Posvećen rad i entuzijazam pojedinca: Kako se UB u oblasti tekstilnog inženjerstva našao na 40. mestu Šangajske liste

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

04/11/2023

14:02

Posvećen rad i entuzijazam pojedinca: Kako se UB u oblasti tekstilnog inženjerstva našao na 40. mestu Šangajske liste - Copyright profimedia, tmf.bg.ac.rs/Tehnološko-metalurški fakultet

veličina teksta

Aa Aa

Na nedavno objavljenoj Šangajskoj listi po naučnim oblastima Univerzitet u Beogradu rangiran je u 13 oblasti. Najbolje rezultate ostvario je u oblasti - nauka o tekstilu i tekstilno inženjerstvo, gde je zauzeo 40. mesto u svetu. Za tako dobar plasman jedna od najzaslužnijih je prof. Mirjana Kostić sa Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF).

Rangiranje po naučnim oblastima se pravi tako što se vrednuju istraživački radovi objavljeni u najcenjenijim naučnim časopisima. Prof. Kostić za Euronews Srbija kaže da joj je drago što su trud i rad zaposlenih na Katedri za tekstilno inženjerstvo TMF-a postali međunarodno vidljivi.

"Drago mi je da se Univerzitet u Beogradu visoko kotira u oblasti u kojoj su moja istraživanja, odnosno Katedre za tekstilno inženjerstvo. Drago mi je zbog UB, jer na toj listi smo ispred nekih univerziteta koji imaju mnogo veće budžete, mnogo bolje opremljene laboratorije. Konačno je naš trud i rad i međunarodno vidljiv", kaže prof. Kostić.

Skoro ceo radni vek, 33 godine, posvetila je istraživanju celuloze i u toj oblasti objavila brojne naučne radove.

"Celuloza je najrasprostranjeniji biopolimer. Nalazi se u ćelijama svih biljaka. Najveći izvor celuloze je drvo, onda ide pamuk. To je jedan neiscrpan bioresurs ne samo za tekstilnu, već i za mnoge druge industrije. Na bazi celuloze mogu se dobiti mnoge druge hemiklije da opsluže celu hemijsku industriju", navela je ona.

Saradnja sa univerzitetima u inostranstvu

Katedri za tekstilno inženjerstvo TMF-a ima dobru saradnju sa mnogim univerzitetima u inostranstvu - Univerzitetom prirodnih resursa i prirodnih nauka (BOKU) iz Beča, Alto univerziteta iz Helsinkija, Univerzitetom iz Maribora, Univerzitetom Franš-Komte iz Bezansona u Francuskoj.

"To nam puno znači. Kada se suočimo sa nedostatkom neke opreme ili kada nam nedostaje ekspertiza za neku oblast imamo kome da se obratimo. To nam pomaže da budemo kompetitivni u današnjem vremenu kada se nauka brzo razvija. Ozbiljna nauka zahteva puno novca, a mi uspevamo sve to da premostimo", objašnjava ona.

U razvijenim zapadnim zemljama dosta novca se ulaže u nauka. Nauka je tesno povezana sa privredom, zapravo većinu naučnih projekata finansira privreda. U Srbiji nije tako.

"Trenutno se nauka u Srbiji dosta oslanja na posvećen rad i entuzijazam pojedinaca ili istraživačkih grupa. Međutim, to je kategorija koja se na kraju potroši. I nama treba neko gorivo. Visoko obrazovanje i nauka su značajni elementi svakog društva. O tome treba voditi računa dok ne dođemo do granice kada više nemamo snage da idemo dalje", navela je prof. Kostić.

Smatra da treba obezbediti stabilan sistem finansiranja nauke, prepoznati izvrsnost i adekvatno je nagraditi. To bi, kako kaže, bilo jedno stimulativno okruženje i za mlade generacije koje dolaze da se ne uljuljkaju nekim kratkoročnim uspesima ili da ne vide odsustvo perspektive već da imaju motiv da budu bolji.

U Srbiji se uglavnom naučna istraživanja vezuju za rad instituta, a TMF je primer da se dobra naučna istraživanja rade i na fakultetima.

"Mislim da se jako dobra nauka radi na fakultetima. Naš fakultet je dobar primer. Imamo dugogodišnju politiku i strategiju naučno istraživačkog rada, imamo odličan Inovacioni centar gde imamo oko 90 istraživača. Fakultet i inovacioni centar su celina koja fantastično funkcioniše. Imao dobar Centar za naučno-istraživački rad studenata. Najbolji studenti već od treće godine studija mogu da se uključe. To je stimulativna atmosfera koja nama pomaže da vidimo ko ima sklonosti ka nauci, a studentima da probaju i vide da li im odgovara da nastave tim putem", navela je Kostić.

Bolja saradnja sa privredom

Prof. Kostić smatra da bi u Srbiji nauka i privreda mogli više da se povežu i da tako rezultati naučnih istraživanja nađu primenu u praksi.

"Naš fakultet to pokušava i radi dosta na tome da uspostavi saradnju sa privredom. Imamo otvorenu komunikaciju i saradnju sa brojnim kompanijama - Hemofarmom, NIS-om, Petrohemijom... Trudimo se da kontaktiramo velike kompanije, da im pokažemo šta možemo, da naš rad bude primenjiv i koristan za privredu, a u isto vreme i za napredak celog društva", navela je ona.

I dok se izvrsnost pojedinaca u oblasti nauke u svetu posebno ceni, u Srbiji nije tako.

"Toga nema kod nas, posebno ne na fakultetima. Vole bih da resorno ministarstvo prepozna taj momenat i izvrsnost u oblasti nauke koja se radi na fakultetima. To je način da stimulišete ljude da budu bolji. Ako nas sve tretirate isto, to može da obeshrabri ljude, posebno mlađe generacije", navela je ona.

Tim istraživača na TMF-u i svih prethodnih godina vredno je radio, ali je Šangajska lista po naučnim oblastima doprinela je da se "reflektori javnosti" usmere sada na njih.

"Drago mi je da ste nas pogledali i nemojte da sklanjate pogled sa nas. Treba da promovišemo znanje, rad i trud i da motivišemo mlade ljude, da ih usmerimo na ovakav tip vrednosti. Pratite naš rad i budite uz nas", poručila je prof. Kostić.