Briga o mladima ili predizborni potezi: Kakve će efekte imati isplata jednokratne pomoći srednjoškolcima?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/11/2023

11:45

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nova novčana davanja iz budžeta. Nakon planirane jednokratne pomoći za penzionere i korisnike socijalne pomoći, najavljeno je i da će srednjoškolci dobiti po 10.000 dinara i to u narednih deset dana. Ekonomisti su saglasni da to ne predstavlja preveliki izdatak o da ne šteti budžetu, ali kažu i da je interesantan tajming u kom se novac daje srednjoškolcima, s obzirom na to da su izbori zakazani za 17. decembar.

Dok predstavnici države uporno ponavljaju da srednoškolci ne glasaju, osim maturanata, ekonomista Nikola Stakić kaže da je to grupa od oko 60.000 ljudi, što nije zanemarljivo.

Država je najavila da će novačana pomoć penzionerima od 20.000 dinara stići do 5. decembra. Studenti će od 1. decemba moći da podignu studentske kartice na kojima će umesto 500, kako je prvobitno najavljeno, biti 1.000 dinara. Korisnici socijalne pomoći dobiće po 10.000 dinara, a isto toliko novca dobiće i srednjoškolci, samo što će njima novac biti uplaćen na račun roditelja.

Sve to kada se sabere, biće izdvojeno iz budžeta oko 320 miliona evra. Ministar finansija Siniša Mali tvrdi da novca ima dovoljno za sve.

"Bolje stojimo u ova dva meseca, imamo pet milijardi evra na računu i zato hoćemo da pomognemo. Do sada nismo ciljali grupu srednjoškolaca, pokazujemo da su nam važni i pokazujemo snagu naših javnih finansija", rekao je Mali.

Nikolić: Nova mera nije problem za budžet

Ekonomista Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže da nova mera koja se odnosi na 10.000 dinara za srednjoškolce i 1.000 dinara za studente, ne predstavlja opterećenje za budžet. Nema dilemu da su nova davanaj dobila saglasnost MMF-a koji je nedavno bio u Srbiji i koji se saglasio da budžetski deficit na kraju godine ne pređe 2,2 odsto.

"Kada pogledamo ukupan iznos potrebnih sredstava za namirenje tih davanja, to je beznačajno za budžet. Kada govorimo o srednjoškolcima 10.000 dinara na 235.000 srednjoškolaca to je 2,3 milijarde dinara. I za studente maksimum 200 miliona dinara, to je 2,5 milijardi. Posmatrano prema BDP-u to je nešto što se meri promilima. Sa aspekta deficita, sa aspekta krajnjeg rezultata apsolutno nebitna mera", rekao je Nikolić za Euronews Srbija.

Upitan da li u njoj ima predizbornih motiva, on je rekao da se i to može gledati sa dve strane, da bi državi bilo politički isplativije da je bila "darežljivija" prema poljoprivrednicima i zaposlenima u pošti čiji su štrajkovi nedavno okončani.

"Država je bila prilično tvrda po pitanju njihovih zahteva. Možda bi bilo politički isplativije da se izađe njima u susret. Srednjoškolci uglavnom ne glasaju", rekao je on i dodao da je mera jednokratne pomoći penzionerima nešto drugo, da je izostalo usklađivanje rasta penzija sa inflacijom i da se na taj način nastoji da ublaži razlika.

Upitan kako će Poštanska štedionica da isplati novac studentima na kartice, Nikolić kaže da je dogovoreno da država to doznači, kao što je dogovoreno da se novac za srednjoškolce isplati lokalnim samoupravama, a one da isplate roditeljima.

"Ovo dodatno trošenje je isplanirano i ono ulazi u tih dva odsto deficita. To je sve već planski bilo opredeljeno i nema nikakve dileme sa aspekta neke ugrožene likvidnosti ili nekog upita kako će se to finansirati", naveo je on.

Stakić: Ulazimo u spiralu neseliktivnog davanja

Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum kaže da je svaka vrsta pomoći države dobrodošla jer će ona da podstakne potrošnju, ali da nije dobro da "neselektivno davanje" postane više pravilo nego izuzetak.

"Tačno je da sa stanovišta budžetskog opterećenja to nije preveliki izdatak. Mera za srednjoškolce će biti 20 do 25 miliona evra koliko je koštao i novi fudbalski stadion u Leskovcu. Međutim, ono što se postavlja kao pitanje je da li mi ulazimo u tu spiralu nepredvidivosti. Fiskalna politika, kao jedan od dva osnovna stuba ekonomske politike, počiva na predvidivosti i na budžetskoj disciplini", rekao je Stakić za Euronews Srbija.

Euronews

Upitan kakvo je ekonomsko opravdanje mere ako se sa jedne strane podstiče potrošnja, dok Narodna banka restriktivnim merama pokušava da obuzda potrošnju da bi se smanjila inflacija, Stakić kaže da je to jedna "blaga dihotomija" između fiskalne i monetarne politike o kojima stalno govori.

Na argumentaciju države da srednjoškolci ne glasaju, osim maturanata, Stakić kaže da su maturanti četvrtina srednjoškolaca i da je to negde oko 60.000 do 70.000, što nije mali broj.

"Sa stanovišta ekonomije, ne znam koliko će ta mera postaći potrošnju. Tih dodatnih 10.000 dinara po svakom srednjoškolcu, u najvećoj meri otićiće u neke sektore i usluge koje ne bi želeo da dodatno profitiraju. Na šta će prosečan srednjoškolac da potroši novac? Da li će to biti neki akcizni proizvod i da li će biti u kladionici ili će samo biti potrošnja određenih dobara i usluga? Dakle, sa stanovišta, agregatne tražnje, ne vidim tu neki veliki efekt", rekao je on.

Studenti, koji su svi glasači, ovog puta dobijaju deset puta manje od srednjoškolaca. Njima će na studentskim karticama, koje će moći da podignu od 1. decembra, biti po 1.000 dinara.

Stakić kaže da se kod studenata mora uzeti u obzir nivo kritičkog mišljenja i da je politički aktivizam na višem nivu.

"Možda bi se da je ista takva mera preslikana na studentsku populaciju vratila kao bumerang donosiocima ekonomske politike. Možda bi se takva mera kod studenata interpretirala kao jedna vrsta predizbornog davanja i motivisanja i možda bi to studenti shvatili na drugi način", zaključio je on.

Inače, država je prošle godine mladima od 16 do 29 godina dva puta isplatila po 100 evra i jednom 5.000 dinara. Ove godine majkama dece do 16 godina isplaćeno je po 10.000 dinara za svako dete.