Zaboravljeni na Goliji - ljudi koji iščekuju pomoć: "Ima onih koji su potpuno sami, žive od toga ko im šta donese"
Komentari04/11/2023
-17:13
Sela na planini Goliji u okolini Novog Pazara veoma su nepristupačna, zbog čega ostaju pusta. Na brdima ostaju samo najistrajniji. Njima je, osim društva, često potrebna pomoć, koju u Novom Pazaru prikuplja Boško Mihailović, planinar i pripadnik Gorske službe spasavanja. Jednom mesečno terenskim vozilom on obilazi najudaljenija sela ovog kraja.
Mihailović za Euronews Srbija objašnjava da je sve počelo 2020. za vreme pandemije, kada je zajedno s kolegama dostavljao lekove i hranu starijim ljudima u lokdaunu.
"Tada smo mi kao Gorska služba počeli obilazimo teren i da se upoznajemo sa krajem - Novi Pazar, podgolijski kraj, planina Rogozna, Pešterska visoravan... Mnogo naroda koji živi u planinama obilazimo terenskim vozilom kada nam je na raspolaganju. Obilazimo i peške, privatnim kolima, a u zimskom periodu u nekim slučajevima i krpljama po dubokom snegu", objašnjava planinar.
On kaže da je sa kolegama nedavno posetio i Miloša Markovića, čoveka koji živi potpuno sam, u veoma teškim materijalnim uslovima.
"Živi od toga šta mu ko donese, šta mu ko pruži kao neku vrstu milosti. Ideja je da se zbrine u neku ustanovu gde ne bi patio", kaže Mihailović.
Miloš tako živi već 10 godina, a od smrti roditelja potpuno je sam. Društvo mu prave mačke i jedan tranzistor.
"Smeštanje njega u dom će značiti spašavanje života, zato što on zimu o ovoj kući neće preživeti. Sigurnije je da spava u šatoru nego u kući", smatra Boško.
Pripadnik Gorske službe spasavanja priznaje da se susretao sa mnogo teških priča.
"Slika je teška, jer se naša sela gase i ti ljudi koji su tamo ostali nemaju drugog izbora nego da budu tu. Ta muka - da li je to bolest, da li starost, da li nemaština - ih je naterala da ostanu tu gde jesu", kaže Mihailović.
Uporedo sa gašenjem sela, seoski putevi propadaju. U zimskom periodu oni su posebno nepristupačni, pa je pripadnicima Gorske službe spasavanja neophodno terensko vozilo, koje oni dobiju na raspolaganje jednom u mesec dana. Kada je vozilo tu, Boško se trudi da obiđe što više kuća.
"Idemo u selo Goševo, koje se nalazi između Golije i Pešterske visoravni. Nema puno stanovnika ali tu nam živi jedna porodica sa petoro male dece", kaže naš sagovornik.
Garderobu, namirnice, školski pribor, higijenska sredstva, novac ljudi šalju sa svih strana. Od skupljenih para jednoj porodici kupili su kravu i izgradili nekoliko kuća.
"Ljudi hoće da pomognu. Ta empatija u našem gradu je jaka. Mnogi čak ne žele da se zna da su pomogli", priča Boško.
Porodica Maraš ima pet ćerki. Najstarija ima 10 godina, najmlađa četiri meseca. Svaka pomoć im dobro dođe, jer su roditelji nezaposleni. U kući nemaju kupatilo, a strepe od toga što će starija deca od sledeće godine morati da idu u školu u Osaonicu, do koje prevoza nemaju.
Boško Mihailović kaže da njima i drugim porodicama na Goliji pomaže, jer se onda lepo oseća i to ga ispunjava.
"Ne mogu da sedim u Pazaru skrštenih ruku, gledam u nebo i da budem ispred ekrana. Prosto moram da budem aktivan i to je opis moje ličnosti", kaže naš sagovornik.
Sve što rade, Boško i njegove kolege rade bez ikakve nadoknade. Sve je više onih koji ih podržavaju i zato im ništa ne pada teško.
Komentari (0)