Igre 
Urbano pčelarstvo sve popularnije: Kakvog je kvaliteta med koji se pravi na krovovima višestpratnica u Beogradu
Komentari23/06/2024
-14:00
Kada je pre desetak godina Stanko Rajić predložio svojim kolegama pčelarima da se bave urbanim pčelarstvom, mnogi su ga čudno gledali. Međutim, mišljenje su promenili vrlo brzo, kada su videli kakvog je kvaliteta med iz košnica koje su postavljene na krovu francuske ambasade u Beogradu 2018. godine.
Danas mini pčelinjake imamo na Dorćolu, Novom Beogradu, Starom gradu. Na krovovima hotela, poslovnih zgrada, tržnih centara nalaze se košnice iz kojih se dobija med vrhunskog kvaliteta. Takva potvrda stiže dva puta godišnje iz Centra za ispitivanje namirnica.
Pčele koje se gaje u gradovima u produktivnije su od pčela u seoskim sredinama. Predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić za Euronews Srbija kaže da se med u gradovima proizvodi u malim količinama, jer cilj urbanog pčelarstva nije masovna proizvodnja, već promocija i edukacija koliko su pčele važne.
"Po definiciji urbano pčelarstvo je gajenje pčelinjih društava, odnosno pčela, na ravnim krovovima zgrada i u gradskim parkovima. Međutim, to je samo jedan delić jednog tako kompleksnog posla kao što je urbano pčelarstvo. Ono podrazumeva Api-pedagogiju, to je rad sa decom, Api turizam, to je uvrstiti u turističku ponudu Beograda ovo što mi (pčelari) radimo. Zatim, urbano pčelarstvo podrazumeva i gastronomiju", objašnjava Rajić za Euronews Srbija.
Kada kažemo pčele, obično mislimo na med i druge proizvode koje one pravo. Međutim, mnogo veći značaj pčele imaju u oprašivanju, a o tome se malo govori. U celom svetu pčele izumiru, te se postavlja pitanje kako će se biljke oprašivati?
profimedia
"Svega 30 odsto je vrednost koju daje pčela kroz pčelinje proizvode, a 70 odsto je ono što mi obični ljudi ne vidimo, a to je oprašivačka funkcija pčela. Zbog toga mi vodimo račune i o drugim polinatorima i zalažamo se i za smanjenje korišenja nekih hemikalija u ruralnim područjima", priča Rajić.
Veći prinos meda
Prinos meda u gradskoj sredini je veći jer pčele imaju dovoljno nektara tokom cele godine. U Beogradu stalno nešto cveta, prestonica ima samo tri vrste lipe koje cvetaju u različitom periodu. Urbano pčelarstvo podrazumeva i akcije sađenja bilja čiji cvet pčele vole.
Povezane vesti
"Mi kada oteramo pčele na pašu uljane repice, one imaju samo uljanu repicu i ništa više. Kada biste tražili neku drugu travku za lek, ne možete da nađete. A složićemo se i da čovek jede najkvalitetniju istu hranu svaku dan, organizam se neće osećati dobro kao kada bi jeli raznovrsnu hranu. Tako je i sa pčelama", priča Rajić.
Sa druge strane u ruralnim sredinama ima pesticida, što u gradu nema. Poznato je da su pesticidi najveći protivnici pčelama.
A kakva je situacija sa aerozagađem, koga ima u gradskim sredinama? Pčelari tvrde da aerozagađenja ne smetaju pčelama, a da se kvalitet meda proverava dva puta godišnje u Centru za ispitivanje namirnica.
profimedia
"Svaki put dobijamo iste rezultate da je med besprekorno čist. Pčele na neki način to pročiste i daruju nam besprekorno čist proizvod. Postoje i naučni radovi koji to potvrđuju", priča Rajić.
Rajić: Ne može svako da bude pčelar
Zalažu se, kako kaže , i za edukacije pčelara. Za taj posao mora se proći osnovna obuka.
"Nadamo se da će jednog dana biti doneta odluka da ne može svako da bude pčelar. Ne treba da se ide na Sorbonu, da bi se učilo da budete pčelari. Međutim, morate neku elementarnu obuku proći. Ne može svako biti lovac, mora proći obuku. Ne možete postati vozač, dok ne prođete obuku. Tako treba da bude i u ovom poslu", smatra on.
Uz edukaciju, kako navodi, i pronosi po košnicama bi bili veći. Poslednjih godina u Srbiji se ulaže u razvoj pčelarstva, kroz subvencije za nabavku košnica, električnih vrcaljki...
Povezane vesti
"Ali šta će nekom sve to, ako ne zna posao. Šta će meni avion, ako ne umem da ga vozim? To su bačene pare. Zato mislim da bi trebalo posvetiti pažnju edukaciji, jer to je ono što bi doprinelo i brendiranje našeg meda", smatra Rajić.
Urbano pčelarstvo za sada se razvija samo na krovovima zgrada u Beogradu. Međutim, Beograd nije pionir u tome. Košnice se nalaze na krovovima zgrada u Beču, Parizu, Londonu, Njujorku.
Gradski med se kupuje u suvenirnicima i to u malim brendiranim teglama. Dogovor sa vlasnicima zgrada na kojima su postavljene košnice je da dele na pola. Pola meda ide vlasnicima zgrada, a pola pčelarima.
Komentari (0)