Čak 60 tropskih noći u pregrejanom Beogradu: Iza nas je zvanično najtoplije leto u istoriji merenja u Srbiji

Komentari

Autor: Klima 101

22/09/2024

08:01

Čak 60 tropskih noći u pregrejanom Beogradu: Iza nas je zvanično najtoplije leto u istoriji merenja u Srbiji - Copyright Tanjug/Vladimir Šporčić

veličina teksta

Aa Aa

Iza nas je najtoplije leto u istoriji merenja u Srbiji, što je zvanično potvrdio i novi bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Ovo leto je bilo u proseku za više od 3 stepena Celzijusovih toplije od normale, i za gotovo ceo stepen toplije od prethodno rekordnog leta 2012. godine.

U pitanju je tzv. meteorološko leto, koje se razlikuje od kalendarskog i traje od 1. juna do 31. avgusta, piše portal Klima 101.

Ali iza velikog broja podataka, koji ilustruju koliko je prethodnih par meseci bilo ekstremno, kriju se i neki manje jasni uvidi koje je neophodno rasvetliti.

U Srbiji je, piše RHMZ, tokom leta zabeleženo čak pet toplotnih talasa, što su periodi od najmanje pet uzastopnih dana kada je temperatura veoma ili ekstremno topla. Dva toplotna talasa – jedan sredinom jula i drugi sredinom avgusta – bila su posebno dugotrajna i intenzivna, sa temperaturama koje su bile i 10 stepeni više od normalnih za te periode.

Ovoliki broj ekstremno vrelih perioda u toku jednog leta je nekada bio nezamisliv: naime, sredinom 20. veka prosečno se događao jedan toplotni talas u toku cele godine u Srbiji, dok je u poslednjoj deceniji ta brojka porasla na četiri talasa godišnje.

Izdvojićemo još nekoliko rekordera: u Zaječaru je od ukupno 92 letnja dana čak 78 bilo tropsko, tj. sa temperaturama preko 30 stepeni. Gotovo sve merne stanice zabeležile su rekordan broj tropskih dana, a čak je i u tradicionalno ledenoj Sjenici bilo čak 25 dana sa temperaturama preko 30 stepeni.

Beograd je, usled efekta urbanog ostrva toplote, tradicionalno imao najveći broj tropskih noći, tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 speteni, ali ih je ove godine svejedno bilo rekordno mnogo – čak 60 tropskih noći u pregrejanoj prestonici. Time je oboren rekord iz 2012. godine, kada ih je bilo 51 (a primera radi, prethodne godine bilo ih je 31).

Izmereni subjektivan osećaj temperature je 17. jula u Beogradu dostigao 46,2 stepena

U svom izveštaju, RHMZ je naveo i odstupanja u tzv. indeksu toplotnog stresa, što je mera subjektivnog osećaja toplote, koja uključuje i faktore kao što je npr. vlažnost vazduha (i važna je za procenu osećaja toplote i zdravstvenih rizika za stanovništvo).

U Beogradu se ovaj indeks posebno isticao, pa je, kako navodi RHMZ, njegova najveća vrednost izmerena 17. jula u prestonici: tog dana, maksimalna temperatura bila je 37,1 stepen, ali je subjektivni osećaj temperature iznosio čak 46,2 stepena.

To je i najveća vrednost ovog indeksa izmerena tokom leta 2024.

RHMZ u svom biltenu nudi i analizu određenih podataka u odnosu na stariji period (1961-1990), što je važno ako želimo da sagledamo ekstremne događaje u svetlu klimatskih promena – a leto 2024. bi se celo moglo opisati kao jedan prolongirani ekstremni događaj.

U odnosu na drugu polovinu 20. veka, leto 2024. u Beogradu bilo je toplije za čak 6,1 stepen, a srednja temperatura vazduha na čitavoj teritoriji Srbije bila je u kategoriji ekstremno toplo.

Možda i najbolju sliku ekstremne razlike između ovogodišnjeg leta i nekadašnje normale pokazuje vizual koji je napravio Institut za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, uz uvid da smo ovog leta imali samo 7 dana sa maksimalnim temperaturama ispod nekadašnjeg proseka.

Međutim, u izveštaju RHMZ-a neki izneseni podaci ostaju nedovoljno jasni.

Jedan takav podatak je količina padavina: primera radi, kako navodi Zavod, tokom leta 2024. suma padavina u Beogradu bila je u „kategoriji normalno”, sa ukupno 205,2 mm kiše koja je pala u prestonici od juna do avgusta.

Međutim, ovaj podatak ne otkriva ključan uvid: od ukupno 205,2 mm kiše koliko je u Beogradu palo od 1. juna do 31. avgusta, čak 154 mm – preko tri četvrtine sume padavina – palo je u nedelju dana od 27. juna do 2. jula.

U pitanju je rezultat koji već godinama najavljuju klimatski modeli: u Srbiji klimatske promene neće dovesti do velikih promena u ukupnim količinama padavina, ali hoće dovesti do intenzivnijih perioda padavina i suša, u kojima velike količine padavina padaju u manjim vremenskim okvirima, što se upravo dogodilo ovog leta.