Počinje petodnevni bojkot trgovinskih lanaca – mogu li potrošači da utiču na sniženje cena?

Nakon bojkota velikih trgovinskih lanaca održanog u Srbiji u petak, 31. januara, Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvala je građane na novi, duži bojkot. Ovaj će, navode, trajati pet dana – od ponedeljka 10. do petka 14. februara. 

Naime, Efektiva je uputila novi poziv potrošačima pozivajući ih da u narednih pet dana ne kupuju u pet velikih trgovinskih lanaca – Deleze u sklopu kog posluju “Maxi” i “Shop&Go”, zatim Merkator, čiji su “Idea" i “Roda”, kao i “DIS”, “Lidl” i “Univerexport”. 

Dejan Gavrilović iz Efektive, kaže za Euronews Srbija, da je važno da su potrošači dosledni da ne trguju u naredim danima u ovim radnjama, kao i da su dobili informacije da pored toga što je promet nakon jednodnvnog bojkota opao za oko 37 odsto, neki lanci ipak nakon toga odlučili da podignu cene određenih proizvoda. 

 

 

Zbog toga su, kaže, i odlučili da ovaj bojkot traje više dana. Međutim, Gavrilović navodi i da to nije sve, već da će oni nakon što sagledaju rezultate odlučiti kako će tačno dalje da postupaju. 

Šta potrošači mogu da postignu i koji su dalji koraci? 

Potrošači, smatra Gavrilović, moraju da shvate da samo ako se “uporno i zajedno drže” i pokažu da nisu spremni da tolerišu visoke cene, trgovci će biti prinuđeni da razmotre njihovo snižavanje.

Gavrilović napominje i da cene hrane u Srbiji spadaju među najviše u Evropi, dok prosečne plate u Sloveniji i Hrvatskoj, zemljama sa sličnim ekonomskim prilikama, prelaze 500 do 700 evra više. 

“Ukoliko nismo spremni da kažemo "dosta" toj politici visokih cena, trgovci će nastaviti sa ovakvim praksama", ističe Gavrilović, apelujući na građane da pokažu da su svesni svog položaja i ne žele da se hrane samo na akcijama, već da zahtevaju normalne, pristojne cene. 

Ističe i da bojkot ne znači potpuni prekid kupovine, već se odnosi na veće trgovinske lance. On takođe savetuje potrošače da potraže alternative, kao što su mali prodavci, pijace, piljarnice i specijalizovane prodavnice koje mogu nuditi jeftinije proizvode.  

Ove alternative, prema njegovim rečima, mogu značajno da smanje pritisak velikih lanaca i omogućiti potrošačima da se snabdeju po povoljnijim cenama. 

Gavrilović naglašava i da ukoliko ne dođe do promena u cenama, sledeći korak može da bude ciljani bojkot pojedinačnih lanaca, koji bi trajao desetak dana za svaki lanac.  

Cilj ovih akcija, objanio je, da se trgovci nateraju da koriguju svoje cene, jer je jasno da su, kako kaže, njihove marže duplirane u poslednjih godinu dana, uprkos smanjenju količine prodate robe. 

"Ako potrošači ostanu uporni, siguran sam da će trgovci shvatiti da ne mogu da pobede u ovom 'ratu'. Moraju da prilagode svoje cene", zaključuje Gavrilović. 

profimedia

Iako je teško precizirati rezultate, Gavrilović veruje da će ukoliko građani zadrže doslednost u svojim zahtevima i bojkotuju velike lance, to sigurno doneti rezultate, kao što se desilo u drugim zemljama, poput Hrvatske.  

Važno je, smatra on, da potrošači ostanu ujedinjeni i uporni, jer samo tako mogu poslati jasnu poruku trgovcima: visoke cene nisu prihvatljive. 

Kako je protekao prethodni bojkot? 

Poreska uprava dostavila je ranije Euronews Srbija podatke o broju izdatih fiskalnih računa 31. januara kada je Udruženje Efektiva pozvalo potrošače na jednodnevni bojkot pet trgovinskih lanaca.   

Prema tim podacima, 31. januara je izdato 292.227 fiskalnih računa manje nego prethodnog dana, odnosno u četvrtak, 30. januara.  

Kako su tada naveli Poreske uprave, u petak 31. januara 2025. godine broj izdatih fiskalnih računa je 865.758. U četvrtak 30. januara 2025. godine broj izdatih fiskalnih računa je 1.157.985. 

Takođe, kako su saopštili,  u petak, 17. januara 2025. godine broj izdatih fiskalnih računa 1.103.159. U četvrtak 16. januara 2025. godine broj izdatih fiskalnih računa je 1.095.561. 

"Napominjemo da su dostavljeni podaci kumulativni, imajući u vidu odredbe čl. 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji", naveli su tada iz Poreske uprave. 

Podsetimo, sve je počelo od Hrvatske, u kojoj je prvi bojkot održan u petak 24. januara. Bojkot prodavnica zatim se proširio i na Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.