Povratak u školske klupe - kako će izgledati nadoknada časova i da li postoji opasnost od gubitka školske godine?

Većina škola u Srbiji dostavila je plan nadoknade časova. Međutim, ono što sada roditelje najviše interesuje je kako će to izgledati u praksi. Povod za njihovu bojazan je realan jer su neke osnovne škole i dalje u potpunoj obustavi nastave, neke su u zakonskom štrajku, dok su neke su već krenule sa nadoknadom nastave. 

Nadoknada propuštenih časova u osnovnim i srednjim školama počela je u ponedeljak, a škole su bile u obavezi da plan nadoknade dostave do 4. marta. Jedna od škola koja je krenula sa nadoknadma nastave je i Osnovna škola “Lazar Savatović”. Direktor ove škole Goran Petrović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su se našli u situaciji koja zahteva brzu reakciju i precizno planiranje.  

“Od juče je nastava krenula sa svim učenicima i svim nastavnicima. Do juče je četvrtina učenika pohađala nastavu, dok je trećina nastavnika realizovala časove, dok su ostali bili u obustavi. Sada imamo malo šareniju sliku: 21 nastavnik realizuje časove od 45 minuta, dok 40 nastavnika ima časove od 30 minuta, jer su i dalje u zakonskom štrajku“, rekao je on. 

U kontekstu nadoknade nastave, Petrović ističe da će se planovi dalje precizirati. 

“Moramo još sačekati dva dana kako bismo imali jasnu sliku. Juče i danas smo imali nastavničke veće i sednice, na kojima ćemo dogovoriti konkretne korake,“ kaže on. 

profimedia

Kako kaže, plan koji je dostavljen ministarstvu, uglavnom će se bazirati na obavezama koje su već dobili, kao i onome što znamo iz ranijih kriznih situacija. 

“Bitno je da ne ostanemo uskraćeni za gradivo, a istovremeno ćemo se fokusirati na projektno i integrativno učenje. Naravno, tu su i radne subote kao opcija“, rekao je. 

Govoreći o mogućim promenama u školskom kalendaru, Petrović podseća da je to pitanje u nadležnosti ministarstva. 

“I probni završni ispit je pomeren za april, pa čekamo dodatna uputstva ministarstva kako bismo precizirali koje parametre moramo ispoštovati“, kaže. 

Šta će biti sa maturantima?

Međutim, Petrović smatra da su izazovi najvidljiviji u završnim razredima, odnosno među osmacima, koji se pripremaju za maturu i koji treba da očekuju upis u srednje škole.

“U mojoj školi imamo 21 dan obustave nastave, što znači da će biti mnogo naporno nadoknaditi gradivo. Roditelji su već pribegli privatnim časovima, ali škola mora intenzivirati ne samo redovnu nastavu, već i pripremnu nastavu za završni ispit“, rekao je. 

On takođe objašnjava da je gradivo za maturante pitanje koje se još uvek razmatra.  

“Ne bih voleo da se gradivo smanjuje ili olakšava. Imali smo niz nerealizovanih sadržaja i nadamo se da će sve biti urađeno u skladu sa planom,“ kaže Petrović. 

Iako su neki nastavnici imali problema sa isplatom februarske plate, Petrović kaže da se smiruje situacija. Kako objašnjava, kada se realizuje plan nadoknade, nastavnici će biti obeštećeni. Dodaje, da postoji već izvršena korekcija u vezi sa isplaćenom platom, u zavisnosti od toga da li su realizovani svi časovi. 

“Zakonodavna regulativa nalaže da će svi biti isplaćeni, a naš cilj je da uz saradnju svih stranaka, nastavnicima bude obezbeđeno ono što im pripada“, kaže. 

Nastavnici i učenici suočavaju se i s izazovom izostanaka. Direktor naglašava da se mora zadržati fleksibilnost.  

“Moramo biti fleksibilni, i ja kao direktor škole moram biti fleksibilan, ali istovremeno poštovati sve zakonske propise. Pokušavamo da izbegnemo represivne mere za učenike koji su bili odsutni, jer nam je najvažnija socijalizacija i obnavljanje znanja,“ ističe Petrović. 

Za kraj, direktor objašnjava da se u ovoj situaciji mora mnogo pažnje posvetiti svakom detetu. Ocene su, kaže, najmanji problem i da je njihov zadatak da se fokusiraju na to da deca vrate znanje, da se druže, i da se ponovo povežu sa svojim vršnjacima. 

Da li se i šta promenilo?

Duboke reforme, odgovornost Ministarstva prosvete i same države su ključne da stanje u prosveti izađe iz haosa u kom se nalazi već duže vreme, saglasni su sagovornici Euronews Srbija. Međutim, oni ne dele isto mišljenje oko toga kako bi dalje trebalo da se realizuje nastava i kako bi učenici trebalo da se vrate u klupe. 

Bivši direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović smatra da školska godina može da bude spašena uprkos svim problemima, ističući da bi rešenja mogla da budu na nivou svake škole. 

"Jedino rešenje koje ja vidim je da svaka škola ozbiljno pristupi ovom problemu. Tu je zakon dosta tolerantan i autonomiju škole imaju velike. Dakle, imaju mogućnosti da naprave plan nadoknade koji bi bio odgovarajući za tu sredinu", kaže Ognjanović. 

Kaže da svaka škola može da napravi plan nadoknade kao što je smanjen obim gradiva, produžetek nastave ili radna subota, ali sve to zavisi od škole. Takođe, napominje da bi gubitak godine za učenike bio ogromna šteta, jer se, kako kaže, ne radi samo o nekoliko pojedinaca, već o velikom broju učenika. 

On takođe ističe i da se deca neće odmah moći potpuno angažovati kao pre, zbog dužih pauza, a situacija sa prekinutom nastavom može se uporediti sa početkom školske godine nakon letnjeg raspusta: "Znam to svi, početak septembra, početak školske godine je uvek problem prvih 15 dana, dok se đaci malo naviknu." 

profimedia

Međutim, Marija Starčević iz grupe PULS kritikuje trenutni pristup, smatrajući da je previše pažnje posvećeno posledicama, dok se ignorišu osnovni problemi u obrazovnom sistemu.  "Mi sada saniramo posledice, a ne uzrok. Sada dostavljati planove nadoknade, dok ništa nije promenjeno, je potpuno površno", kaže ona. 

Ukazuje na to da je nastava prekinuta od strane vlade, pozivajući se na bezbednost škola, ali nije jasno šta se konkretno promenilo od tada, zbog čega sada nastava može da se nastavi. 

"Setimo se da je prvo polugodište prekinula upravo vlada, pozivajući se na to da škole nisu bezbedne. Šta se konkretno promenilo u tom pogledu, od decembra do sada, da bi se počelo sa nastavom uopšte", pita se ona. 

Takođe dodaje da je vlada zanemarila bezbednost prosvetnih radnika i učenika pre tragedije u Ribnikaru, što je bila jedna od osnovnih tačaka štrajkova i protesta, ali nijedan od tih zahteva nije ispunjen. Veoma je skeptična prema planovima za nadoknadu. 

"To je kao da imate stan koji je poplavljen, voda je narasla do kolena i umesto da zavijete ventil, vi gledate kako da promenite parket. Tako se sada bavimo nadoknadama", kaže. 

Na pitanje kako će se situacija razvijati, navodi da je sve moglo da bude rešeno pre nego što je došlo do blokade i štrajkova, dodajući: "To je sve moglo da bude već rešeno. Prosto je trebalo ispuniti zahteve koji nisu previše komplikovani". 

Takođe smatra da je trenutna vlada nestabilna i da nije u mogućnosti da donese suštinske promene, što samo pogoršava situaciju.