Igre 
Poslanici usvojili budžet za sledeću godinu: Šta nam govori način na koji je krojena državna kasa?
Komentari26/10/2023
-18:58
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su budžet za narednu godinu na sednici na kojoj je bilo još 60 tačaka dnevnog reda. I dok predstavnici vlasti navode da je budžet razvojni i da predstavlja nastavak politike koju vodi Vlada Srbije, opozicija zamera nedovoljnu transparentnost u budžetu, premala izdvajanja za obrazovanje i socijalnu politiku, nova zaduživanja.
Zbog toga je otvoreno pitanje kako je skrojena državna kasa i koliko se građanima polažu računi o planiranom trošenju novca iz budžeta? O tome su u emisiji Euronews centar govorili Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta i glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.
Minić kaže da su analize Fiskalnog saveta pokazale da su socijalna davanja projektovana čak i manje nego što bi trebalo i da je problem što nema reformi koje su potrebne da bi se popravio kvalitet života građana.
"Socijalna politika je jedna od tih oblasti, kod nas se ona prethodnih godina vodi ad hoc, dodelom novca nekim kategorijama stanovništva, dok ovaj sistem koji treba da vodi računa o najugroženijima ne funkcioniše i ne koristi se dovoljno. Budžet za sledeću godinu izgleda isto tako - nema unapređenja sistema, a čak izgleda da iznos koji je zaista potreban za sledeću godinu, da će morati da se menja tokom godine jer nije dovoljan", rekao je Minić.
I Ćulibrk smatra da sredstva predviđena za socijalna davanja nisu dovoljna.
"Imate povećanje za socijalnu pomoć od 1,5 odsto u situaciji kada je inflacija 10 odsto i kada će još veći broj građana doći u rizik od siromaštva", rekao je Ćulibrk i naveo da su cene hrane povećane za 20 odsto.
Navodeći da nema garancije da će predloženi budžet biti validan sledeće godine, pogotovo što su za 17. decembar najavljeni novi izbori i da će morati da se usvoji novi, Ćulibrk kaže da je budžet pravljen sa ciljem da se prikaže deficit od 1,7 milijardi evra.
Povezane vesti
"Verovatno su prihodi za sve socijalne programe pravljeni tako da se oni uklope u taj unapred definisani minus", dodao je on.
Da li je deficit visok?
Fiskalni savet ocenjuje da su napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru, ali da je fiskalni deficit od 2,2 odsto BDP-a i dalje previsok za Srbiju i predlaže da bude 1,5 odsto BDP-a.
Minić kaže da je deficit od 2,2 odsto BDP-a u suštini deficit koji je Srbija dogovorila sa MMF-om kada je potpisivala tekući aranžman iz predostrožnosti.
"Ne bi trebalo da ima problema da se taj cilj od 2,2 odsto i dostigne. Trebalo bi sledeće godine da se manje daje energetskim preduzećima jer je situacija bolja. Budžet ne najavljuje nova jednokratna davanja, ovo što smo videli ove godine za decu, pa zatim najavu za penzionere u budžetu, kažu, neće se ponoviti, pa se za taj iznos automatski smanjuje deficit. A ovih 1,5 odsto BDP-a kao preporuka, to je nešto što je i sama Vlada predvidela, doduše od 2025. godine", rekao je Minić.
Euronews Srbija
Ćulibrk je visok deficit ilustrovao primerom otplate kredita. Tako je naveo da je za sledeću godinu u budžetu samo za otplatu kamata planirano 1,6 milijardi evra, a pre dve godine za kamate se plaćalo 800 miliona evra.
Ćulibrk smatra da je Vlada mogla opreznije da se zadužuje i da ne podeli šest milijardi evra za vreme pandemije "i kapom i šakom" i da je ta politika nastavljena i kasnije.
"Problematično je sada zašto se svim penzionerima daje po 20.000 dinara i onima čije su penzije veće od 120.000 dinara, veće od 1.000 evra. Zar je zaista potrebno to raditi ili je možda taj novac trebalo sačuvati za neke druge namene? Da bi se ta pomoć isplatila, mi ćemo kao država morati da se zadužimo za 300 miliona evra jer tih para nema. Može ministar da tvrdi da mi imamo para na raspolaganju koliko god hoćemo, imamo, pod uslovom da se zadužimo", kaže Ćulibrk.
Povezane vesti
Koliko je potrebno novca za pokrivanje manjka?
Minić kaže da je 6,5 milijardi evra količina novca koja državi treba sledeće godine za dve stvari - da pokrije tekući manjak u budžetu i da vrati glavnicu ranijih dugova koji dospevaju.
On smatra da je vrlo teško zaduživanje po nekim povoljnijim kamatnim stopama.
"Naša prosečna stopa do prošle godine je bila oko 3 odsto na javni dug, sada su od 6 do 9 odsto. Nema više jeftinog novca", rekao je Minić.
Ćulibrk kaže da sledeće godine na naplatu dospeva oko 4,5 milijardi kamata i glavnica.
"Ako ministar (Mali) ima na raspolaganju 5 milijardi, od tih 5 ostaće mu 500 miliona. Sledeće godine namerava da napravi minus u državnoj kasi od 1,7 milijardi evra, već danas u startu mu nedostaje 1,2 milijardi. Trenutno su kamate paprene, mislim da se država trenutno zadužuje i po kamatama koje su 7, 8 ili 9 odsto", rekao je on.
Javna ulaganja
U Fiskalnom savetu navode da su javni prihodi i rashod planirani uglavnom kredibilno ali da bi pojedine budžetske projekcije trebalo dodatno razjasniti kada je reč o ulaganju u auto-puteve, pruge, bolnice, škole.
Minić kaže da je dobro što javne investicije ostaju prilično visoke, blizu 7 odsto BDP-a, odnosno više od pet milijardi evra, ali da ostaju preniske investicije u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu, kao i u obrazovanje. On dodaje da se sa druge strane pojavljuju projekti koji su u vezi sa izložbom EXPO, o kojima se ne zna mnogo.
"Ponovo imamo leks specijalis koji se odnosi na EXPO. Ono što je možda najgore, netransparentno je. Teško je razumljivo da se građanima ne ponudi informacija šta se planira, koliko bi trebalo da košta, šta su rokovi i kada taj posao treba da bude završen, da ti građani mogu da kažu - da, poštovano je ono što je planirano, potrebno nam je to, ovako svi malo tapkamo u mraku", rekao je Minić.
Ćulibrk naglašava da bismo u ovom trenutku morali da znamo koliko će organizacija specijalizovane izložbe EXPO da košta.
Euronews Srbija
On kaže da je 99 odsto građana iz izjava političara obavešteno da će se od te izložbe prihodovati od milijardu do 1,1 milijardi dolara.
"Da li smo zaista toliko sposobni da predvidemo koliki će biti prihodi, koliko će turista doći iz inostranstva, koliko će doći izlagača, a ne znamo koliko će to da nas košta? To moramo da znamo jer za to moraju da se obezbede pare da bi se sve to izgradilo. Pričamo o prihodima koji su neizvesni, a o rashodima koji su izvesni, o tome ništa ne znamo", naveo je Ćulibrk.
Minić kaže da je sa izložbom EXPO sada uvezan projekat nacionalnog stadiona i da je Fiskalni savet u startu postavio pitanje da li je stadion zaista naš prioritet.
Ćulibrk je rekao da je kada se krenulo u priču o nacionalnom stadionu, javnost je obaveštena da će to koštati 250 miliona evra.
"To se već popelo na 500 ili 600 miliona. Do momenta kad bude izgrađen stadion ko nam garantuje da će to da vredi manje od 900 miliona. Ne znamo na kraju koliko će to da košta", rekao je Ćulibrk.
Za Minića je to ključni razlog zašto je bitno da javnost bude upoznata sa planom jer onda može da se kontroliše šta se dešava sa tim projektom.
Kolika su ulaganja u obrazovanju?
Minić smatra da investicije u obrazovanju ostaju dosta niske, svega 0,2 odsto BDP i da predloženi budžet ne donosi ništa novo u obrazovni sistem bar sa finansijske strane.
Ćulibrk je naveo da su pre povećanja od 1. oktobra za 5,5 odsto, prosečne plate u obrazovanju bile za 12 odsto niže od republičkog proseka, a da je pre samo tri godine, prosečna plata u prosveti bila veća od republičkog proseka za skoro dva odsto.
"Kakva je to poruka države. Neće niko da ide i da radi za tako mali novac", dodao je Ćulibrk.
Minić kaže da prosveta jeste jedan primer ali da je generalno sistem zapošljavanja i plata u državi primer najneuspešnije reforme. On dodaje da je 2015. bilo pokušaja da se naprave platni razredi i urede sitematizacije radnih mesta.
"Ništa nismo postigli. U mnogim segmentima smo napravili veće disbalanse i disparitete između zarada i sada imamo brojne važne institucije države koje nemaju dovoljno kadrova ili ih još više gube. Pomenuli smo prosvetu, detaljno smo analizirali Poresku upravu i druge inspekcijske službe. Postavlja se pitanje kako će država uopšte naći kvalitetne kadrove da obavljaju složene poslove. Državi su potrebni sposobni ljudi koji su dobro plaćeni, sa ovakvim sistemom to je vrlo teško dostižno. EPS je ušao u reformu, nadamo se da će krenuti ozbiljno da se radi na tome. Za preduzeće te veličine, sposoban menadžment, kvalitetne inženjere, verovatno će plate morati da idu gore", naveo je Minić.
Komentari (0)