Kopenhagen sve češće na mapi putnika iz Srbije: Kakve cene treba da očekujete u jednom od najskupljih gradova na svetu?

Dolazak novih avio-kompanija i uvođenje novih direktnih linija iz Beograda, omogućili su nam da vrlo lako možemo da "skoknemo" do neke od donedavno ne tako pristupačnih evropskih destinacija. Osim Lisabona, koji je od prošle godine na direktnoj liniji, iz Beograda se sve češće leti i do danske prestonice Kopenhagen. S obzirom na to da je reč o skandinavskom gradu, pa čak i o jednom od deset najskupljih na svetu za život, očekivano pitanje mnogih je koliko novčanik mora da bude "debeo" da biste osetili sve čari ovog grada?

Pa, odgovor na ovo pitanje mogao bi da bude vrlo jednostavan. Novčanik uopšte ne mora da bude "debeo", jer sve što vam je potrebno jeste jedna platna kartica. Naime, u Danskoj, ali i u drugim skandinavskim zemljama, upotreba gotovine gotovo da ni ne postoji, pa ćete karticu provlačiti i na najmanjim mogućim kioscima i automatima u Kopenhagenu. Stanje na računu, međutim, je druga stvar, i da, Kopenhagen jeste skup.

Za početak, krenimo od avionskih karata. One se zapravo mogu naći vrlo povoljno i, na primer, povratnu kartu do Kopenhagena, samo sa ručnim prtljagom, možete naći već za oko 50-60 evra. Cene naravno variraju, pa ako planirate put u Dansku bilo bi dobro da karte kupite nekoliko meseci ranije. Što je termin putovanja bliži, to cena uglavnom sve više skače, pa biste tako povratnu kartu za kraj marta mogli da platite oko 300 evra.

Euronews/Nevena Zdravković

Pošto kupite karte sledi potraga za smeštajem. U proseku, u Kopenhagenu ćete teško naći uredan smeštaj za manje od 100 evra po noći. Iako to na prvi pogled deluje puno, zapravo se za oko 110 evra po noći u dvokrevetnoj sobi može dobiti smeštaj u lepom hotelu koji se nalazi nadomak glavne železničke stanice. U cenu je, što je odlično, uključen i doručak. Plaćeni doručak u hotelu je svakako preporučljiv u ovako skupim gradovima jer vam to onda prilično smanjuje troškove za obroke kada ste napolju.

Prema godišnjem svetskom indeksu troškova života koji objavljuje Economist Intelligence Unit (EUI), Kopenhagen je prošle godine delio osmu poziciju sa Tel Avivom na listi najskupljih gradova za život. To se posebno vidi po cenama u restoranima, pa ukoliko ne biste da za obroke u njima odvojite "malo bogatstvo" možda bi bilo bolje da ih zaobiđete.

Euronews/Nevena Zdravković

Teško je, međutim, naći mnogo opcija ukoliko želite da prođete jeftino. Na primer u jednom od najobičnijih kafea u kom možete i da ručate, dva burgera, bez pića, moglo bi da vas košta i više od 40 evra. Ukoliko imate strogi budžet, verovatno su najbolja opcija prodavnice prehrambenih proizvoda.

Kao i u svakom drugom gradu, ukoliko želite najbolji odnos cene i kvaliteta izbegavajte mesta sa puno turista. U ovom slučaju, izbegavajte restorane u bajkovitoj luci Nihavn u kojoj se nalaze čuvene šarene zgrade. Luka obiluje restoranima i kafićima, ali ne očekujte da ćete proći povoljno.

Euronews/Nevena Zdravković

Ukoliko biste pak želeli da probate nešto tradicionalnije skandinavsko, ali i da se "častite", uglavnom se preporučuje odlazak u Torvehalerne, reč je praktično o zatvorenoj pijaci u kojoj možete naći raznorazne morske plodove, povrće i voće, slatkiše. Prodaje se i čuveni "smorebrod", odnosno sendvič karakterističan za dansku, norvešku i švedsku kuhinju, a koji se sastoji od parčeta ražanog hleba namazanog puterom, preliven narezcima, komadima mesa ili ribe, sirom ili namazima. Večera za dvoje, sa po dva "smorebroda" i pićem, mogla bi, međutim, da vas košta i oko 7.000 dinara.

Kada je reč o "kratkim predasima" u gradu i ispijanju kafa, teško da ćete naći mesto na kom ćete dve kafe platiti ispod 1.000 dinara. Na primer, dve kafe na kiosku kupljenom nedaleko od čuvene statue Male sirene koštaju 1.100 dinara. Dva kapućina u muzeju Gliptoteket izaći će na 1.500 dinara.

Euronews/Nevena Zdravković

Kada je reč o suvenirima, magneti u proseku koštaju oko pet evra. Ukoliko biste pak iz Kopenhagena želeli da ponesete neku knjigu, očekujte malo više cene nego u Srbiji. U knjižarama postoji i poseban "turistički deo", a u kom se očekivano nalaze bajke Hansa Kristijana Andersena. Cene variraju, a na primer knjiga sa izabranim bajkama Hansa Kristijana Andersena na engleskom jeziku košta 16 evra.

Šta posetiti u Kopehagenu?

Ono što je takođe preporučljivo, ako ostajete u Kopenhagenu tri ili više dana i imate nameru da obiđete sve najpoznatije atrakcije, jeste kupovina "Kopenhagen kartice" (Copenhagen card). Reč je o kartici s kojom ulazite u više od 80 znamenitosti, uključujući i Rozenborg palatu, Kristijanborg palatu, Botaničku baštu...  S ovom karticom se možete voziti kanalima, možete ući u park Tivoli, a možete se i voziti besplatno gradskim prevozom koliko želite. 

Euronews/Nevena Zdravković

Cena kartice na prvi pogled jeste mnogo. Za onu koja važi 72 sata morali biste da izdvojite 124 evra, ali kada biste krenuli "peške" i pojedinačno sada računali sve ulaznice i karte za prevoz shvatili biste da biste sa ovom opcijom jeftinije prošli. Inače, radi poređenja cena i šta u kom gradu možete da očekujete, ovakva kartica postoji i u Lisabonu, ali tamo 72 sata koštaju "samo" 46 evra.

Uz ovu karticu zapravo možete ući u sve što se i preporučuje za posetu u glavnom gradu Danske - Amelijenborg, muzej Gliptoteket, Muzej nacionalne istorije. Možete posetiti i Muzej Ginisovih rekorda, Eksperimentarijum ili Zoo vrt.

Euronews/Nevena Zdravković

Takođe, sa ovom kartivom besplatno možete da se vozite do mesta Hilerod gde se nalazi čuveni Frederiksborg dvorac ili do Helsingora gde se nalazi dvorac Kronborg po kom je Vilijam Šekspir nazvao dvorac Elsinor u "Hamletu".

Ono što bi jedino moglo da bude problematično je činjenica da su sve ove znamitosti otvorene samo do 17 sati, pa bi vam bilo potrebno dobro planiranje kako biste stigli sve.