Igre 
"Vraćanje obaveznog vojnog roka je dobra stvar, ali treba mnogo toga rešiti": Šta nam donosi ova inicijativa?
Komentari08/01/2024
-20:01
Nakon što je pre trinaest godina Srbija prešla na profesionalnu vojsku, a obavezni vojni rok stavila ad acta, sada je u našoj zemlji ponovo pokrenuta inicijativa da se on ponovo uvede. Naime, ovu ideju je predložio Generalštab Vojske Srbije i predlog podneo 4. januara predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Kako su tada naveli u obrazloženju, predlog dolazi "nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja". Za sada je predlog da vojni rok traje najduže četiri meseca.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarišući ovaj zahtev 7. januara rekao je da će prvo sačekati mišljenje svog kabineta po tom pitanju, i da treba da se vidi koliko bi to trajalo i da li bi vojnici vikendom odlazili svojim kućama.
Ministar finasija Siniša Mali naveo je da je novac najmanji problem kada se govori o tome i da je to ideja gde novac ne treba da se dovodi u pitanje. On je za TV Pink rekao da podizanje kasarni podiže i ekonomiju loklanih samouprava, omogućava rast građevisnke industrije i otvaranje novih radnih mesta.
Međutim, da je sve na niovu predloga potvrdio je ministar odbrane, Miloš Vučević, koji je rekao da ništa neće biti rađeno preko noći, kao i da će konačnu reč dati Narodna skupština. On je istakao da se o ovoj temi priča duže vreme te da se za neke važne društvene odluke moraju stvoriti i uslovi i ambijent.
"Procena je Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane je da je ovo momenat kada društvo i donosioci političkih odluka moraju da se izjasne o ovome i daju svoj sud. Prošlo je 13 godina od suspenzije obaveznog služenja vojnog roka. On nije ukinut nego je 1. januara 2011. privremeno suspendovan i od tada imamo 13 generacija ljudi koji nisu ni u rezervnom sastavu", rekao je ministar.
Međuitm, dok vojni rok "visi u vazduhu", postavlja se pitanje koliko bi to moglo da košta i da li postoji dovoljno kapaciteta za njegovo ponovno obavezno služenje?
Povezane vesti
Šta nam je poznato i kako je u drugim zemljama?
Naime, studija o mogućnosti vraćanja vojnog roka počela je da se piše pre šest godina i to na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je tada predlagao da obavezni vojni rok traje 90 dana. Ministarstvo je nakon toga trebalo da uradi analizu opravdanosti vraćanja vojnog roka i da izračuna koliko bi to koštalo državu. Tada je predlagano da regrutacija počne 2023. godine, da obuhvata sve mladiće starosti od 18 do 26 godina i da ne važi za devojke.
Međutim, novi detalji o svemu ovome i koliko bi to moglo da košta još uvek nisu poznati. Prema podacima Ministarstva odbrene od pre osam godina, izračunato je da bi trošak vraćanja vojnog roka Srbiju mogao da košta u prvoj godini najmanje 70 milijardi dinara odnosno 600 miliona evra.
Kada je u pitanju stav javnog mnjenja postoje istraživanja od pre nekoliko godina. Jedno od njih je uradio Beogradski centar za bezbednosnu politiku 2020. godine i u njihovoj anketi 73 odsto građana Srbije se izjasnilo da su za vraćanje vojnog roka, a da 65 odsto njih smatra da je u vojsi najmanja korupcija.
Sa druge stane, istraživanje krovne organizacije mladih iz 2022. godine pokazalo je da je 44 odsto mladih za vraćanje vojnog roka dok je 46 odsto njih protiv.
U Evropi postoje različiti pogledi na obavezni vojni rok. Od 40 evropskih država koje imaju oružane snage, njih 15 ima neki oblik služenja vojnog roka, dok među nekadašnjim republikama bivše Jugoslavije nijedna država nema obavezu služenja vojnog roka.
U poslednjih 10 godina vojni rok vratili su Ukrajina i Litvanija dok Letonija razmatra tu mogućnost, a Rumunija ponovo otvara temu obaveznog vojnog roka.
O nekoj vrsti vojne obaveze ili služenja razmišljaju i u Holandiji i Francuskoj dok je nemački kancelar odbacio predlog svog ministra o uvođenju obaveznog vojnog roka.
Povezane vesti
Bandić: Cilj nam je podmlađivanje rezervnog sastava
Ukoliko se odlučimo za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, gradićemo kombinovani sistem u kojem će profesionalna vojska ostati, dok će regrutovanje vojnika imati za cilj podmlađivanje rezervnog sastava i stvaranje uslova da se adekvatno reaguje na savremene izazove, izjavio je za Euronews Srbije pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane Predrag Bandić.
Dodao je i da bi se po jednoj varijanti koja se razmatra, nakon četiri meseca obuke, vojnicima koji žele da ostanu da rade u vojsci omogućilo još dva meseca dodatnog usavršavanja.
"Mi smo radili proračune: da bismo sveli prosečan nivo godišta rezervnog sastava bilo potrebno dve do tri godine sa oko 10 hiljada regruta godišnje, što znači da mi već sada, uvažavajući demografsku kapacitet, možemo da kažemo da ćemo za jedan kratak period revitalizovati rezervni sastav. Mi smatramo da će iz kontigenta vojnika koji budu služili vojni rok biti crpljen i jedan kontigent onih koji će ostati u vojsci. Mi pokazatelj već sada imamo. Skoro jedna trećina onih koji služe vojsku ostaje da radi u vojsci zato što su pronašli sebe u tome što su radili 6 meseci", rekao je on.
Kako kaže, u Vojsci Srbije je identifikovano 110 objekata na 22 lokacije koje bi trebalo da se kontinuirano sređuju i dovode na nivo koji je, kako kaže, neophodan za funkcioniosanje.
"Ovo je jedan proces revitalizacije vojske u kojem Generalštab Vojske Srbije kontinuirano ažurira svoje planove i analize. Poslednja je uređena i prošle godine kada smo o ovome debatovali i kada smo rekli da već sada postoje uslovi da Vojska Srbije ovog momenta primi nekoliko hiljada vojnika, odnosno vojnih obveznika na ovu osnovnu i specijalističku obuku", naveo je.
Podstio je da je prošlo 13 generacija bez vojne obuke, što znači da je i rezervni sastav vojske značajno smanjen u tom demografskom smislu.
"Problem sa kojim se vojska suočava je da je nama prosečno godište rezervnog sastava daleko preko 40 godina upravo zbog toga što nismo imali jedan kontinuitet koji je izostao, koji je doveo do toga da su ljudi koji su sada u rezervnom sastavu imali jako malo obučavanja i obučavani su na zastarelim sistemima. Danas vojska je sasvim jedna druga institucija, ona ima jedno sasvim drugo lice savremenih tehnologija. Opremljena je najsavremenijim borbenim sredstvima od elektronike, preko novih raketnih sistema PVO, pa sve do informatičkih, telekomunikacionih i vazduhoplovnih sistema koji su u vrhuncu svetske tehnologije, koji su takođe atraktivni za mlade ljude koje to zanima", rekao je.
Paskaš: Odluka je dobra, ali ima dosta problema koje prvo treba rešiti
General u penziji Dranan Paskaš smatra da je odluka o vraćanju obaveznog suženja vojnog roka dobra jer bi na taj način bila ispravljena dugogodišnja nepravda učinjena srpskom identitetu čiji je vojska sastavni deo. Međutim, kako je dalje navo u razgovoru za Euronews Srbija, na tom putu stoje brojne pravne, logističke i finansijske prepreke koje se moraju rešiti.
"Vraćanje vojnog roka podrazumeva i određenu materijalnu nadoknadu. Da li su u budžetu pripremljena materijalna sredstva za to koja moraju biti prilagođena vremenu. Ne može biti isti iznos kao kada su služili prethodnici. Zatim podrazumeva i poluhotelski smeštaj vojnika i mnogo toga. Niko ne pominje član 45 Ustava naše zemlje, a to je prigovor savesti. Šta ćemo ako se veliki broj regruta izjasni da želi na taj način da služi vojni rok, da li se govori o spremnosti države da prihvati i takav način služenja vojske, takozvano civilno služenje vojske", rekao je Paskaš.
On je naveo da prilikom uvođenja vojonog roka ima još dosta posla, jer vojska nije bila obavezna jako dugo, pa je zbog toga, kako kaže, nephodna kompletna spremnost da bi se tako nešto realizovalo na pravi način i bez ikakvih problema.
Komentari (0)