Igre 
Novi epidemijski talas koronavirusa u jeku, šta će biti sa vrtićima
Komentari26/01/2022
-20:46
Za razliku od učenika u školama, za predškolsku decu ne može se organizovati nikakav kombinovani boravak, koji bi značio da se jedan dan ide, a drugi ne dolazi u vrtić. Poslednje protivepidemijske mere za te ustanove, donete su pre dve godine kada je u vrtiće išla polovina upisane dece. Međutim, od kada se u septembru 2020. godine boravak dece vratio u pun kapacitet, uz primenu svih epidemijskih mera, obim posla za vaspitače dodatno se uvećao.
Mere zapravo predstavljaju merenje temperature i dezinfekciju ruku na samom ulasku u vrtić kao i fizičku distanca tokom njihovog boravka. Iako deci nisu najasnija pravila novog ponašanja u vrtićima vaspitač i član Republičkog odbora predškolaca Srbije Miloš Tadić za Euronews Srbija kaže da ih ona svakako poštuju.
"Decu ne dovodimo u takvu situaciju da oni to osete. Međutim oni to primećuju, pogotovo deca starijeg uzrasta. Kroz ove mere mi ih samim tim vodimo kroz načine koji predstavljaju naše osnovne puteve razvijanja kulturno higijenskih navika. Sve se sada radi dosta više i intenzivnije nego što bi bilo u redovnim situacijama, ali deca svakako usvajaju", kaže on.
Međutim, iako za predškolske ustanove važe iste mere kao i pre dve godine, lokalni zavodi za javno zdravlje mogu da propišu i dodatne mere, koje su često opterećenje za vrtiće. Zbog toga predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Bosiljka Jovanović objašnjava za Euronews Srbija da su vaspitači pred većim izazovima koji mogu i da ih finasijski opterete.
"Oni bi trebalo da nabave masku N95 koje je dodatno finansijsko opterećenje za lokalnu samoupravu. Imajući u vidu da zaposleni u predškolskim ustanovama imaju inače niske zarade, to je dodatno finasijsko opterećenje za njih jer se često dešava da vaspitači neke stvari moraju sami dodatno da finasiraju", objašnjava Jovanović.
Međutim, to nije jedini problem sa kojm se suočavaju vrtići. Vaspitač i član Radne grupe za praćenje mera Milojka Kovač kaže da ukoliko se vaspitači razbole, neretko nemaju zamenu, a sav teret posla pada na leđa onih koji su ostali da rade. Od kada se u septembru 2020. godine uvećao broj dece koja dolaze u vrtić, adekvatna primena svih mera, otežana je vaspitačima.
"Vi znate da mi imamo i po dve grupe smeštene u jednu sobu, pa kad nedostaje osoblje grupe se spajaju. To je problem jer je važno da ne spajamo više dece. Preporuke epidemiologija i jesu da se ne mešamo. Kad ta mera ne može da se ispoštuje razlog tome je zato što nemamo dovoljno kadrova. Prepušteni smo zaista prevelikoj odgovornosti i nehumanom obimu posla i konstantnom pritisku da moramo ispoštovati mere za koje baš i nisu obezbeđeni uslovi. Pod takvim okolnostima, svi mi stigli smo do krajnjih granica izdržljivosti", kaže ona.
Povezane vesti
Da nedostatak ljudstva veliki problem, posebno u vreme korone, potvrđuje i poslednji podatak Sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja, koji kaže da je do sada zaraženo 10 odsto zaposlenih u predškolskim ustanovama.
Međutim, nisu zaposleni u vrtićima jeidni koji se zaražavaju koronavirusom. Pedijatri u kovid ambulantama i dečijim bonicama takođe uočavaju broj novozaražene dece. Upravo je dr Snežana Rasovac pulmolog iz Dečije klinike u Tiršovoj rekla za RTS da je razlog za zabrinutost roditelja nešto veća nego prethodnih meseci.
Gak: Vrtići u Beogradu normalno funkcionišu uz poštovanje svih epidemioloških mera
Slavko Gak gradski sekretar za obrazovanje i dečiju i socijalnu zaštitu rekao je za Euronews Srbija da je, za sada, situacija u beogradskim vrtićima pod kontrolom kao i da se nada da će i ovaj talas biti uspešno prevaziđen.
"Kao i svaki prethodni talas, i ovaj smo dočekali spremni. Ovaj udar je masovniji, ali svakako da daje blažu kliničku sliku. Promenio se i protokol kada su u pitanju bolovanja, sada je blaži. Za sada ni jedan vrtić nije ugrožen kada je u pitanju funkcionisanje i to je ono što nam je u fokusu", kaže Gak.
Oodaje da svakako razloga za zabrinutost ima, zbog same epidemije, ali dodaje i da je činjenica da od momenta kada je ukinuto vanredno stanje u maju prošle godine bilo je raznih talasa koji su do sada uspešno prebrođeni.
"Ne znam kakva je situacija na nivou cele Srbije, ali što se Beograda tiče sve je funkcionisalo dobro, pre svega zbog poštovanja epidemijskih mera", dodao je.
Upitan da prokomentariše izjavu predsednice Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Bosiljke Jovanović koja je ukazala na problem kupovine opreme koju vaspitači imaju, Gak kaže da on ne zna kakva je situacija na nivou cele zemlje, ali da u glavnom gradu nema tih problema.
Povezane vesti
"Kada je Beograd u pitanju mi sarađujemo sa direktorima na dnevnom nivou. Oni nama ispostavljaju svoje potrebe i taj novac uvek odobrimo. Nemamo ovde tih problema. Sve funckionoše na zadovoljavajućem nivou", kaže on.
"Ukoliko se desi da koronavirus u ustanovi, protokol je da obavestimo Gradski zavod za javno zdravlje (GZZJZ) i onda on daje dalje smernice kako da dalje postupamo. Mi smo uvek te preporuke poštovali do sada. Nadam se da ćemo i ovaj talas pregurati bez problema", dodao je.
Na pitanje kako se postupa kada se zarazi vaspitač, a kako kada je u pitanju dete, Gak kaže da je protokol takav da zavisi od trenutne epidemiološke situacije.
Povezane vesti
"Mi sami ne možemo da odlučujemo kako postupamo i tu glavnu ulogu ipa upravo GZZJZ. Mi imamo pozitivne zaposlene, ali i decu i roditelje. Bilo je mera da cela grupa ide u izolaciju, kao i da se to ne dešava", kaže Gak.
On je naveo i da preporuka nadležnih je da nema spajanja grupa, i da je sve bilo u okviru predviđenog broja dece, kao i da se normativ nije prebacivao.
"Preporuka je da nema spajanja i na tome insistiramo. Bilo je spajanja kada je epidemiološka situacija bila povoljna, ali nikada nismo prelazili normu koju podrazumeva ta grupa. Nismo nikada prebacivali broj dece, ali smo i o tome kada radimo vodili računa kada to treba da radimo", rekao je.
Komentari (0)