Kako da se pripremite za put: Saveti stručnjaka o čemu sve da vodite računa pre sedanja za volan

Detaljna priprema koja podrazumeva proveru ispravnosti automobila, dokumentacije, prekonfigruaciju taga ukoliko putujete u Severnu Makeduniju, kao i proveru stanja na putevima kako u zemlji tako i na graničnim prelazima, neophodni su pre nego što se odlučite da ovog leta krenete na put do neke destinacije na moru, rekao je za Euronews Srbija ekspert za saobraćaj Milan Božović.

On navodi da su oprez i dobra organizacija i u ovom slučaju neophodni. Naime, čak i kada u servisu procene da automobil jeste u dobrom stanju, vozači imaju mogućnost da se odluče i za dodatnu sigurnost u vidu AMSS paketa za šlep i pomoć na putu, dok je stavka koju većina nikako ne sme da zaboravi, koja nije obavezna ali je preporučljiva i putno zdravstveno osiguranje.

Božović u razgovoru za Euronews Srbija navodi da proces putovanja treba detaljno planirati i ne preporučuje vozačima da neinformisani krenu na put. Njegov savet vozačima je da kod sebe imaju razrađen plan, da ne reaguju impulsivno i eksperimentišu sa novim trasama kako bi izbegli najavljene gužve i da uvek kod sebe imaju određenu količinu hrane i vode jer, kako navodi, nikada se ne zna koliko put do mora može da potraje.

Granični prelazi i njihove alternative

Kada je reč o putovanju, najpre pomislimo na granične prelaze i kilometarske kolone koje tu mogu da nas očekuju, jer je sezona letnjih odmora uveliko počela. Ovih dana najveće gužve su na najvećim graničnim prelazima u našoj zemlji -  Horgošu, Gradini i Preševu. 

Upravo kako bi izbegli sate čekanja u nepreglednim kolonama mnogi vozači se tokom puta odlučuju za alternativne prelaze, kao što je na primer granični prelaz Prohor Pčinjski za Severnu Makedoniju. Božović kaže da to ne čudi, jer kako navodi "saobraćaj je kao i voda, on će težiti tamo gde je otpor najmanji".

"Na primer, onog trenutka kada se napravi gužva na Preševu i ako slučajno neko pomene neki alternativni granični prelaz, onda će većina ljudi da krene ka tom prelazu. Međutim, to onda znači da će se i prvobitni granični prelaz rasteretiti i postati prohodniji. Mislim da ne treba previše da eksperimetništemo sa graničnim prelazima, jer ne znamo njihovo radno vreme, pa može da se desi da okasnimo ili poranimo", kaže on.

Takođe, kako kaže Božović, vozači često i ne znaju tačnu trasu kojom bi išli ukoliko bi se odlučili za alternativni prelaz, pa zbog toga savetuje da se ne eksperimentiše previše.

"Ostanimo na glavnim putnim pravcima, jer sam siguran da će tamo u jednom trenutku sigurno da bude prohodno. Sa druge strane, ne treba da eksperimetišemo i odlučujemo se za put koji nam je manje poznat, jer postoji rizik da se izgubimo", kaže on.

Tanjug/Aleksandar Ćirić

Na pitanje zbog čega preko leta, kada su gužve i najveće, alternativni granični prelazi imaju ograničeno radno vreme, Božovć kaže da nadležni jedino tako mogu da imaju određenu kontrolu nad putevima.

"Drumski saobraćaj je vrlo cirkulativan. Teško je sve iskontrolisati, pa su zbog toga neki prelazi sprecijalizovani za određenu vrstu saobraćaja", kaže.

Kada je reč o granici sa Severnom Makednijom, koja je zbog letovanja u Grčkoj sada popularna,  ranije se govorilo o "One Stop Shop" inicjativi u okviru Otvorenog Balkana koja per svega podrazumeva zajedničku kontrolu na graničnom prelazu. Međutim, ovo još ne funkcioniše u potpunosti i relalizuje se samo kada se ulaze u Srbiju.

Božović kaže da ne zna zbog čega je to tako i dodaje da bi svakako ovaj projekat uticao na to da gužve budu manje.

"Na taj način bi smanjili neke vremenske gubitke. Primera radi, vi dolazite na jedan šalter gde dajete svoju dokumentaciju, carinik gleda u vas, proverava šta imate i onda vas propušta. Nakon toga vas sve to isto očekuje na novom šalteru. Ovde bi to bilo objedinjeno, dve radnje bi se svele na jednu, i to uticalo bi na veću prohodnost", objašnjava Božović.

Cene putarina i kako funkcioniše TAG u ovkiru inicijative Otvoreni Balkan?

Putarine su takođe ono što, pored goriva, ulazi u predviđeni budžet za put. Sada su skuplje nego ranijih godina. Što se okvirnih cena u jednom pravcu tiče one izgledaju ovako: Grčka - 20 evra, Crna Gora - pet evra, Hrvatska - od 25 do 30 evra, Bugarska - 15 evra za vinjetu, dok i Mađarskoj vinjeta košta 20 evra.

Ovog leta postoji i jedinstvena naplata putarine u okviru projekta Otvoreni Balkan. Reč je o elektronskoj naplati putarine - ENP kao savremenog modela beskontatnog plaćanja.

Kako je Euronews Srbija ranije pisao, vozači više neće morati da se zaustavljaju i dopunjavaju tagove na prodajni mestima, već će tag biti uvezan sa platnom ili debitnom bankarskom karticom. U Srbiji se putarina naplaćuje u dinarima, dok će se u Severnoj  Makedoniji naplaćivati u makedonskim denarima. Obračunavaće se po zvaničnom srednjem kurse obe zemlje.

Ono što je najvažnije je da taj tag treba prekonfigurisati. Na 29 znakova na autoputevima u Srbiji postavljene su poruke koje upućuju vozače na mesta gde mogu prekonfigurisati TAG uređaj na Open Balkan ETC.

To može da se uradi u najbližoj poslovnici Pošte, AMSS-a i Puteva Srbije, a na prelazu Preševo se nalazi i moblilni kamion gde oni koji nemaju tag ili ga nisu prekonfigurisali mogu da ga kupe ili to urade. Ipak, čeka se oko 30 minuta kako bi se tag prekonfigurisao.

Kako se ne bi i oko ovog pravile gužve na graničnom prelazu, Božović savetuje vozačima da se o tagu detaljnije upute pre nego što sednu u auto i krenu na put.

"Mi uvek kao vozači čujemo novost, ali se često ne udubimo u tu temu. Onda kažemo da ćemo lako i usput da rešimo. To se uvek dešava kada imamo bilo kakve novitete", kaže.

Koja dokumentacija je potrebna?

Od zemlje do zemlje zavisi koja dokumentacija vam je potrebna za ulazak u državu, piše na sajtu AMSS-a.

Za ulazak u Crnu Groru i BiH su vam potebani pasoš ili lična karta, dok je za Grčku, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku, Severnu Makedoniju i Sloveniju pasoš nephodan. U svakom slučaju iz AMSS-a preporučuju da uz to imate i polisu zdravstvenog osiguranja.

Za vožnju kroz druge zemlje bitno je da imate i zeleni karton i međunarodnu vozačku dozvolu. Zeleni karton je neophodan u Severnoj Makedoniji i košta 2.000 dinara. Božović kaže da je reč o međudržavnom osiguranju za vozače.

"On podrazumeva prepis vaše osnovne polise osigranja i tada priznaju vašu polisu osigranja u drugoj državi. Ukoliko nemamo zeleni karton, a dogodi se nešto nepredviđeno, onda se osiguranje ne naplaćuje po osnovu zelene karte. Na primer, ukoliko ste u inostranstvu prouzrokovali saobraćajnu nezgodu, oštećeni ne može drugačije da se naplati sem direktno od vas", kaže on.

Što se kazni tiče, Božović napominje da su policijske kontrole blaže jer niko ne želi da ga tokom turističke sezone bije negativan glas o strožim kaznama i proverama.

"Možda zatraže nešto što je njima važno, provera rezervnog točka, da vide da li imate protivpožarni aparat ili prvu pomoć", kaže.

Šta je sa romingom?

Roming je ukinut u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, BiH i Albaniji. SMS i pozivi će vas koštati kao kod kuće. Zamka može da bude internet i tu se savetuje oprez, jer nisu svi paketi kod svih operatera indetični.

Zbog toga je savet da najpre pogledate šta operater za vaš paket poručuje u vezi s prekograničnim putovanjima u pojedine zemlje. Ukoliko premašite limit koji već imate, treba da znate da u evropskim zemljama jedan gigabajt može da košta i oko 1.000 dinara.

Zbog toga savet da je, ukoliko putujete u drugu zemlju na određeno vreme, najbolje kupiti kariticu operatera te zmelje i tako koristiti telefon.

Kako povesti ljubimca preko granice?

Načelnica Odeljenja za inspekcijske poslove Uprave za veterinu Ljiljana Ivanjac, rekla je da je, pre putovanja u inostranstvo sa ljubimcima, neophodno da se vlasnici raspitaju o uslovima ulaska životinje u tu zemlji, jer nisu pravila ista za članice EU, zemlje regiona ili neke egzotične destinacija.

Kako je Ivanjac rekla za Tanjug, sve neophodne informacije o pravilima putovanja tj. izlasku iz zemlje sa ljubimcem, vlasnici mogu dobiti na sajtu Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede ili na njihove brojeve telefona, ali i u 25 upravnih okruga tj. veterinarskih inspekcija u njima.

"Ono što važi za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu i zemlje koje nisu članice EU, a nalaze se u okruženju, jeste da kućni ljubimci sa vlasnikom mogu preći granični prelaz, uz tzv. pasoš za životinje. U tom pasošu postoje podaci koji moraju biti čitko napisani, da se jasno vidi ko je vlasnik životinje i da jasno bude unešena vakcinacija protiv besnila i čip životinje. Sve životinje moraju biti čipovane. Ono što je bitno je da 24 sata pre puta životinju mora pregledati veterinar koji će izdati potvrdu da je zdrava i da može da putuje", objasnila je Ivanjac.

Što se tiče zemalja EU, kako navodi, proces dobijanja dokumentacije je složeniji.

"Titar antitela koji se pominje, predstavlja ustvari jedan redosled radnji. To znači da kada vaš ljubimac bude vakcinisan prvom vakcinom protiv besnila, zakonski je to posle navršena tri meseca starosti, potrebno je da prođe 30 dana da odete kod vašeg veterinara da se uzorkuje krv vašeg ljubimca i pošalje Pasterovom zavodu, kako bi se odredio titar antitela, odnosno nivo antitela u organizmu", rekla je ona.

Posle toga, kako navodi Ivanjac, od momenta uzimanja krvi potrebno je da prođe tri meseca da biste uopšte mogli da izađete sa vašim ljubimcem iz zemlje. Kako ističe, posle toga, kada dobijete potvrdu od Pasterovog zavoda tj. titar test, odnosi se veterinarskom inspektoru u nadležnom gradu da bi mogao da ga upiše u pasoš.

Ivanjac je dodala da, ukoliko sada odlučite da putujete, ne možete odmah - ukoliko pas ima tri meseca, na primer, prvi put iz zemlje može da izađe sa sedam meseci.

Titar test se izdaje jednom, rekla je Ivanjac, ne svake godine ili za svako putovanje, ukoliko se pas redovno svake godine vakciniše protiv besnila, a ukoliko se preskoči vakcinacija postupak se ponavlja ispočetka.

Pored titar testa, i za zemlje EU je potrebno da životinja bude pregledana 24 sata pred put.

Ivanjac je rekla da, što se tiče izdavanja sertifikata za odlazak u zemlje EU, cena državnih taksi je 4.700 dinara plus veterinarske i laboratorijske usluge. Ukoliko se odlučite da povedete ljubimca na neku egzotičnu destinaciju, dodala je Ivanjac, proverite šta je potrebno od dokumentacije i da li imamo potpisane međunarodne sertifikate, jer u suprotnom to može biti veliki problem.

"Ukoliko probate da pređete ilegalno granicu, osim duševnog bola koji možete da stvorite sebi i životinji, većina zemalja ima restriktivne mere koje mogu biti oduzimanje kućnog ljubimca i karantin, a to povlači velike troškove i druge posledice", napomenula je ona.

Ivanjac se osvrnula i na prevozna sredstva i istakla da je važno ukoliko se ljubimac prevozi avionom da se raspitamo o pravilima te kompanije kako se i na koji način prevozi kućni ljubimac, jer ta pravila nisu univerzalna.

"Neke u zavisnosti od veličine dozvoljavaju da životinja bude na sedištu u delu aviona za putnike, ali neke imaju obavezu da životinja bude sedirana i smeštena u odgovarajući kavez iii deo aviona", rekla je ona.

Što se tiče Er Srbije, kako je navela Ivajac, ona ima svoja pravila da veće rase pasa pa i mačaka, moraju da idu u adekvatne kaveze i da životinja bude pre puta pripremljena. To podrazumeva da ne sme da jede jedan period pre put, najmanje 12 sati, da se ne pije mnogo vode i da se naznače posebnosti osoblju oko tretmana, kao i da se poštuje odredba Zakona o dobrobiti životinja.

Ukoliko putujemo autobusom, Ivanjac je rekla da svaka prevoznička firma određuje da li će da prevozi životinje ili ne.

"Određene dozvoljavaju prevoz na krilu u putničkom delu, ali opet se orijentišu na manje životinje. I ovde mora da se ispoštuje Zakon o dobrobiti životinja, kao i da javno svi putnici budu obavešteni o tome", dodala je ona.

Ukoliko se putuje automobilom, naglasila je Ivanjac, zašta se najčešće vlasnici odlučuju, potrebno je da se postepeno životinja navikava na putovanje, pre svega na kraće relacije, da se posmatra, jer postoje one kojima je muka ili brzo dehidriraju, zatim praviti više pauza, da životinja ima dogovarajući prostor i da automobil ne bude pretopao, jer to može dovesti čak i do smrtnog ishoda.