Semafor kod kružnog toka: Recept za smanjenje gužvi ili rešenje koje dodatno zbunjuje vozače

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/11/2024

11:07

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Saobraćajno rešenje na prelazu Brankovog mosta kod Ušća, podelilo je stručnu javnost, ali i vozače. Dok jedni govore da je semafor kod kružnog toka ubrzao protok saobraćaja, drugi se žale na još veće gužve.

U Beogradu je tokom protekle nedelje počeo sa radom semafor na kružnom toku kod Brankovog mosta i Ušća, koji, kako su nadležni saopštili, radi samo u vreme saobraćajnog špica i ima samo dva svetla - crveno i treptuće žuto.

U prvi mah, ovo saobraćajno rešenje izazvalo je konfuziju kod dela vozača, što je u određenoj meri i opravdano, a stručnjaci navode da ova novina ima svoje prednosti, ali i mane.

Profesor sa Saobraćajnog fakulteta Boris Antić kaže za Euronews Srbija da vozači u našoj zemlji ne unapređuju svoja znanja, te da uglavnom voze po pravilima koja su "važila u njihovo vreme" ili "kako su im drugi pričali".

"Kod vožnje u kružnom toku stvar je poprilično jasna. Dakle, oni koji se uključuju u kružni tok dužni su da propuste one koji su već u kružnom toku, a oni koji se već nalaze u kružnom toku, a žele da se isključe iz tog kružnog toka, dužni su da propuste one koji dolaze sa desne strane", objašnajva Antića.

Pa ipak, on navodi da ta pravila ne važe u celosti kod naših vozača.

"Ljudi misle da ako ste bliže centru kružnog toka imate veće pravo jer ste više u kružnom toku od onoga koji je sa vaše desne strane, a to zapravo nije slučaj. I onda imate situacije koje dovode do konfuzija", dodaje on.

Okanović: Semafor protivzakonit

S druge strane, Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže za našu televiziju da problem leži u tome što se uvode "inovacije", ali da se "ne poštuje određeni redosled".

"Da biste vi uveli neku inovaciju u saobraćaju, u saobraćajni sistem, vi morate prvo da inovirate zakon, odnosno odgovarajući podzakonski akt. Naš Zakon o bezbednosti saobraćaja na putu ne poznaje dvobojne semafore i ne poznaje ovakav režim regulisanja rada semafora kada je u pitanju saobraćaj u raskrsnicama klasičnim ili raskrsnica sa kružnim tokom. Dakle, ovaj semafor u ovakvom režimu nema utemeljenja u zakonu o bezbednosti saobraćaja, praktično rečeno nezakonit je. I gde sad nestaje problem? Neko će reći pa svi znamo šta je crveno, svi znamo šta je žuto trepćuće. Slažem se da znamo, ali zakon izričito kaže saobraćaj u raskrsnicama se reguliše trobojnim semaforima. Gde sad može da nastane problem? Može da nastane problem što ukoliko sad neko prođe na to crveno svetlo tog, moram da kažem, nazovi semafora jer po zakonu semafor nije", objašnjava Okanović.

Damir Okanović, Komitet za bezbednost saobraćaja

U skladu sa tim, on ističe da ukoliko vozač prođe na crveno svetlo, policajac neće imati po kom članu zakona da mu napiše prekršajnu prijavu, te i da sudija neće imati na osnovu kog člana zakona da ga osudi.

"Ukoliko dođe do saobraćajne nezgode, to možda bude i smrtna saobraćajna nezgoda, javni tužilac neće imati član po kome će da podigne optužnicu protiv vozača koji je prošao na to crveno svetlo. Dakle, ja sam pravnik, nisam saobraćajni inženjer, nije moje da sudim o svrsishodnosti nekog saobraćajnog rešenja, ali i te kako mogu da pričam o tome da li je neko rešenje zakonito ili ne. Ja nemam ništa protiv da se inoviramo, da uvodimo nešto novo u naš sistem, ali mora da se poštuje redosled. Prvo mora da se izmeni zakon, pa da se onda izmeni odgovarajući podzakonski akt koji reguliše saobraćajnu signalizaciju, pa tek onda da se to primeni na terenu. Ovakvo rešenje kako je napravljeno može da stvori i te kakve probleme u sudskoj praksi", jasan je Okanović.

Antić: Saobraćajni fakultet niko nije konsultovao

S druge strane, Antić je uveren da je u ovom slučaju postojala najbolja namera nadležnih da se "zagušenja koja su nastala nakon rekonstrukcije ove raskrsnice umanje".

"Koliko je meni poznato, niko sa fakulteta nije konsultovan po pitanju ovoga, a ono što želim da kažem je da i kada se piše neki zakon, formira se radna grupa koja nije sačinjena samo od pravnika, kao što je Damir, već se tu nalaze i pripadnici različitih struka koji iznose svoje mišljenje, svoje stavove, istraživanja iz sveta i tako dalje. Po mom mišljenju, ovde se verovatno u najboljim namerama uradilo nešto na brzinu što je, eto, rezultiralo time da sada imamo nešto što, kako Damir kaže, nije zakonito i može dovesti do velikih problema ukoliko zaista dođe do nastanka neke saobraćajne nezgode", navodi on.

Pa ipak, to je "jedan deo medalje", a kada je reč o povećanju protoka saobraćaja, profesor objašnjava da, ako pogledamo najrazvijenije zemlje sveta, u novim delovima gradova se najpre projektuju kružni tokovi, jer omogućavaju protočniji saobraćaj.

"Ako biste se bavili inženjerski, najbolji protok imaju semaforizovane raskrsnice koje se nalaze u takozvanom režimu koji je sinhronizovan. Mi ne možemo posmatrati ovde izolovanu ovu raskrsnicu, već se mora posmatrati šta imamo pre i šta imamo posle. Znači, mi imamo posle ove raskrsnice jednu semaforizovanu raskrsnicu i ukoliko ti svetlosni signali su takvi da ne omogućavaju pražnjenje tokova koji dolaze sa Brankovog mosta, onda ćemo na tom kružnom toku imati zagušenja kao što ih i imamo", dodaje Antić.

Kružni tok "bezbedniji za vozače"

Okanović navodi i da postoje načini kako može da se predvidi kako će neko saobraćajno rešenje uticati na sam protok.

"Postoje softveri koji jako dobro rade simulaciju saobraćaja, gde vi možete da predvidite svaku meru koju preduzmete, kako će se to odnositi na protočnost. Ali što se tiče samih semafora, u ovom režimu, kakvi sada jesu, mislim da mora da se poštuje redosledna izmena zakona, izmena podzakonskog akta, a tek onda primena u praksi", kaže on.

Ono što je nesporno, profesor Antić kaže da su kružni tokovi, ako se posmatraju samo konfliktne tačke, četiri puta bezbedniji od klasičnih raskrsnica.

"Klasična raskrsnica ima neke 32 konfliktne tačke, koje mogu biti presecanja, ulivanja, izlivanja, dok od kružnog toka imamo svega osam konfliktnih tačaka, pri čemu nemamo presecanja u kojima nastaju najozbiljnije saobraćajne nezgode. Ako pogledate možda na nekom kružnom toku, kao što je Slavija ili Autokomanda, imate određeni broj saobraćajnih nezgoda, ali su to po pravilu saobraćajne nezgode sa malim posledicama, dakle, sa materijalnom štetom. Dok na raskrsnicama koje su klasičnog tipa, klasične krstaste raskrsnice, ukoliko dođe do presecanja, nepoštovanja svetlosne signalizacije ili nekog drugog pravila saobraćaja, po pravilu nastaju povrede sa najtežim i fatalnim posledicama", zaključuje Antić.

Kompletno gostovanje Antića i Okanovića u emisiji Hajde da razgovaramo, možete pogledati u prilogu na početku teksta.