"Zdrav početak, budućnost koja obećava": Direktorka Batuta na Svetski dan zdravlja o važnosti preventivnih pregleda
Komentari07/04/2025
-13:59
Svetski dan zdravlja obeležava se širom sveta 7. aprila na godišnjicu osnivanja Svetske zdravstvene organizacije. Slogan ovogodišnje kampanje je "Zdrav početak, budućnost koja obećava", sa fokusom na zdravstvenu zaštitu žena u reproduktivnom periodu, zdravlje novorođenčadi i pružanje podrške porodicama. Direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović kaže za Euronews Srbija da je Svetski dan zdravlja istovremeno podsetnik ne samo zdravstvenim radnicima, nego svim sistemima zdravstvene zaštite širom sveta, da treba razmišljati o novim preporukama koje će povećati učestalost preventivnih pregleda i povećati zastupljenost zdravih izbora i stilova života.
Ona je rekla da se u ovoj godini, uz podršku Ministarstva zdravlja, radi intenzivno na unapređenju zastupljenosti preventivnih pregleda za celokupno stanovništvo.
"Kroz sistemski pristup i uključivanje svih zdravstvenih ustanova, a pre svega domova zdravlja, preventivni pregledi će se intenzivno i planirati i sprovoditi u ovoj godini", rekla je Jovanović.
Prema podacima Batuta, u prošloj godini sprovedeno je oko tri miliona preventivnih pregleda.
"Najveći broj preventivnih pregleda je sproveden u populaciji odraslog stanovništva, nešto više od 1.600.000 redovnih preventivnih pregleda, ali istovremeno oko milion preventivnih pregleda je sprovedeno kada su u pitanju deca preškolskog uzrasta i negde oko 500.000 pregleda je bilo za decu školskog uzrasta", rekla je Jovanović.
Ona kaže da prema određenim zakonskim i podzakonskim aktima tačno postoji dinamika kada treba sprovoditi preventivne preglede, a da nezavisno od toga postoje još i dodatne preporuke i podzakonski akti koje definišu programe ranog otkrivanja ili skrininge kao što su mamografija, Papa Nikolau pregledi ili otkrivanje nevidljivog takozvanog okultnog krvarenja u stolici čime se rano utvrđuje postojanje kolorektalnog karcinoma.
"Istovremeno poruka za sve nas je da ne zaboravimo individualne kalendare preventivnih pregleda, da uvek razmislimo o životnoj dobi, o tome kada treba primeniti koju vrstu pregleda i da znamo da su ti pregledi dostupni kod nas i da ih možemo uraditi jer su jednostavni a nama jako potrebni", rekla je dr Jovanović.
Povezane vesti
Jedan lekar na 310 stanovnika
Građani Beograda smatraju da su redovni zdravstveni pregledi važni, ali i da bi zdravstveni sistem u Srbiji mogao da bude bolji.
U Srbiji radi 21.343 lekara, 1.616 stomatologa, 1.320 farmaceuta i 46.106 medicinskih sestara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2023. godine.
Tanjug/ Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije
Kada se pogleda odnos broja lekara i broja stanovnika, podaci pokazuju da na jednog lekara dolazi 310 stanovnika.
Pored toga, stopa mortaliteta, odnosno broj umrlih na hiljadu stanovnika, u Srbiji iznosi 14,7 promila, što je više nego u Evropskoj uniji, gde ova stopa iznosi 10,8 promila.
Istovremeno, očekivano trajanje života u Srbiji je niže nego u Evropskoj uniji.
Za žene u Srbiji to je 78,7 godina, dok je evropski prosek 84 godine.
Za muškarce očekivano trajanje života u Srbiji iznosi 73,9 godina, dok je u Evropskoj uniji 78,7 godina.
Povezane vesti
Faktori rizika i vodeće uzroci smrtnosti
Hronične nezarazne bolesti vodeći su uzroci umiranja kako u svetu, tako i u Srbiji.
Samo u Beogradu, kardiovaskularne, maligne, respiratorne bolesti ili dijabetes ima oko 400.000 ljudi.
Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti, dok su tumori drugi najčešći uzrok.
Uz njih, dijabetes i obstruktivne bolesti pluća takođe čine značajan udeo u obolevanju.
Faktori poput nedostatka fizičke aktivnosti, pušenja, nezdrave ishrane i gojaznosti značajno doprinose visokom broju obolelih.
Procene pokazuju da je svaka peta osoba u Srbiji gojazna, a svaka treća na pragu gojaznosti, što dodatno povećava rizik od ovih bolesti.
"Na prvom mestu kada je u pitanju opterećenje određenim bolestima i poremećajima zdravlja, nalaze se kardiovaskularne bolesti. To su masovne nezarazne bolesti. One su prisutne svuda u svetu, dominiraju u najvećem broju zemalja, skoro u svim, i u našoj zemlji se upravo nalaze na tom vodećem mestu", rekla je Jovanović.
Euronews
To su, dodaje, pojava hipertenzije, odnosno povišenog krvnog pritiska, koja veoma često za posledicu ima infarkt miokarda.
Istovremeno se, kaže Jovanović, pored svih kardiovaskularnih bolesti javljaju i mišićno-skeletne bolesti, koje su povezane sa određenim deformitetima ili poremećajima u držanju, koje kasnije mogu da dovedu i do određenih mišičnih, a i nekih drugih tegoba.
"Kada su u pitanju maligne bolesti, takođe su deo upravo te grupe koja najviše opterećuje zdravlje odraslog stanovništva Srbije", dodaje sagovornica Euronews Srbija.
Ona kaže da su vodeće bolesti koje opterećuju zdravlje stanovništva Srbije svakako i na prvom mestu kada je u pitanju smrtnost.
"Radi se veoma često o akutnim nastupima određene bolesti, ali istovremeno, osim iznenadne smrti, dolazi do pojave hroničnih bolesti, koje ostavljaju posledice i koje zahtevaju posebnu pažnju i dugotrajno lečenje. Kada su u pitanju maligne bolesti, takođe, ukoliko se otkriju u kasnijoj fazi, dolazi, nažalost, do smrtnih ishoda, a kada su u pitanju reagovanja, kada su u pitanju žene ili muškarci, ono što je jako važno jeste zastupljenost preventivnih pregleda i takozvanih screening pregleda, odnosno pregleda za rano otkrivanje malignih bolesti. To su najefikasnije intervencije za određene maligne bolesti, mada su za pojedine maligne bolesti najefikasnije intervencije, u stvari primarna prevencija, odnosno sprečavanje faktora rizika i vakcinacije", rekla je dr Jovanović.
Dostupnost terapije
Zdravstvena zaštita u Srbiji dostupna je celokupnom stanovništvu.
Dr Jovanović kaže da skoro 98 odsto stanovništva ima potpuno pravo na zdravstvenu zaštitu, a u hitnim slučajevima je zdravstvena zaštita dostupna svima.
Kada je reč o dostupnosti terapije, Jovanović je navela da veliki broj zdravstvenih i radnika i stručnjaka preko posebnih i radnih grupa i stručnih komisija radi na unapređenju ne samo protokola kada je u pitanju lečenje malignih bolesti, već i svih bolesti, naročito onih koje najviše i utiču na zdravlje stanovništva.
"Iz godine u godinu sve naše liste koje su praktično način ili instrument da se dođe do određenih lekova koji su deo savremenih terapija za lečenje određenih bolesti su svakako dostupne. Dakle, proces unapređenja je u kontinuitetu prisutan i iz godine u godinu je on kvalitetniji i time utiče na efikasniji tretman, na praćenje savremenih terapija koje su prisutne u svetu", rekla je ona.
Kada se uporede podaci o zdravstvu u Srbiji sa zemljama regiona, na primer Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, može se primetiti da su izazovi slični.
U Crnoj Gori na 1.000 stanovnika dolazi 3,98 bolničkih postelja, a na svakog lekara dolazi 355 stanovnika.
Takođe u Bosni i Hercegovini broj lekara iznosi 5.387, dok se suočavaju sa problemima sa starijom strukturom specijalista.
Komentari (0)