Igre 
Čija prava su najugroženija u Srbiji i kojim mehanizmima država pokušava da ih zaštiti?
Komentari10/12/2024
-18:07
Danas se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, kojim se završava kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja na ženama. O tome čija su prava najugroženija u Srbiji i na koji način i u kojoj meri ih sistem štiti, razgovarali smo sa direktorom Pravosudne akademije Nenadom Vujićem.
Na početku razgovora, Vujić kaže da su najviše ugrožena prava najranjivijih kategorija, odnosno prava žena i dece koja si najizloženija nasilju.
"Ja nekad kažem da su svi ljudi, ljudi su i muškarci i žene i deca. Ljudska prava su za sve njih. A kao kategorije, pogotovo su ranjive žene i deca. O njima moramo posebno da vodimo računa. O ostvarivanju njihovih prava", kaže naš sagovornik.
"To je pravo na život, na dostojanstvo, pravo dece na njihov život i na njihovo dostojanstvo i da budu i jedna i druga kategorija zaštićeni od nekog nehumanog, nečovečnog postupanja, zanemarivanja, pretnji, pogotovo i psihičkih pretnji kojima su izložene ove kategorije", objašnjava on.
Kada je reč o zastupljenosti ljudskih prava u različitim zemljama, Vujić ističe da se uvek ispostavi da "onaj kome su puna usta ljudskih prava", da ih oni najčešće krše.
Značaj Sretenjskog ustava
Podseća i na reči svojih profesora da se ljudska prava uvek osvajaju, da moraju da se čuvaju i neguju, ali i da se poštuju tuđa prava.
"To je onaj najteži deo kod ljudskih prava. Jer svi mi znamo šta je naše neko pravo, ali slabo znamo da imamo obavezu da poštujemo nečije tuđe pravo, nekog drugog ljudskog bića, njegov stav, njegovo pravo, njegovo pravo da se izrazi, njegovo pravo na kraju krajeva da postoji. Jer svedočimo i tome u svetu da jednostavno nekima se osporava i pravo da postoje", dodaje naš sagovornik.
Povezane vesti
Vujić takođe spominje i član Sretenjskog ustava iz 1835. godine gde se navodi da svaki crnac, svaki rob, kada stupi na teritoriju Srbije, smatra se odmah slobodnim.
"Znači samim tim što je kročio na teritoriju Srbije. U tom trenutku mnoge zemlje su i dalje imale robove. To moramo biti svesni. Jer nekad mi uvek govorimo, ne znam, kao da smo ovo ili ono, i tako dalje. Da ne govorim o ovim slikama koje se pojavljuju, na primer, ovih dana, gde ste imali u nekim takozvanim demokratskim zemljama zoološke vrtove sa crnim ljudima, crnom decom koja su bila u kavezima, dok ovde kod nas su ti ljudi studirali, družili se zajedno i tako dalje", objašnjava on.
Euronews Srbija
Ističe i da ovaj dan služi kao "opservacija šta smo uradili u prethodnih godinu dana" po pitanju ljudskih prava.
Komentarišući podatak da je od početka godine ubijeno 17 žena, od kojih je osam prijavilo nasilje, Vujić navodi da se radi o "groznoj pojavi".
"Svako od nas treba da ima jedan, da kažem, stav, a to je jednog prezira prema počiniocima takvih dela, da ne govorim o sankcijama koje moraju da budu".
"Sistem radi, važno je poverenje"
Naglašava da se Srbija i po tom pitanju promenila, te da se promenila i praksa.
"Imali smo pre 30 godina da su nam izlazile presude da se ublažava kazna muškarcu, zato što je samohrani roditelj, a sudilo mu se inače za ubistvo žene. Sam je sebe napravio da bude samohrani roditelj. Ali sistem radi, pomera se, sudska praksa se pomera, sistem postaje efikasniji, naravno, sve to traži neko vreme. S druge strane, imamo, to nije da smo zadovoljni, ali imamo zabeležen broj napada i imamo reakcije sistema gde je, recimo, oko 30.000 mera izrečeno u cilju zaštite. Naravno, mera u smislu zabrane prilaska i tako dalje. Tako da, to je sve nešto što govori da sistem, da kažem, radi, on treba i dalje da bude još brži, efikasniji, edukovaniji, zato što vam se javljaju pojave ne samo ovog fizičkog nasilja, koje vidljivo možete kroz medicinsku dokumentaciju, ali vi imate i one oblike psihičkog nasilja, jednog dugotrajnog, jednog držanja u jednom strahu, u jednom okruženju gde žrtva jednostavno ulazi u jedan začarani krug i gde neosetno ta žrtva onda je zatvorena u tom jednom krugu iz kog ne može da izađe. I zato je jako bitno da govorimo o tome", kaže on.
Povezane vesti
To je važno, kako kaže, da bi žrtva imala poverenja u sistem, te kako bi tražila svoja prava.
"I onda tek možemo da kažemo ko je napravio grešku u sistemu i da to sve otklanjamo, da bismo smanjili tu jednu crnu statistiku gubitka života žena, odnosno života ljudi", zaključuje Vujić.
Kompletno gostovanje Nenada Vujića u emisiji Hajde da razgovaramo, možete pogledati u videu na početku teksta.
Povezane vesti
Komentari (0)