Zašto odlaze obrazovani ljudi: Istraživanje pokazuje da Srbija gubi 26 milijardi dolara godišnje zbog "odliva mozgova"

Kruševljanin Dejan Bundalo je master inženjer elektrotehnike i računarstva, inženjer energetike. Ova visoka zvanja stekao je studirajući u Srbiji. Znanje usvojeno na Univerzitetu u Nišu sada primenjuje u evropskom Koordinacionom centru za prenosne sisteme električne energije čije sedište je u Briselu. Razloga za odlazak, imao je više.

"Pre svega je motiv bio profesionalno, ali i lično usavršavanje, svakako neki izlazak iz zone komfora. Međutim, ono što je prelomilo je surova realnost - trebao sam da pređem u Beograd, da napredujem u firmi, ali nažalost, poslednjih godina lakše je živeti i plaćati stan u Briselu kao inženjer nego u Beogradu, u sopstvenoj zemlji", kaže za Euronews Srbija Dejan Bundalo.

Uz to, važnu ulogu ima i planiranje budućnosti.

"Mislim da je u Srbiji mnogo teže planirati i zasnovati porodicu. Nekako je cela generacija uskraćena za to, za planiranje porodice i sve ostalo", kaže on.

Zbog odliva mozgova Srbija je u poslednjih 11 godina izgubila skoro 68 milijarde dolara, pokazuje istraživanje profesora Filozofskog fakulteta Ognjena Radonjića i stručnjaka za ekonomiju, tehnologiju i inovacije Ivana Ostojića. 

Brojni faktori su obuhvaćeni, a jedan od njih je i zbir ulaganja u obrazovanje i vaspitanje. Da Srbija gubi obrazovane ljude, nije novost duže od 30 godina. Prema zvaničnim podacima EUROSTAT-a, Srbiju godišnje napušta između 30.000 i 60.000 građana (prosek oko 45.000 ljudi). Prema nekim procenama četvrtina od ovog broja su visokoobrazovani. To bi značilo da Srbiju svake godine napusti 11.250 ljudi sa fakultetskom diplomom i 33.750 sa završenom srednjom školom.

Pasoše i diplome najčešće pakuju medicinski radnici

Trenutno preciznih podataka nema, ali ranija istraživanja pokazuju da pasoše i diplome najčešće pakuju medicinski radnici, što zbog boljih uslova, što zbog viših primanja u drugim zemljama. Da problem postoji, svesni su i na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

"Problem je svakako veliki, mislim da on ne pogađa samo zdravstvo, a svakako ne traje pet godina, nažalost, to je naš decenijski problem. Ja ne mogu da vam kažem konkretne brojke, verovatno neke druge institucije mogu, pa ne bih mogao da precizno odgovorim da li je on prisutniji u zdravstvu ili negde drugde, ali u zdravstvu je svaako veoma prisutan", kaže za Euronews Srbija dekan Medicinskog fakulteta prof. Lazar Davidović.

Dodaje da kampanja zapošljavanja najboljih diplomaca u zdravstvu doprinosi poboljšanju situacije, ali da su važni i uslovi rada.

"Možda ipak najznačajniji je materijalni momenat. Svedoci smo da se primanja u zdravstvu povećavaju. Da li su mladi ljudi time zadovoljni, pa to oni moraju da kažu. Postoji još jedan indirektan momenat: usavršavanje košta. U Americi školovanje vaskularnog hirurga od momenta kada je počeo studiranje, pa dok nije dobio licencu košta koliko školovanje pilota borbenog aviona. Ovde, kada mlad čovek i lekar dobije specijalizaciju u državnoj ustanovi, ista mu plaća tu specijalizaciju", rekao je Davidović.

Više od 350.000 građana napustilo je Srbiju u proteklih deset godina. Najviše ih je otišlo u Nemačku, a tu su i Austrija, Slovačka i Francuska. Ono što je interesantno, građani naše zemlje odlaze i u bivše jugoslovenske republike, a sada članice Evropske unije - Hrvatsku i Sloveniju, a neretko se odlučuju i za susednu Mađarsku.

Ostojić: Srbija godišnje izgubi 26,2 milijarde dolara

Ivan Ostojić, stručnjak za ekonomiju, tehnologiju i inovacije kaže da Srbija zapravo godišnje izgubi 26,2 milijarde dolara zbog odliva mozgova. Tu su uračunati troškovi njihovog školovanja i izgubljena proizvodnja ljudi koji su otišli i kada se od toga oduzmu doznake. On je za Euronews Srbija rekao da su do te cifre došli ukrštanjem različitih podataka i oslanjajući se na razne evropske studije.

"Mi znamo da dijaspora šalje kroz doznake u Srbiju oko osam posto BDP koji ostvare u inostranstvu. Na osnovu toga smo procenili koliko oni ostvare BDP-a u toj zemlji. Srbija nije produktivna kao te zemlje, te smo to morali da umanjimo. Iskoristili smo i faktor da oni imaju duplo veću produktoivnost, duplo više BDP-a naprave u zemlju u koju su emigrirali", objašnjava Ostojić.

Dodaje da su doznake koje stižu iz inostranstva samo podrška porodici, a da Srbija može mnogo više da ima koristi od ljudi koji su emigrirali. 

"Mnogi od tih ljudi su istaknuti naučnici, mnogi su u snažnim poslovnim krugovima. Ta plejada ljudi nije mobilisana da pomogne Srbiji, nismo dovoljno povezani, ne koristimo dovoljno naučne resurse", objasnio je on. 

Govoreći o motivima odlaska obrazovanih ljudi on je rekao da motiv nije samo materijalne prirode, već da postoje i drugi faktori.

"Drugi faktori su možda snažniji od zarade. Ako pogledate indeks koji meri demokratiju Srbija je na dnu evropskih zemalja. Ako društvo nije slobodno, naročito ekonomski slobodno, ako postoje monopoli interesne grupe, ako ne možete da prođete kroz socijalne slojeve relativno brzo, obrazovani ljudi će tražiti  stabilnost u drugoj zemlji", rekao je on. 

Da bi se situacija popravila, smatra on, neophodna je ekonomska sloboda. 

"Po indeksu ekonomskih sloboda Srbija je na 60 mestu u svetu, po meni bi trebala da bude u top 10. Kada pogledate sektore gde nema monopola, primera radi - stomatologija, oni su dobri kao švajcarski. Ljudima je dozvoljeno da se razvijaju, nema monopola", zključio je on.