Igre 
Mladi u Srbiji su vernici, žele jakog vođu i očuvanje tradicije: Istraživanje kaže da su nove generacije konzervativnije
Komentari09/11/2024
-12:15
Borba protiv rastuće sklonosti mladih u Srbiji prema nasilnom ekstremizmu, tema je projekta Centra za slobodne izbore i demokratiju koji je pokazao da su mladi u Srbiji sve više zainteresovani za konzervatizam, a demokratija kao oblik uređenja polako postaje nepopularna.
CESID je istraživanje sproveo među mladima, a jedno od ključnih pitanja bilo je šta utiče na njihovo raspoloženje.
Istraživanje pokazuje da su mladi u Srbiji vrlo ambiciozni jer najčešće raspoloženje koje kod njih preovladava jeste želja za napredovanjem.
Čak 23 odsto njih je reklo da je upravo to ono što ih čini raspoloženim, dok je raspoloženje izazavno osećajem sreće i radosti na drugom mestu, a ispitanici su navodli i optimizam i veru u svetlu budućnost. Iz ovih podataka primećujemo da kod velike većine mladih preovladavaju pozitivna raspoloženja.
Ko ima veći uticaj na decu - majka ili otac?
Kada je reč o odnosu sa roditeljima, većina mladih navodi da se sa roditeljima slaže, iako se mišljenja ponekad razlikuju čak 47 odsto, dok četvrtina mladih navodi da se veoma dobro slaže sa roditeljima.
S tim u vezi, istraživanje pokazuje da najveći procenat mladih smatra da najviše uticaja na važne odluke imaju roditelji, pri čemu otac i majka imaju podjednak uticaj.
Sa druge strane, 19 odsto mladih smatra da je najveći uticaj na važne odluke samo majka, dok 13 odsto navodi da je to najviše otac.
FOTO TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC
Povezane vesti
Kada je reč o finansijskoj situaciji u domaćinstvima mladih ispitanika, primećeno je da najveći procenat mladih navodi da mogu da priušte skuplje stvari, ali ne previše skupe, kao što je automobil, dok nešto manji procenat mladih navodi da u njihovom domaćinstvu mogu da priušte hranu, odeću i obuću, uz malu uštedu, ali ne mogu da priušte skuplje stvari kao što su frižider, TV i slično.
A da konzervatizam prevladava kod mladih govore podaci istraživanja.
Takođe, rezultati govore da mladi smatraju da se čvrsto treba držati narodnih običaja i tradicije, a gotovo isti broj je i onih koji kažu da se treba držati onog morala koji propoveda verska zajednica.
Mladi uglavnom za jake vođe
Veliki je broj i onih koji smatraju da je državi potreban jak vođa koga će narod slediti bez pogovora, a neznatno manji i onih koji bi se žrtvovali za interese svog naroda.
Postoji i veliki broj onih koji smatraju da nam preti opasnost da izgubimo identitet zbog mešanja različitih kultura.
Kada je reč o religioznosti, istraživanje pokazuje da su mladi u većini religiozni, a svega dva odsto ispitanika izjasnilo se nereligiozno ili kao protivnik.
Utvrđujući stepen bezbednosti koji mladi osećaju u sredinama kao što su komšiluk, grad u kome žive i država Srbija, najveći procenat ispitanika rekao je da se tu oseća uglavnom i potpuno bezbedno.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Povezane vesti
Na pitanje gde sebe vide u budućnosti, najveći procenat mladih navodi da svoju budućnost vidi u gradu u kome trenutno živi, zatim u Beogadu, a veliki broj je i onih koji svoju budućnost vide u nekoj od zemalja Evrope.
Istraživanje je pokazalo i da mladi ne čitaju novine i ne gledaju televiziju, već se uglavnom informišu putem društvenih mreža.
Komatina: Niska politička participacija mladih
Slađana Komatina iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kaže za Euronews Srbija da je ovo israživanje rađeno u sklopu projekta "Nasilni ekstremizam i mladi od dezinformacije do radikalizacije", koje je sprovedeno u okviru jednog većeg projekta "Smart Balkans" sa civilnim društvom za povezani Zapadni Balkan, podržanog od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.
Povezane vesti
"Mi smo u sklopu samog projekta pokušali da na ovu temu gledamo sa više strana, to jeste da se bavimo ovom temom iz više različitih uglova. Samo istraživanje je rađeno na uzorku od hiljadu mladih, mlađih od 30 godina, gde smo negde pokušali da upravo kroz različita pitanja vidimo šta su to njihove percepcije o svetu u kome žive, na koji način oni gledaju različita pitanja, kakva je njihova percepcija bezbednosti, ali upravo i to na koji način se oni informišu i koliko u stvari dezinformacije imaju uticaj na njihov svakodnevni život", navodi ona.
Euronews
A osim prethondo navedenih podataka, Komatina takođe navodi da se veliki broj mladih u Srbiji oseća diskriminisano po različitim osnovama.
Dodaje i da se mladi generalno imaju pesimističan stav o tome u kom smeru se Srbija kreće, pa tako polovina mladih kaže da se Srbija kreće u negativnom smeru.
"Niska je politička participacija generalno mladih, oni ne vide nikoga na političkoj sceni ko bi se borio za njihove vrednosti i za to što oni žele. Čak 82 odsto učesnika u našem istraživanju je dalo ovakav odgovor", zaključuje ona.
Marković: Istraživanja nedovoljna, država nema strategiju
S druge strane, Aleksandra Marković, iz Instituta za sociološka istraživanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu kaže za naš medij da nasilni ekstremizam označava ponašanje, stavove, ideje koje su na granici dozvoljenog.
"Ono što je važno da naglasimo jeste da ekstremizam, vrlo često ljudi poistovećuju isključivo sa terorizmom, ali sada pošto smo rekli da je to ponašanje koje je vrlo često na granici dozvoljenog i sa tendencijom da se ta granica pređe, možemo da postavimo pitanje ko postavlja tu granicu i ko određuje šta je ta granica, tako da možemo suštinski da govorimo o različitim ekstremizmima i različitim društvenim sferama, pa tako možemo da govorimo o ekstremizmu u politici, u sportu, u umetnosti, u kulturi i kao što reko, ljudi vrlo često izjednačavaju terorizam sa ekstremizmom, što donekle jeste tačno, odnosno svaki terorizam jeste ekstremizam, ali nije svaki ekstremizam ujedno i terorizam, zato što je terorizam isključivo politički oblik ekstremizma", objašnjava ona.
Euronews
U tom smislu, naša sagovornica ističe da postoje brojne klasifikacije.
"Ja bih istakla možda jednu koja može biti donekle primenjiva, odnosno jeste korisna za Srbiju i koristi se u istraživanjima koje se sprovode u Srbiji, a koje su, volela bih i to da istaknem, nedovoljna. Pre svega i na državnom nivou, mi nemamo strategiju za borbu protiv terorizma i ekstremizma", ukazuje naša sagovornica.
"U tom smislu mi čak nemamo ni odgovarajuću procenu stanja trenutno na terenu i možemo da se oslonimo jedino na istraživanja koja su vrlo dragocena", kaže ona, navodeći da je najvažnija politička volja.
"'Inicijativa može da bude pokrenuta i od strane civilnog sektora, ali moje lično mišljenje je da mora da postoji politička volja i da bi zapravo različite državne institucije trebalo da sarađuju i da pokrenu inicijativu. Dakle, strategija je postojala, trebalo je uraditi evaluaciju te strategije, videti se dokle se stiglo sa tim, šta je bilo dobro, šta je strategija dobro i akcioni plan, šta su dobro doneli, gde postoje prostori za napredak i tako dalje", zaključuje ona
Vukićević: Mladi ne prate tradicionalne medije nego se uglavnom informišu na internetu
Psihološkinja Jelena Vukićević smatra da je ovo istraživanje pokazalo da je uticaj porodice uvek na prvom mestu.
"Ovo istraživanje je pokazalo između ostalog da samo četvrtina mladih potpuno ima dobre odnose sa svojom porodicom i veruje odlukama ili savetima svojih roditelja. Dakle, uloga porodice u životu mlade osobe je dosta poljuljana. Roditelji nemaju dovoljnu količinu pozitivne kontrole nad svojom decom i mladima. A čini mi se i da roditelji nekako, koliko god da imaju veliku ljubav i dobru nameru za svoje dete, način na koji oni prenose kroz vaspitanje neke načine, modele ili uzore življenja, mladi ne primećuju gde i kako to mogu zaista da primene u konkretnom društvu u kakvom sada žive", objašnjava psihološkinja.
Vukićević takođe dodaje i da mladi danas sa neizvesnošću posmatraju ono što im država nudi.
"I odatle, kada imamo osećaj da je puno toga nedostupno ili da je nepredvidivo ili da ne možemo da se oslonimo 100 odsto na ono što u državnom sistemu postoji, postoji samo formalno, ne postoji suštinski, onda nije neobično što se mladi, a to nije samo borba mladih, to je borba i odraslih ljudi, okreću jednom izvoru rešenja, najčešće u vidu vođe ili u vidu tih konzervativnih, tradicionalnih, patrijarhalnih obrazaca", uverena je naša sagovornica.
Euronews
Istovremeno ovo istraživanje je pokazalo da mladi ne prate tradicionalne medije nego da se uglavnom informišu na internetu.
"Onda dolazimo i na polje medija. Kada konzumiraju medije, to rade uglavnom preko društvenih mreža, a društvene mreže imaju komande i algoritme, ti algoritmi ne ostavljaju prostora za dodatne izvore informacija koje bi mladi mogli da upoređuju i kritički da analiziraju i da donose neke zaključke koji su samo njihovi, već prosto više deluje da su samo pasivni konzumenti onoga što im se instancira", zaključuje Vukićević.
Kompletnu emisiju u kojoj su gostovale naše tri sagovornice možete pogledati ispod.
Preporuka za vas
Komentari (0)