Zabrinjavajuće procene UN: Albaniju i BiH očekuje procentualno najveći demografski pad, a šta je sa Srbijom?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/10/2024

15:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Ujedinjene nacije (UN) su procenile da će zapadnobalkanska šestorka 2050. godine imati oko tri miliona stanovnika manje nego danas. Srbija će biti na najvećem gubitku u apsolutnim brojevima, a procentualno Bosni i Hercegovina i Albanija. Kao glavni razlozi navode se pad nataliteta, ali i iseljavanje stanovništva.

Prema istraživanjem Ujedinjenih nacija, koje prenosi radio Slobodna Evropa, broj stanovnika u Srbiji će se do 2050. godine smanjiti za 1.234.000 ljudi. U Severnoj Makedoniji će biti oko 300.000 građana manje, dok će se broj stanovnika u Bosni i Hercegovini smanjiti za 725.000. Crna Gora će imati oko 90.000 manje stanovnika, a Albanija oko 570.000.

Primer Poljske

Vladimir Todić, doktor istorijskih nauka iz Varšave kaže da su stotine hiljada Poljaka početkom ovog veka odlazile u inostranstvo u potrazi za poslom, najviše u Veliku Britaniju i u Irsku.

"Poljska je tokom 20. veka, pre svega iz političkih razloga, pa i u 19. veku imala turbulentnu situaciju sa odlivom ljudi. Obično su to bili politički imigranti. Od početka tranzicije tu se su stvari promenile. Mislim da je pik odlazaka bio baš u jeku ulaska Poljske u EU 2004. godine", rekao je Todić za Euronews Srbija.

On je dodao da su tada odlazili Poljaci sa nižim kvalifikacijama, jer je ta radna snaga bila potrebna zemljama koje su članicama EU. Međutim, i tu su se stvari značajno promenile, posebno u poslednjih deset godina. Objašnjava da je Poljska ekonomski snažnija, što je dovelo do toga da se veliki broj tih ljudi vrati.

"U Velikoj Britaniji je 2015. i 2016. godine, pa sve do Bregzita živelo oko 700.000 Poljaka. Sada se taj broj gotovo prepolovio, odnosno gotovo 300.000 Poljaka se vratio u zemlju", naveo je Todić.

Poljska je u međuvremenu postala zemlja u koju ljudi iz inostranstva dolaze da rade. Osim povratka Poljaka, dosta građana iz balkanskih zemalja je došlo u Poljsku da radi.

Problem odlaska građana na rad u inostranstvo nema samo Srbija, već sve zemlje regiona.

"Mislim da bi za početak političke elite morale da menjaju svoju agendu i da se sa mnogo većim pažnjom tretira demografski problem, jer način vođenja politike između ostalog u mnogome utiče i na opredeljenje mlađih generacija", naveo je on.

Skoro četvrtinu stanovništva Srbije čine stari

Prof. Danica Šantić, sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da demografi već duže upozoravaju na trend gubitka stanovništva zbog loše demografske slike, ali i odlaska iz zemlje.

Euronews Srbija

"Mi imamo negativan prirodni prireštaj dugo, dakle od devedesetih godina prošlog veka, i on je sve intenzivniji. Kada se prave projekcije uglavnom se one oslanjaju na višak mortaliteta u odnosu na natalitet, jer broj rođenih opada. Poslednji zvanični podaci nam govore da je nivo rađenja u Srbiji gotovo na nivou rađenja sa početka 20. veka", rekla je ona.

Smatra da su procene UN za 2050. godinu optimističnije od onoga što će se zaista desiti. Evropsko stanovništvo je sve starije, nedostaje radna snaga, većina zemalja ima potrebu da uvozi stanovništvo.

"Kada se 2010. godine prvi put pojavio jedan naučni rad sa naslovom 'Da li je Srbija zemlja imigracije', svi su bili vrlo oprezni sa tim i pitali su se 'ko će kod nas da se doseli'. Danas imamo situaciju da je samo prošle godine oko 50.000 radnika došlo da radi u Srbiju s obzirom na to da nam nedostaje radna snaga kao i u zemljama regiona. Hrvatska je lider u regionu po u broju stranih radnika koji su došli u proteke dve, tri godine", rekla je ona.

Demografi, kako kaže, uvek skreću pažnju na to da nisu toliko bitni brojevi koliko je važno ko živi na toj teritoriji.

"Dakle, te 2050. godine, ako kažemo da će nas biti pet miliona, ko su ti ljudi koji će naseljavati Srbiju. Struktura stanovništva je danas takva da mi sada imamo 23 odsto stanovništva, dakle skoro četvrtinu stanovništva čine stariji od 65 godina. Samo 14 odsto stanovništva je starosti od 0 do 14 godina. Pitanje je ko će tada učestovati na tržištu rada, ko će proizvoditi, ko će obezbeđivati, u krajnom slučaju, i penzije tim ljudima, ko će brinuti o njima", rekla je ona.

Podseća da je odavno trend u zemljama EU da dolaze iz drugih zemalja medicinske sestre, lekari i tako se održava zdravstveni sistem. Stranci ne popunjavaju samo radna mesta u zdravstvu, već popunjavaju radna mesta i u drugim oblastima "podržavaju njihovu ekonomiju".