Alarmantan podatak: Čak 75 odsto antibiotika se potroši bespotrebno - šta sve moramo da znamo o korišćenju medikamenata

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/01/2025

17:40

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Podaci govore da se čak 75 odsto antibiotika potroši bespotrebno na blage virusne infekcije, na koje uopšte nemaju nikakav efekat. Ali i da je svaka peta bakterijska infekcija otporna na antibiotike. Da li antibiotike uzimamo zdravo zagotovo, o tome je za Euronews Srbija govorila Sonja Stojiljković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Na pitanje u kojoj meri i na koji način se antibiotici uzimaju, Stojiljković je istakla važnost pridržavanja recepta i preporuka lekara.

"Verovano se mnogo piju, naročito sad u zimskom periodu. Vrlo je važno da svi znamo kako je svaki antibiotik lek koji je po zakonu lek na recept. Znači on sme da se izda samo i isključivo na recept, odnosno po preporuci lekara. Veoma je važno da ljudi znaju kako ne smeju da uzimaju antibiotike na svoju ruku", objašnjava Stojiljković.

Na pitanje da li su ljudi skloni da na svoju ruku posežu za antibioticima, sagovornica kaže da nije ideje da se odmah posegne za antibiotikom.

"Antibiotici leče samo bakterijske infekcije. Problem je u tome što, kada krenu respiratorni simptomi u zimskom periodu, niko ne može u startu da razlikuje da li je to virusna ili bakterijska infekcija. To u samom startu nije ni važno, ali je zato mnogo važnije da pustimo naš imunitet da se sam izbori sa infekcijom, nebitno da li je ona virusnog ili bakterijskog porekla. Kada smo zdrava osoba, kada nam je imunitet dobar, naš imunitet će se izboriti sa tom infekcijom, stoga nama nije ideja da se odmah posegne sa antibiotikom", kaže ona i dodaje:

"Vi kada odete kod lekara, lekar će najverovatnije pratiti situaciju par dana, dati vam vitamine, ukoliko se problem ne rešava lekar će tek onda možda propisati antibiotike i to ukoliko smatra da je bakterijska infekcija. Virusna infekcija se bukvalno leče čekanjem da prođe, odnosno vitaminskim preparatima da malo podignemo imunitet u tom trenutku, kao i odmorom".

Govoreći o korišćenju antibiotika koji ne utiču na bolest koja nas je zadesila, farmaceutkinja kaže kako to može dovesti do drugih problema.

"Antibiotik može da prouzrokuje dosta drugih problema. To se možda ne dešava tako često, ali na primer može da izazove pad trombocita, pad nekih krvnih ćelija koje mogu da izazovu druge probleme u organizmu. Onda nam se može nakačiti nešto sasvim treće, neka nova infekcija koja može da nam dodatno našteti. Zato je jako važno slušati savete lakara i ne tražiti od farmaceuta u apoteci antibiotike, jer farmaceut ne sme tek tako da vam ga sam izda", pojašnjava ona.

S tim u vezi, navodi kako rezistencija na antibiotike postaje sve veći problem.

"Rezistencija na antibiotike je nešto što je nama sve veći problem. U poslednje vreme imamo situaciju da sve više ljudi umire od bolničkih infekcija gde ih je napala bakterija kojoj kada uradite antibiogram nijedan antibiotik ne deluje. Svetska zdravstvena organizacija je dala jednu strašnu prognozu gde će se oko 2050. godine vratiti neke od bolesti koje smo imali u prošlosti, koje smo suzbili, koje smo uspešno lečili antibioticima. I zato je važno da te antibiotike čuvamo i da ih ne trošimo uludo, da ne idemo na svaku infekciju sa antibiotikom jer to zaista nije potrebno", kaže sagovornica.

Govoreći o najmlađima, Stojiljković kaže kako roditelji ne smeju samoinicjativno da posežu za antibioticima, već samo prema preporuci doktora.

"Kada su deca u pitanju. Svetska zdravstvena organizacija, ali i mnoge studije su rađene povodom respiratornih infekcije kod dece, mala deca do pete godine mogu imati respiratornu infekciju i svakog meseca. I to s sada uopšte ne smatra nečim strašnim, jer to je put da deca koja svakodnevno dolaze u kontakt sa virusima izgrade svoj imunitet, dakle da dođu do stečenog imuniteta kako bi kasnije kao odrasli ljudi mogli da budu zdravi. Opet je jako bitno reći da roditelji ne posežu sami za antibioticima. Malo dete mora biti pregledano od strane lekara i da se onda utvrdi šta je, a ukoliko je potrebno lekar će prepisati antibiotik", kaže ona.

Stojiljković kaže kako sugrađani sada na raspolaganju imaju savetnike za antibiotike.

"Volela bih da kažem kako u apotekama sada imate savetnike za antibiotike. To su farmaceuti, članovi Farmaceutske komore Srbije koji su prošli dodatne edukacije i sa kojima možete da kvalitetnim razgovorom rešite svaku nedoumicu", pojašnjava ona.

Komentarišući podatak da je korišćenja antibiotika između 2019. i 2023. godine porasla za 1 odsto, udaljavajući od cilja smanjivanja antibiotika za 20 odsto, sagovornica ističe razloge takvoj razvoja situacije.

"To je period kada se dogodio kovid, sada znamo da je bilo kako racionalne, tako i iracionalne upotrebe antibiotika, obzirom da smo nismo imali dovoljno informacija, menjale su se i terapije i racionalna upotreba antibiotika je bila mnogo veća u odnosu na ove neke druge periode," objašnjava i dodaje:

" To niko nije mogao to da zamisli i zato se napravio taj veliki pad. Ali sad se iskreno nadam da neće biti takvih epidemija u budućnosti, odnosno da ćemo moći da sprovedemo plan smanjivanja korišćenja antibiotika, jer to nam je mnogo važno, uz tu neku redovnu vakcinaciju, jer i to je jedan od načina da mnoge bolesti sprečimo, a kad sprečite, onda ne morate da lečite, jel tako? Tako da su to ciljevi koji bi mogli da nas dovedu na neku zelenu granu pre 2050. godine".

Ukazujući na dug proces proizvodnje medikamenata, ona ističe izazove sa kojim se suočava farmacija.

"Slabo napredujemo. To je isto jedan od problema sa kojim se suočavamo, da biste bilo koji lek, ne samo antibiotik, definisali kao lek koji može da se pusti na tržište, koji je siguran i bezbedan, vi morate imati ukupno 10 godina predkliničkih i kliničkih ispitivanja", objašnjava Stojiljković.