Igre 
U proteklih 20 godina stradalo 3.000 ptica: Kako ilegalno odlaganje klaničnog otpada preti da istrebi ugrožene vrste?
Komentari20/02/2025
-18:00
U Ataru sela Putinci, na mestu gde se ilegalno odlaže klanični otpad, pronađeni su leševi nekoliko ugroženih i strogo zaštićenih vrsta ptica, među kojima su riđa lunja, orao mišar, kao i ostaci poljske ševe. Pored toga, otkriveni su i leševi ovaca i pasa. Ove informacije potvrdilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koje se bavi istraživanjem i zaštitom ptica u zemlji.
Za detalje o ovom slučaju, razgovarali smo sa Urošem Stojkovićem, predstavnikom ovog društva. On je ukazao na zabrinjavajuće okolnosti u vezi sa stradanjem ptica, ali i na šire probleme odlaganja klaničnog otpada u Srbiji.
"Još je rano da bismo imali epilog ovog slučaja", kaže na početku razgovora Stojković.
"Naši volonteri su pronašli riđu lunju, ali kada smo izašli na teren, leš je nestao. Nismo sigurni šta se s njim desilo, ali s obzirom na to da je u pitanju lokacija gde se odlaže klanični otpad, može biti da su psi ili druge životinje pomerile leš. Ova situacija dodatno ukazuje na to koliko je važno da se nadležne institucije uključe u rešavanje ovog problema, jer je riđa lunja kritično ugrožena vrsta, a njih je vrlo malo u Srbiji“, objašnjava naš sagovornik.
Tone klaničnog otpada u prirodi
Stojković je napomenuo da odlaganje klaničnog otpada na ovakvim mestima nije samo nezakonito, već i opasno po životnu sredinu.
"Godine odlaganja ovog otpada u prirodi dovode do ozbiljnih ekoloških problema. Svake godine ilegalno se baci oko 250.000 tona klaničnog otpada. To može izazvati trovanje raznih životinjskih vrsta, kao što su šakali, lisice, a može uticati i na veće grabljivice. Potrebno je rešiti ovaj problem kako bismo sprečili slične incidente", rekao je Stojković.
Euronews Srbija
Procedura prijave trovanja ptica i životinja, kako objašnjava, uključuje obaveštavanje nadležnih institucija.
Povezane vesti
"Ako naiđete na leš ptice, važno je da ga ne dirate, jer to može biti opasno, naročito ako je otrovano. Potrebno je obavestiti policiju i institucije poput Pokrajinskog ili Republičkog zavoda za zaštitu prirode. Takođe, važno je da se sprovedu toksikološke analize kako bi se utvrdilo uzrok smrti. Nažalost, proces rešavanja ovakvih slučajeva je veoma komplikovan i često završava bez odgovarajućih sankcija“, naglasio je Stojković.
Trovanje ptica učestalije zimi
Pitanje učestalosti ovih slučajeva i njihove geografije takođe je značajno. Iako se najviše trovanja beleže u Vojvodini zbog specifičnih uslova terena, problem je prisutan i u ostatku zemlje.
"Trovanje ptica je učestalije tokom zime, kada grabljivice, koje se hrane lešinama, dolaze u kontakt s otrovanom hranom. Periodi berbi i čišćenja useva dodatno otežavaju otkrivanje slučajeva trovanja“, objasnio je Stojković.
Euronews Srbija
Jedan od ključnih problema koji proizilazi iz ovog slučaja je i pitanje odlaganja klaničnog otpada na nedozvoljenim mestima.
"Nažalost, niko se ozbiljno ne bavi istraživanjem kako je otpad dospeo na ovo mesto. Inspekcije su izašle na teren i zabeležile stanje, ali istraživanje mora da ide dalje, kako bi se utvrdio uzrok i odgovorni“, dodao je Stojković.
U poslednjih 20 godina stradalo 3000 ptica
Ovaj slučaj pokazuje ozbiljan problem ne samo zbog stradanja ugroženih vrsta, već i zbog toga što takvi incidenti postavljaju pitanje o efikasnosti i organizaciji zaštite životne sredine u zemlji. Kao što je Stojković istakao, neophodno je uvesti jasne protokole za rešavanje slučajeva trovanja i odlaganja klaničnog otpada.
"Tokom poslednjih 20 godina zabeleženo je oko 3000 stradalih ptica, a jedini slučaj koji je doveo do kazne je izuzetak", zaključio je Stojković.
Povezane vesti
"Potrebno je da nadležne institucije preduzmu konkretne korake kako bi se sprečilo da se ovakvi incidenti ponove i da se zaštiti bogatstvo naše prirode", dodaje on.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva nadležne da preduzmu konkretne mere kako bi se sprečila dalja ugroženost zaštićenih vrsta i rešio problem ilegalnog odlaganja klaničnog otpada u prirodi.
Razgovor sa Urošem Stojkovićem pogledajte u videu na početku teksta.
Povezane vesti
Komentari (0)