Igre 
Za obrazovanje opredeljeno više novca iz budžeta nego ranije, ali da li je to dovoljno?
Komentari12/09/2024
-21:41
Veliki nedostatak investicija u obrazovni sistem postoji konstantno već barem dve decenije. Srbija od 2005. godine u kontinuitetu za ulaganje u obrazovni sektor izdvaja upola, a nekada i za dve trećine manje nego zemlje centralne i istočne Evrope. U skorašnjoj analizi, Fiskalni savet ocenjuje da bi obrazovanju trebalo dati primat u odnosu na sve manje produktivna javne ulaganja, poput fudbalskih stadiona ili nabavke naoružanja.
Srbija već godinama izdvaja između tri i četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je manje od proseka Evropske unije, gde se taj procenat kreće između 4,5 i pet odsto.
"Ja lično mislim da je tu reč o jednom civilizacijskom nivou na kojem smo mi i verujem da kada biste promenili, stavili naše političare koji odlučuju u obrazovanju u Norvešku ili Finsku i obrnuto kada biste stavili njihove političare ovde, ne bi se stvar promenila ni u jednoj državi", rekao je za Euronews Srbija profesor i član SANU Vladica Cvetković.
Za ovu godinu država je opredelila više novca nego ranije, više od četiri odsto BDP-a, ali će 90 odsto biti potrošeno na plate zaposlenih tom sektoru.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da imaju ogromno razumevanje Ministarstva finansija i čitave vlade.
Tanjug/Vladimir Sporčić
"Smatramo da pre svega nastavnici treba da budu mnogo bolje nagrađeni i oni će u januaru kada svi u javnim prostorima i službama budu dobijali povišicu, imati povećanje od 50 odsto veće nego svi drugi", rekla je Đukić Dejanović za Euronews Srbija.
Cvetković kaže da može da se proba da se platama poveća dostojanstvo nastavnika, ali da kada je reč o srednjoj školi, prvo im se mora reći da oni rade u školama od kojih polovina možda nije potrebna.
Povezane vesti
"Kako se vraća dostojanstvo nastavnicima koji rade u školama koje u stvari društvu nisu potrebne", upitao je Cvetković.
Paradoksalno, učenici su preopterećeni obimnim gradivom i u isto vreme daleko ispod evropskog proseka na testiranjima poput PISA testa.
Cvetković kaže da zbog niskog kriterijuma, oni dolaze na univerzitet potpuno nepripremljeni jer su išli u škole koje su nominalno bile dizajnirane da ih osposobe za posao, a oni su unapred znali da tog posla nema.
"Mi tu pravimo jedan negativan impakt koji se širi po obrazovanju u svim pravcima. Jer vi iz takvih struktura, to je sad ozbiljan problem, nemate više onaj broj zainteresovanih đaka koji idu, recimo, u nastavnička zanimanja", rekao je Cvetković.
Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja predviđena su i ulaganja u vrtiće, škole, učeničke i studentske domove, naučno-tehnološke parkove.
Cvetković, međutim, nema dilemu. Osim novca, obrazovnom sistemu su potrebne suštinske promene.
"Izdvajanja za obrazovanje još uvek nedovoljna"
Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta smatra da je četiri odsto BDP-a koliko je država opredelila za obrazovanje za ovu godinu još uvek nedovoljno.
Povezane vesti
"Zemlje Centralne i Istočne Evrope su prethodnih nekoliko godina već bile na oko pet odsto, pri čemu ima tu i zemalja poput Slovenije koja je već preko 5,5 odsto, Estonija oko šest odsto, Hrvatska isto preko pet odsto. Znači i ta ukupna koverta za obrazovanje je još uvek svakako nedovoljna", rekao je Minić za Euronews Srbija.
Prema njegovim rečima, analiza Fiskalnog saveta je pokazala da bi investicije u infrastrukturu u obrazovnom sistemu, uključujući fizičku infrastrukturu škola, fiskulturne sale, tehničku opremljenost, trebalo da bude od dva do dva i po puta veće nego što su bile u prethodnih desetak godina.
Minić je naglasio da su veće investicije jedna, ali važna stavka sveobuhvatne reforme koja bi morala da obuhvati i promenu kadrovske politike, uključujući i sistem nagrađivanja zaposlenih.
To se, kako je precizirao, ne odnosi samo na veće plate, nego i na ostavljanje prostora da ti ljudi napreduju tokom svoje karijere.
Sva prethodna istraživanja Fiskalnog saveta o faktorima rasta pokazala su, kaže Minić, da su među ključnim razlozima zašto Srbija ne raste brzo i ne dostiže dovoljno brzo nivo životnog standarda Evropske unije upravo slabiji kvalitet obrazovanja i slabije institucije.
"Postoje brojni podaci koji pokazuju da ishodi našeg obrazovnog sistema nisu dovoljno dobri. Broj zaposlenih, mladih ljudi koji u periodu od godinu do tri godine nakon što završe obrazovanje, kod nas je prilično manji u poređenju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope i Evropske unije. To govori da postoji neko nepodudaranje između veštine koje učenice dobijaju iz obrazovnog sistema i potreba tražišta rada. Samo poboljšanje infrastrukture je deo rešenja tog problema, veće ulaganje u IT infrastrukturu koja će pomoći mladim učenicima da budu spremni za tražište rade", naveo je Minić.
On kaže da je Srbija po broju formalnih godina provedenih u obrazovanju praktično na nivou proseka Evropske unije, ali je u zaostatku kada je reč o nivou znanja koje učenici stiču.
"Pisa testovi 2022. godine, zaostajemo, recimo, za uporedivim zemljama oko 30 poena. Šta to znači 30 poena? To je zapravo da našim 15-godišnjacima fali godinu i po dana dodatnog obrazovanja da bi dostigli nivo zemalja centralne i istočne Evrope", rekao je Minić.
"Sektori bitni za kvalitet života i ljudski kapital"
Minić kaže da međunarodne preporuke kažu da treba pojačati ulaganje upravo tamo gde smo najslabiji, a u poslednje dve decenije to su obrazovanje i zaštita životne sredine, kao i u zdravstvo.
Euronews
On je naveo da se je u Srbiji snažan rast investicija u saobraćajnu infrastrukturu, najpre putnu, pa potom i železničku, i da je to poguralo veliki porast.
"Mi stvarno sad imamo ogromne javne investicije u nekom međunarodnom kontekstu, to je preko pet milijardi evra godišnje, oko sedam odsto BDP-a, ali imamo saobraćajnu infrastrukturu, što je u principu dobro, imamo i odrambeni sektor, bezbednosni sektor, koji je takođe značajno iznad proseka uporedivih zemalja. Neki sektori koji su jako bitni za ne samo kvalitet života, nego uopšte i ljudski kapital - obrazovanje, zdravstvo, zdrava životna sredina, to je ono što nam nedostaje i to je ono što može da se obije o glavu kroz pad produktivnosti i sada i u narednom periodu", rekao je Minić i naveo da je životna sredina verovatno najkritičniji primer, jer tu nedostaje i osnovna infrastruktura.
Kakva je transparentnost investicija?
Minić je naveo da ne samo da samo trošenje sredstava za investicije nije uvek dovoljno transparentno, nego nekada nije potpuno jasno kako se taj novac zaista troši.
Problem je, dodaje, što javnost nema uvid u predselekcione faze izbora investicionih projekata.
"Šta to znači? To su ove silne studije izvodljivosti, ti projekti, kako to izgleda, koliko će to da košta, koji su rokovi za završetak. Javnost najčešće jedine informacije koje ima su najave u medijima, a to nije dokument sa kojim onda neko jednog dana može da izađe pred vladu i kaže da li ste ovo uradili efikasno, da li su troškovi bili kao što ste planirali, jer prosto sve je nekako pokretna meta i to se menja u hodu", rekao je Minić.
On dodaje da u idealno slučaju regulativa u Srbiji propisuje sve te faze - šta treba uraditi pre nego što počne sam investicioni projekat da se realizuje i uključenost javnosti.
Minić je, međutim, naveo, da zbog prakse bilateralnih sporazuma, izuzeća iz domaće regulative, javnih nabavki i ostalog, postoji određeni "mrak".
On je dodao da postoji nagovešaj da bi to moglo da se promeni u skorijoj budućnosti i da će Vlada u okviru revidirane fiskalne strategije izaći sa konkretnim planom i time šta sve obuhvata, na primer, program Skok u budućnost, kako bi se znalo koji su planovi, koji su troškovi i koji su rokovi.
Komentari (0)