"Rio Tinto" predstavio planove, čekaju dozvole za rudnik litijuma - protivnici projekta najavljuju proteste

Kompanija "Rio Tinto" izdvojila je 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata u okviru Projekta Jadar u Loznici. Iz "Rio Tinta" su saopštili da Projekat Jadar mora da dobije sva neophodna odobrenja, dozvole i licence i da će nastaviti da ga realizuju u saradnji sa lokalnom zajednicom, Vladom Republike Srbije i nevladinim sektorom. Ipak, protivnici najavljaju proteste protiv izgradnje rudnika, uključujući predstavnike struke sa Šumarskog fakulteta i SANU.

Predstavnici "Rio Tinta" danas su javnosti predstavili svoje planove, a na konferenciji za novinare oni su naveli da je reč o velikoj investiciji, koja neće značiti samo za Loznicu i okolinu, već i celu Srbiju. Kako su naveli iz kompanije, kada dobiju i ako dobiju svu dokumentaciju, oni bi već sledeće godine počeli sa izgradnjom, a prva ruda bi počela da se vadi 2026. godine, dok se pun kapacitet očekuje 2029.

Takođe, govorilo se i o velikom broju ljudi koji će biti zaposlen, odnosno o angažovanju oko 1.000 ljudi, te da će čitav projekat uticati na BDP i podići ga za od jedan do četiri odsto.

Pre toga, potrebno je da kompanija dobije sve dozvole, da se obavi eksproprijacija i da se otkupi zemljište da terenu gde će biti pravljen rudnik. Kako kažu, 90 odsto ljudi sa kojima su razgovarali, odlučili su da prodaju svoju imovinu.

"Izgradnjom ovog projekta Srbija bi postala jedan od vodećih proizvožača litijuma i potencijal ovog ležišta je toliki da bi pozicionirao Srbiju kao velikog igrača u novoj zelenoj tranziciji. Direktna i indirektna korist projekta, za sada pričamo o uticaju od jedan odsto na BDP, indirektni uticaj oko četiri posto. U fazi izgradnje preko 2.100 radnika, u fazi rada sa novim podacima koje smo analizirali u studiji izvodiljivosti utvrdili da će ukupan broj radnika koji će biti potreban biti oko 1.000 ljudi", rekla je generalna direktorka kompanije "Rio Tinto" Vesna Prodanović.

Međutim, ono što brine javnost je mogući štetni uticaj na životnu sredinu. Iz kompanije objašnjavaju da ovakvi industrijski projekti mogu da utiču na sredinu, odnosno da poremete određene delove ekosistema, posebno u Loznici, ali da će oni raditi sve kako bi se ti rizici sveli na minimum.

U toku izrada studije

U toku je izrada studije koja treba da odgovori kakav će uticaj da bude na životnu sredinu, a u naredna dva meseca bi trebalo da dobijemo tu studiju.

Iz kompanije navode da, kada je reč o vađenju i obradi rude, da će se to raditi na inovativni način, te su pozvali sve koji su zainteresovani da dođu i razgovaraju sa njima, ali tek kada se završi pomenuta studija.

Na konferenciji je bilo reči i o tome kako će se vršiti sanacija terena.

"Naši planovi jesu sada i zakonski definisano minumin trideset godina praćenja nakon završetka aktivnosti. To podrazumeva sanaciju i rekultivaciju. Mi nemamo sanaciju i rekultivaciju nakon zatvaranja, nego permenentno, jedan deo kad se bude zavšilo deponovanje, fazno će biti odmah i rekultivacija. Nećemo eksploatisati plus 50 godina pa nakon toga toga krenuti u sanaciju i rekultivaciju, već ćemo periodično kako bude zatvarana koja faza deo po deo i odlagati", navela je savetnica za zaštitu životne sredine kompanije "Rio Tinto" Margareta Milosavljević.

Za sutra je zakazana sednica Skupštine grada Loznice, a na dnevnom redu će biti usvajanje novog prostornog plana. Predstavnici udruženja građana koje se protive otvaranju rudnika litijuma, tvrde da je usvajanje ovog dokumenta nezakonito, jer bi to značilo da se viši planski akt, u ovom slučaju prostorni plan grada, usaglašava sa nižim - prostornim planom područja posebne namene za projekat "Jadar", umesto obrnuto.  

Osim toga, deo javnosti protivi se otvaranju rudnika litijuma, strahujući da bi moglo da dođe do zagađenja životne sredine u tom delu Mačve.