Igre 
Objavljeni rezultati PISA testiranja: Kakav uspeh su postigli đaci iz Srbije, a kakav oni iz regiona?
Komentari05/12/2023
-14:13
Objavljeni su rezultati PISA testiranja, koje je rađeno 2022. godine, a đaci iz Srbije nalaze se ispod OECD proseka u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti. U matematičkoj i čitalačkoj pismenosti đaci iz Srbije ostvarili su po 440 bodova, dok je prosek OECD 472, odnosno 476 bodova. Na skali naučne pismenosti ostvarili su 447 bodova, dok je OECD prosek 485.
Na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja navedeno je da se Srbija u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici.
"Rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine (za 8 i 1 poen, dok se u matematici beleži pad za 8 poena)", navedeno je na sajtu Zavoda.
Navode da prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici.
"U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima Кovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018 godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja", navedeno je na sajtu Zavoda.
Devojčice imaju bolje rezultate u čitanju za gotovo 26 bodova, što predstavlja skoro jednu godinu školovanja. Dečaci imaju nešto bolja postignuća iz matematike, a razlika iznosi 11 poena. U polovini zemalja dečaci su u proseku imali statistički značajno više postignuće od devojčica.
Globalni trend
Matematika i veštine čitanja tinejdžera su u padu bez presedana u desetinama zemalja, a zatvaranje škola tokom pandemije KOVID-19 samo je delimično uticalo na to, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj sa sedištem u Parizu (OECD) u najnovijem istraživanju globalnih standarda učenja.
Povezane vesti
U saopštenju se navodi da su zabeleženi neki od najvećih padova u performansama od 2000. godine kada je OECD otpočeo uobičajeno trogodišnje testiranje 15-godišnjaka u čitanju, matematici i naučnim veštinama.
profimedia
U poređenju sa poslednjim testiranjem 2018. godine, učinak čitanja je pao u proseku za 10 poena u zemljama OECD-a, a za 15 poena u matematici, što je gubitak koji je ekvivalentan tri četvrtine godišnje vrednosti učenja.
Dok je više od polovine od 81 ispitane zemlje zabeležilo pad, Nemačka, Island, Holandija, Norveška i Poljska zabeležile su posebno oštar pad u rezultatima iz matematike, saopštio je OECD.
U proseku, jedan od četiri petnaestogodišnjaka se pokazao kao loš u matematici, čitanju i nauci, što znači da nisu mogli da koriste osnovne algoritme ili da tumače jednostavne tekstove, pokazalo je istraživanje.
"KOVID je verovatno odigrao neku ulogu, ali ne bih ga precenjivao. Postoje osnovni strukturni faktori i mnogo je veća verovatnoća da će oni biti trajne karakteristike naših obrazovnih sistema koje kreatori politike zaista treba da shvate ozbiljno", rekao je direktor obrazovanja OECD-a Andreas Šlajher na konferenciji za novinare.
Loši rezultati su obično bili povezani sa višim stopama korišćenja mobilnih telefona u slobodno vreme i gde su škole prijavile nedostatak nastavnika.
OECD je rekao da pad nije neizbežan, ukazujući na Singapur, gde su učenici postigli najviše rezultate iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, sa rezultatima koji sugerišu da su u proseku tri do pet godina ispred svojih vršnjaka iz zemalja OECD-a.
Povezane vesti
Posle Singapura, Makao, Tajvan, Hong Kong, Japan i Južna Koreja takođe su bili bolji u matematici i nauci, u čemu su dobre rezultate postigle i Estonija i Kanada. Što se tiče čitanja, Irska, Japan, Južna Koreja i Tajvan su najbolje ocenjeni, a ti rezultati u Irskoj i Japanu su bili još zapaženiji jer njihova potrošnja po učeniku nije bila veća od proseka OECD-a.
Gde se nalaze Britanci, a gde Francuzi
Britanski tinejdžeri su napredovali iz matematike i čitanja na PISA testiranju, ali i dalje zaostaju za zemljama, kao što je npr. Estonija, pre svega zbog posledica negativnih efekata pandemije korona virusa.
Prema rezultatima PISA istraživanja sprovedenih na osnovu testiranja 15-godišnjaka iz celog sveta, Velika Britanija i dalje nije među prvih 10 zemalja i nalazi se iza Singapura, Japana i Estonije, prenosi londonski dnevnik Tajms.
profimedia
Povezane vesti
Ipak, deca iz Velike Britanija su napredovala na PISA listi iz matematike i čitanja uprkos lošijim rezultatima iz obe oblasti zbog toga što su meseci izgubljene nastave tokom pandemijske izolacije uticali na sposobnosti đaka. Ipak, britanska vlada je saopštila da je rezultat testiranja u okviru Programa PISA dokaz da se školski standard poboljšao u protekloj deceniji.
U Francuskoj je zabeležen najveći pad ikada u rezultatima učenikana PISA testiranju, posebno kada su u pitanju matematika i razumevanje pročitanog.
Prema rezultatima, prosek francuskih učenika u matematici, što je glavna tema ove studije, koji je ostao stabilan između 2006. i 2018. godine, pao je za 21 poen i najniži je ikada izmeren od 2000. godine. Tinejdžeri su u Francuskoj 2022. godine zabeležili lošije rezultate u razumevanju pročitanog za 19 poena u odnosu na 2018. godinu, dok su njihovi rezultati u oblasti nauke ostali stabilni, što je treći domen PISA istraživanja.
Zemlje okruženja
Rezultati PISA testa pokazali su da su srednjoškolci Severne Makedonije na 61. mestu po rezultatima iz matematike, a 71. po jezičkoj pismenosti od ukupno 81 zemlje.
Učenici su iz prirodnih nauka osvojili 380 bodova, što Severnu Makedonju svrstava na 68. mesto u Evropi, saopštilo je Ministarstvo prosvete i nauke rezultate koje je objavila Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD).
Kako navode iz Ministarstva, negativne posledice kovid-pandemije na kvalitet obrazovanja u svetskim razmerama potvrdila je i međunarodna PISA studija sprovedena 2022. godine.
Prema podacima Ministarstva, rezultati pokazuju opšte smanjenje nivoa jezičke, matematičke i naučne pismenosti kod učenika uzrasta od 15 godina u skoro svim zemljama učesnicama.
"Uz minimalnu razliku, rezultati za Severnu Makedoniju održavaju nivo koji je izmeren 2018. godine. Od ukupno 81 zemlje koje su bile deo testiranja, sa ocenom 389, naša zemlja je na 61. mestu prema rezultatima iz matematike. Sa ostvarenih 359 bodova u merenju jezičke pismenosti, odnosno razumevanja pročitanog, rangirani smo na 71. mestu, dok su iz prirodnih nauka naši učenici osvojili 380 bodova, što državu svrstava na 68. mesto u Evropi", navodi se u saopštenju.
I u Sloveniji je primetan pad matematičke i naučne pismenosti i čitanju, u odnosu na prethodno testiranje iz 2018. godine. Slovenački učenici su iz ocene matematičke pismenosti imali 485 bodova, što je za 24 manje nego 2018. godine, dok su iz čitalačke pismenosti imali 469, odnosno 26 poena manje nego na prethodnom testiranju, što je najgori rezultat ikada, od kada Slovenija učestvuje u testiranju.
Najmanji pad znanja zabeležen je u naučnoj pismenosti, gde je zabeleženo 500 bodova, što je za sedam bodova manje nego 2018.
Slovenački ministar prosvete Darjo Felda rekao je nakon objavljivanja rezultata da će biti potrebno da se dublje analiziraju rezultati, kao i da to ne može brzo da se uradi.
Crnogorski učenici ostvarili su lošije rezultate iz svih testiranih oblasti u odnosu na istraživanje iz 2018, saopšteno je danas iz Ministarstva prosvete, nauke i inovacija i Ispitnog centra.
profimedia
Direktor Ispitnog centra Miloš Trivić je rekao da su najnoviji rezultati PISA testiranja gori nego 2018. Podsetio je da su iz "čitanja" đaci iz Crne Gore najbolji rezultat imali 2015, godine kada su ostvarili 427 bodova, a sada su pali na 405. Iz "matematike" 2018. godine rezultat je 430, a na poslednjem je zabeležen pad na 406 bodova.
U oblasti "nauke" đaci su ostvarili 403 boda za 2022. godinu, dok je na testiranju 2018. to bilo 415 bodova, preneo je portal RTCG.
Šta je PISA testiranje
PISA (Programme for International Student Assessment - PISA) je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD sa partnerima. Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog.
Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.
PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima. Srbija je prvi put učestvovala u PISA istraživanju 2003. godine i do sada je to činila pet puta.
U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije. Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije. Iz Srbije, učestvovalo je 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola i rešavalo testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja. Trenutno su dostupni rezultati za kognitivne domene, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće 2024. godine.
Komentari (0)