moraju na bolničko lečenje, crvene zone su ponovo pune.
Pojedini epidemiolozi smatraju da je ovo poslednji veliki talas koji nam je zadao virus korona (SARS-CoV-2), da će posle omikrona biti još mutacija, ali da one neće zadati ovoliko muke čovečanstvu i da se sada definitivno vidi "svetlo na kraju tunela”.
Velika Britanija, Danska, Republika Irska ukidaju skoro sve protivepidemijeske mere. Maske, kovid pasoši od četvrtka 27. januara nisu obaveza u Velikoj Britaniji.
"Ne možemo da iskorenimo virus i njegove buduće sojeve, zato moramo da naučimo da živimo sa kovidom, kao što smo naučili da živimo s gripom. Ovog proleća postavićemo dugoročni plan života sa kovidom", poručuje britanski ministar zdravlja Sadžid Džavid.
Mere zaštite sada su odluka svakog pojednica. Preduzeća će sama procenjivati rizik i preduzimati adekvatne mere. O sličnom potezu uveliko razmišljaju i druge zemlje, iako još uvek traje "omikron oluja".
Očekivan potez pojedinih zemalja
Epidemiolozi kažu da je takav potez Britanije, Irske, Danske bio očekivan, jer imaju veliki procenat vakcinisanih, a mesecima unazad imali su veoma stroge mere.
"Držali su oštre mere dok se populacija ne vakciniše. Sada kada je stanovništvo vakcinisano narod očekuje popuštanje. Mi smo imali najlabavije mere i vakcinisano je manje od polovine ukupnog stanovništva", kaže za Euronews Srbija prof. Zoran Radovanović.
Povezane vesti
On je pojasnio da će se u novom, šestom talasu epidemije, u Srbiji mnogi zaraziti te da će se prirodno ili vakcinacijom steći visok nivo kolektivnog imuniteta.
"Ovo je poslednji veliki talas koji nas je pogodio. Doći će još neka nova varijanta virusa, imaćemo manje talase, ali ne ovako velike. Polako ćemo naučiti da živimo sa virusom. Od idućeg proleća to će biti endemska bolest“, naveo je Radovanović.
AP Photo
Kompanija Fajzer najavila je da će u martu stići vakcina protiv virusa korona koja će sadržati i nove varijante virusa uključujući i omikron. Vakcine koje su trenutno u upotrebi napravljene su sa vuhanskim sojem virusa. Prof. Radovanović navodi da će nove vakcine biti efikasnije i da će verovatno pružati zaštitu dve, tri, a možda i više godina. BIće preporučene za ugroženu populaciju – stare, hronične bolesnike.
Kraj moguć ove godine?
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus upozorio je da su uslovi za razvoj novih sojeva koronavirusa i dalje idealni i da je opasno misliti da je omikron poslednji ili da je pandemija blizu kraja.
Na sastanku Izvršnog odbora SZO, koji je održan početkom nedelje, Gebrejesus je rekao da bi akutna faza pandemije ipak mogla da bude okončana ove godine ako budu ostvareni neki ključni ciljevi - vakcinacija 70 odsto stanovništva svake države do sredine 2022. godine, sa fokusom na ugrožene grupe, poboljšanje testiranja i praćenja kretanja virusa.
"Istina je da ćemo živeti sa kovidom u doglednoj budućnosti i da ćemo morati da naučimo da upravljamo njime. Ali, učenje života sa kovidom ne može da znači da prihvatamo gotovo 50.000 smrtnih ishoda nedeljno od bolesti koja se može sprečiti i lečiti", naveo je on.
Precizan odgovor na pitanje kada se može očekivati kraj epidemije niko nema. Virusolog Nada Kuljić Kapulica smatra da je virus "na izdisaju" i da mu se kraj nazire u ovoj godini.
Povezane vesti
"Lično mislim da je ovo izdisaj virusa da će njegov kraj nastupiti u ovoj godini. U početku sam mislila da će kraće trajati. Međutim, prihvatam stav svojih kolega koji pretpostavljaju da će se virus pretvoriti u sezonski i da će biti stalno prisutan. Do sada su utvrđena četiri ljudska korona virusa koji tokom cele godine daju blage prehlade. Očekujem da će i ovaj tako završiti", pojasnila je ona za Euronews Srbija.
Ne deli mišljenje sa kolegama da će se virus korona ponašati kao virus gripa i da će za njega biti potrebna svake godine nova vakcina.
"Ako se završi kao sezonski virus, mislim da će da daje samo blage infekcije", navela je ona.
Povezane vesti
Kraj brže nego što smo mislili
Da će kraj pandemije biti brži nego što se mislilo, smatra virusolog i mikrobiolog dr Milanko Šekler sa Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu.
"Kraj pandemije biće brže nego što 99 odsto ljudi misli. Kombinacija vakcina, prebolevanja, prokužavanje, to su sve faktori koji ovu vrstu pandemije treba da svedu na endemiju, odnosno na peti humani koronavirus. Na dobrom smo putu i čini se da možda ova veća prenosivost, a manja patogenost jeste neki pravac koji ukazuje da se možda sve odvija u dobrom smeru. Napominjem, ako ste primili vakcinu, preboleli virus, vaš organizam već ima iskustva u borbi sa koronom i već ne može ništa više da ga iznenadi. Teško će on dobiti neki teži oblik posle toliko iskustva", rekao je Šekler za TV Prva.
Tanjug/Miloš Milivojević
Smirivanje situacije u Srbiji krajem proleća i početkom leta vidi i epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović, koji kaže da i dalje sve zavisi od nas, ali o od situacije u svetu.
"Brojke ćemo prestati da pratimo negde s krajem proleća, odnosno početkom leta, na ovaj način na koji to danas činimo. Ali, svakako će one i dalje biti praćene i to će činiti epidemiolozi i kliničari, pratiće šta se dalje dešava. Većina naučnika smatra da tamo gde postoji visok stepen obolevanja, tamo će doći do promene, odnosno, doći će do zaustavljanja epidemije. Što se Srbije tiče, meni se čini da negde tamo do kraja proleća, početka leta bi trebalo da se to smiri. Ima, naravno i onih koji tvrde da će se to desiti naredne godine, ali ja smatram da će se to desiti ove godine. To može biti kao posledica onoga što se dešava u celom svetu, kao i u Evropi, jer kada se desi veliko zaražavanje, paralelno se dešava i prirodno prokužavanje, objašnjava za "Blic" prof. Tiodorović.
Nećemo znati kada bude kraj pandemije
Dejvid Robertson, profesor istorije na Univerzitetu Prinston u Njujorku i Piter Doši sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Merilendu u novom istorijskom pregledu, objavljenom na portalu žurnala BMJ, pokušali su da objasne zašto je teško odgovoriti na pitanje kada će se dogoditi kraj pandemije korone.
U svom radu oni objašnjavaju da dugo nećemo ni biti svesni da je pandemija prošla, da će to biti više sociološko pitanje nego biološko, ali i da će biti ključno da se u jednom trenutku "isključimo" i ne pratimo opsesivno dnevne brojke i statistiku o kovidu i njegovim sojevima.
"Sveprisutnost parametara merenja pomogla je da se stvori osećaj da će pandemija biti gotova tek onda kada svi indikatori dostignu nulu u broju zaraženih, a 100 odsto u procentima vakcinisanih. Međutim, respiratorne pandemije prošlog veka pokazuju da krajevi nisu jasni i da će kraj pandemije da se odvija sa nastavkom društvenog života, a ne postizanjem specifičnih epidemijskih ciljeva", navode u svom tekstu.
Podsećaju da se kroz istoriju pokazalo da je velika smrtnost bila i u međupandemijskim godinama, te da se kraj pandemije ne može definisati odsustvom viška smrtnih slučajeva. Neki istoričari su primetili da se pandemije ne završavaju sa prestankom transmisije bolesti već kada bolest prestane da bude vest.
Autori ističu da istorija sugeriše da kraj pandemije neće tek tako uslediti nakon sticanja kolektivnog imuniteta već će se događati postepeno i neravnomerno kako društva budu prestajala sa "opsesijom praćenja podataka".
"Kao izvanredan period u kome je društveni život bio preokrenut, pandemija kovida 19 će biti završena kada prestanemo da pratimo dnevne brojke i odlučimo da su druga pitanja ponovo vredna naše pažnje. Za razliku od njenog početka, kraj pandemije neće biti emitovan na televiziji", zaključuju autori rada Dejvid Robertson i Piter Doši.
Komentari (0)