Igre 
Dan sećanja na žrtve Holokausta: Ako ljudi ne znaju šta se dogodilo, ostaje mnogo prostora za manipulaciju
Komentari27/01/2022
-18:10
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi. Ovaj dan je danas i u Srbiji, a u Beogradu posebnim programom polaganja venca u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu.
Taj dan je ustanovljen 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a u znak sećanja na dan kada su vojnici sovjetske Crvene armije oslobodili Aušvic. Drugi svetski rat odneo je živote više od šest miliona nedužnih pripadnika jevrejskog naroda, a Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu, neka su od masovnih stratišta nevinih žrtava.
Kako je za Euronews Srbija rekla Sanja Petrović Todosijević, naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, Holokaust je sproveden na prostoru čitave okupirane Evrope, pa i na ovim područjima. Na našem prostoru, kako kaže, sproveden je ekspresno.
"Svi odrasli muškarci stradali su do kraja jeseni 1941. tako što su izvedeni na stratišta koja su se nalazila u okolini velikih gradova. Deca i žene deportovani do kraja 1941. u logor. Do 10. maja 1942. manje-više najveći deo pripadnika jevrejskog naroda sa ovog prostora je stradao", rekla je ona.
I dok se danas ovaj dan obeležava, politika sećanja prolazila je kroz različite faze. U prvim godinama posle Drugog svetskog rata fokus je bio na onim žrtvama koje su u ratu stradale kao borci. Taj fokus se tek kasnije pomerio ka civilnim žrtvama. Kako ističe Petrović Todosijević, društvu je trebalo vremena da se suoči sa zločinom.
Znaju li prolaznici šta je Staro sajmište?
Jedno od masovnih stratišta žrtava Holokausta nalazilo se u samom centru Beograda. Reč je o Starom sajmištu, koje bi uskoro moglo da postane i pravi memorijalni centar.
Kako je za Euronews Srbija rekla Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra Staro sajmište, ovaj prostor stoji u istom obliku duže od 70 godina propadajući i tek je nedavno načinjen prvi korak da se to stanje promeni.
Povezane vesti
"Ovo mesto je danas u centru Beograda, ali nažalost mislim da većina Beograda koji svakodnevno prelaze Brankov most ne znaju šta je ovde bilo. Vreme je sada da se od ovog mesta i nekoliko izvornih zgrada u kojima su boravili logoraši, krene u formiranje jednog značajnoj memorijalnog centra posvećenog ovom logoru i svim žrtvama koje su ovde izgubile živote ili deportovane u druge logore", rekla je ona.
Ambasador Izraela: Važno obaveštavati ljude šta se dogodilo
Kako je za Euronews Srbija rekao ambasador Izrale Jahel Vilan, važno za sve nas, za Izrael, za Srbiju i sve druge zemlje u svetu da obeležavamo ovaj dan kao što se radi i danas, ali ne samo na ovaj dan već svakog dana.
"Treba obaveštavati ljude i govoriti im šta se dogodilo, jer ako ljudi ne znaju šta se dogodilo, onda ostaje mnogo prostora za manipulaciju, poricanje", istakao je on.
Kako je dodao, Srbija radi dobar posao u tom smislu.
"Postoje određeni memorijalni centri. Nadam se da će se ostvariti plan da se na Starom sajmištu otvori memorijalni centar. Svaka zemlja se odnosi prema svojoj prošlosti na sopstveni način, mislim da u Srbiji postoji razlozi da budete ponosni na svoje ponašanje u tom najmračnijem periodu ljudske istorije tako da mislim da Srbija radi sjajan posao", rekao je on.
Radojković: Masovna stratišta i u Srbiji
Za vreme Holokausta ubijeno je šest miliona Jevreja ali i milioni pripadnika drugih nacija tokom Drugog Svetskog rata. Istoričar Stefan Radojković objasnio je za Euronews Srbija u čemu je značaj obeležavanja Holokausta kao jedne od najvećih tragedija u istoriji čovečanstva.
On navodi da je Holokaust povezan sa Drugim svetskim ratom i da se na kraju ispostavilo da svi logori, naročito logori smrti koji su korišćeni za uništavanje jevrejskog i romskog naroda širom Evrope su zapravo prestali da rade, sa manjim izuzecima, u onom trenutku kada su se linije fronta pomerile sa zapada sa istoka i sa juga.
Povezane vesti
"U ovom slučaju to je 27. januar 1945. godine kada su jedinice Crvene armije oslobodile kompleks logora u Aušvicu. Najstrašniji i najsuroviji je bio logor Aušvic 2 Birkenau koji je korišćen za uništavanje Jevreja, Roma i onih naroda koji su bili po hijerarhiji nacističke Nemačke smatrani nepoželjnim ili inferiornim narodima u Evropi", ističe Radojković.
Za to vreme i u Srbiji je bilo masovnih stratišta.
"Život je bio težak za sve, ali je određenim grupama ljudi, pre svega Jevrejima, Romima i Srbima bilo znatno teže. Često je dolazilo do preklapanja identiteta, pa je bilo teško i okupatorima, ali i ljudima da shvate kako počinilac zločina razmišlja i kako percipira one koji su Jevreji, Srbi ili Romi. Na primer, romsko stanovništvo, koje je bilo sedelačko stanovništvo, a ne migratorno, imalo je znatno bolji status u odnosu na svoje sunarodnike. U to vreme bili su poznati pod imenom 'Cigani čergari'. Dok se, što se tiče Jevreja, nije bilo bitno kako se koncipiraju", kaže.
Sagovornik emisije Euronews dan kaže da je Hana Arend to dobro sažela, jer je rekla da "ako vas progone kao Jevreje, nije bitno da li sebe smatrate stanovništvom Nemačke ili Kraljevine Jugoslavije u tom trenutku ili stanovnikom sveta, bićete progonjeni".
On navodi da je položaj jevrejske zajednice u Kraljevini Jugoslaviji i u okupacionim jedinicama bio izuzetno težak jer su na kraju i eliminisani u okupacionoj zoni Srbije. Ta zona je obuhvatala današnji Banat, i oblast od Beograda do Kosovske Mitrovice.
"Danas se povodom Holokausta Srbija odnosi dosta dobro i za to je dobila pohvale raznih institucija i međunarodnih organizacija. Potrebno je razvijati empatiju za naše pretke i sugrađane koji su stradali zbog svog identiteta. U Srbji smo dugo imali svest o potrebi za obeležavanjem Holokausta. Donet je i Zakon o restituciji ili povratku imovine stradalim članovima jevrejske zajednice, po čemu se Srbija izdvaja u odnosu na mnoge druge evropske i svetske države", rekao je Radojković.
Komentari (0)