Igre 
Novi Sad obeležio 80 godina od najgoreg zločina koji pamti, sve je manje preživelih svedoka Holokausta
Komentari27/01/2022
-16:10
Sve je manje preživelih svedoka Holokausta koji nam mogu ispričati svoje priče i sprečiti da se zločini zaborave, poruka je domaćih i stranih istoričara sa panel diskusije "80 godina kasnije - budućnost sećanja" u Novom Sadu.
Programom "Ledena tišina" taj grad je obeležio osam decenija od najgoreg zločina koji pamti - Novosadske racije, a tragična sećanja preživelih Novosađana deo su šire, zajedničke priče žrtava holokausta.
"Tri Mađara su nam ušla u kuću, sa pištoljem. Pregledali su sve sobe i govorili su 'Pogani Jevreji, ako budete slušali i ćutali, ništa vam se neće desiti. Samo poštujte pravila i bićete bezbedni. U suprotnom, odmah ćemo vas ubiti'. Ja sam tada imala 14 godina", svedočenje je Julijane Veg, svedokinje racije.
Njeno sećanje jedno je od dvadesetak u kojima se spominje Novosadska racija, a koja se čuvaju među četiri i po hiljade drugih u Fortunoff video arhivi svedočenja o Holokaustu u Njuhejvenu. U Novi Sad ga je doneo direktor tog Arhiva sa Jejl univerziteta, koji je sa istoričarima i ambasadorima nekoliko zemalja podelio tužnu činjenicu - da je sve manje preživelih koji mogu da ispričaju svoju priču. Naša obaveza je da to sećanje sačuvamo, poruka je Jevrejske opštine.
"Koliko god da je strašno, to ponavljamo svake godine, jer je to jedini način da postignemo da se to nikada ne zaboravi. Drugi zadatak koji imamo je da se potrudimo da ove lekcije iz istorije Novog Sada uđu u školske programe i da na taj način obezbedimo trajno sećanje na ono što se desilo", rekao je Mirko Štrak, predsednik Jevrejske opštine Novi Sad
Da je bilo godina kada se o januarskim danima '42. nije govorilo, ispričao je direktor gradskog Istorijskog arhiva. Prva komemoracija žrtvama Novosadske racije održana je 23. oktobra 1945, da bi se posle dugo o tome ćutalo, kaže Petar Đurđev.
Ni danas nema tačnog broja žrtava
"Dolazi 1946. godina i počinje period velike tišine. Od 1945. do 1967. godine neće biti zvaničnog, državnog obeležavanja sećanja na poginule u ovom trodnevnom masakru koji se dogodio u Novom Sadu", kaže on.
Povezane vesti
Zašto je tako, pitanje je podložno tumačenjima. Ni 80 godina kasnije nemamo kompletnu sliku o onome što se dogodilo, kao ni zaokružen broj žrtava Novosadske racije. Da mnogi ne znaju šta su pripadnici njihove vojske radili u ovim krajevima, priča i direktor Dokumentacionog centra u Beču.
"Za nas u Austriji, na prvom mestu, ovo može doneti priznanje da tokom rata ovde nismo bili samo vojno prisutni, već da su postojale odmazde gde je na svaku akciju partizana odgovarano masakrom. Za jednog ubijenog vojnika ubijali su na stotine civila. Mi toga nismo svesni. Pokušavali smo da izbegnemo tu sliku, da shvatimo da je za većinu ovih zemalja, ružni nacista u stvari Austrijanac", navodi Gerhard Baumgartner.
Raciju u Južnoj Bačkoj sproveli su pripadnici mađarske fašističke vojske od 4. do 29. januara 1942. Počela je u Čurugu, a završila se u Starom Bečeju. Ubijeno je na hiljade ljudi, mahom civila, Srba, Jevreja, Roma i pripadnika drugih nacija.
Komentari (0)