Neotkrivena Toskana koja se sebično čuva od turista: Upoznajte gradiće u kojima nastaje sve po čemu je Italija poznata

"Možete da uzmete ceo Univerzum ukoliko meni ostavite Italiju", rekao je poznati kompozitor Đuzepe Verdi. I zaista, ne postoji nijedno mesto na svetu koje može da se uporedi sa ovom zemljom. Istorija, hrana i moda su ono po čemu je poznata i čega ovde ima mnogo više nego bilo gde drugde. Italija je zemlja, koja bez ikakve sumnje, budi sva čula tokom boravka u njoj.

Gotovo da nema onog ko nije poželo da je bar jednom poseti i, na sreću, ona je nama prilično blizu. U zavisnosti od toga u koji deo zemlje ste krenuli, preko Hrvatske i Slovenije, u Italiju stižete za oko destak sati vožnje. A čim pređete granicu, otvara vam se pregršt mogućnosti i za koju god da se odlučite, sigurno nećete pogrešiti.

I mi smo krenuli na put do Toskane. Međutim, odlučili smo se da ovu italijansku regiju upoznamo na drugačiji način - kroz mala mesta. Većina njih mnogima su nepoznata, ali za Italijane su od velikog zanačaja. Neki od ovih malih gradova su naime, bili velika ispiracija poznatom glumcu i reditelju Robertu Beninjiju da snimi svoj Oskarima nagrađen film "Život je lep".

Da su mala mesta Toskane ispirativna, potvrdio nam je i profesionalni turistički vodić turističke agencije Fantast, Dragan Subotić koji u razgovoru za Euronews Srbija rekao da su ona često oaza za jedan deo turista. Kako kaže, turizam je inače glavna grana ove zemlje i dodaje da se ona kotira visoko među Italijanima.

"Oko 60 miliona turista godišnje ovoj zemlji ostavi oko 60 milijardi evra. Tako da je turizam neprikosloveno jedna od najvažnijih grana uopšte u Italiji", kaže Subotić.

Koliko je turizam ovde značajan potvrđuje i podatak da je upravo među prvim zemljama, baš Italija počela da "staje na noge", i to nakon kolapsa koji je u celom svetu izazvala pandemija koronavirusa. Podsetimo, Italija je bila jedna od prvih zemalja koja se suočila sa ozbiljnim posledicama virusa, a koje su podrazumevale i zatvaranje zemlje za veći deo turista iz celog sveta, pa i za nas iz Srbije.

"Italja je zbog korone pretrpela ozbiljnu štetu, ali turizam se odmah vratio i to čim se zemlja otovrila. Mnogi su bili na listama čekanja i uspeli da dočekaju da se zemlja otvori da onda mogu da je posete", rekao je Subotić.

Italija ima dugu tradiciju turizma koja je koncipirana po iskustvu evropskih zemalja i koja se poprilično razlikuje od Turske, Egipta i koncepa all inclusive.

"Za razliku od Turske, koja ima do 30 godina iskustva u turizmu, Italija i ovaj deo Evrope imaju tradiciju primanja turista dugu oko 200 godina. Zbog toga se njihovi koncepti dosta razlikuju. Turista koji dođe u Italiju, Španiju ili Francusku primenjuje koncept 'bed and breakfast'. To znači da oni zapravo nakon što doručkuju odmah krenu na neku lokaciju. Nisu kao turisti u Egiptu ili Turskoj zatvoreni u jedan kompleks", objašnjava on.

I naravno, svaka italijanska regija krije svoje lepote. Svakako jedna od najpoznatijih regija, koja je romansirana čak i u knjigama ili holivudskim filmovima jeste Toskana. Subotić navodi da upravo mali gradići Toskane nude onaj pravi, italijanski način života i mogućnost da zemlju upoznate iz malo drugačijeg ugla. 

"Pored svega ostalog što Toskana nudi, naši ljudi su zaprepašćeni time da kada idemo od mesta do mesta i onda oni spoznaju da je svako po nečemu specifično. Recimo, Kijanćano, divan srednjovekovni grad, karakterističan je po tome što se tu proizvodi najkvalitetnije maslinovo ulje. Potom Pijenca koja je carstvo Pekorino sira. Ukoliko želite dobro vino, znate da ga bez greške možete naći u Montepulčanu", objašnjava Subotić. 

Kako dodaje, ono što izdvaja Italijane od drugih nacija je i da su posebno ponosni na sve što njihova zemlja nudi i po čemu su poznati.

"Kada sednete za sto nekog domaćina u Toskani, vi ne uživate samo u raznovrsnim ukusima. On će vam demonstrativno i ponosno naglasiti iz kog dela Toskane su određena hrana ili piće koja se nalazi na trpezi koju vam je poslužio. To se kod njih nekako podrazumeva", dodaje Subotić.

I zaista, nigde u Italiji ne možete da nađete nešto što može da se uporedi sa Toskanom. Da ne postoji, trebalo bi je izmisliti. Ovo mesto nije samo zamrznuto u vremenu, ono i te kako živi. U njemu su brda velika, ulice i polja gotovo uvek osunčane, čaše vina su kao i toskanske ulice - uvek pune.

Pijenca - carstvo Pekorino sira

Naša prva stanica bila je Pijenca koja je inače rodni grad pape Pija II i i koja je pod zaštitom UNESC-a. Ovaj grad je sam Pije II uredio tako kako bi uvek mogao da se vrati njemu nakon boravka u Vatikanu gde mu je inače, pričaju nam meštani, uvek nedostajalo toskansko sunce. Zbog toga i glavni gradski trg nosi njegovo ime.

Euronews/Jovana Stanković

Pijenca je poznata i po Pekorino siru, koji podseća na kačkavalj. Porodica Valerija Pasketija ovde ima svoju radnju sira već 23 godine. Na ulazu, on će vas srdačno dočekati i predstaviti svoje proizovode. Kako u razgovoru za Euronews Srbija kaže, njegova baka je započela ovaj porodični posao koji se vrlo brzo proširio. 

Pasketi kaže da je razlog popularnosti ovog sina posebna rasa ovaca koje pasu na posebnim pašnjacima podno grada, pa je zbog toga i sir posebnog mirisa i ukusa.

"Naš sir leži u podrumu, u drvenom buretu i zbog toga ima dodatno drugačiji miris. Tu ga ostavljamo da leži do četiri ili pet meseci, koliko mu je potrbno da postane tvrđi. Nakon toga jednu vrstu uvijamo u lišće od oraha, pa zbog toga dobija još jači i specifičniji ukus", objšnjava on.

Euronews/Jovana Stanković

Upitan koja vrsta sira mu je najdraža, kaže da ih sve voli i da u svakoj uživa na poseban način.

"Mekši mladi sir je lep sa nekim umacima koje pravimo. Imamo jedan koji pravimo od vina i smokvi, onda onaj tvrđi lepo paše uz dobro vino. Sve zavisi od prilike", kaže.

Kao i svaki italijanski domaćin, dok razgovarate o sirevima, on će vas poslužiti i čašom vina i salamom, kao bi ga razumeli o čemu zapravo govori.

Toskanske čaše uvek pune vinom iz Montepulčana

Nakon što smo isprobali sirene, na red je došlo vino. Poznato je da Italija nudi ogroman spektar profila vina koji se mogu uparivati uz gotovo sve kuhinje na svetu. Naravno, vinova loza gaji se na svim kontinentima, ali svaki Italijan će vam reći da je baš Italija zemlja u kojoj ćete zasigurno probati najbolje vino na svetu. Oni će to skromno pripisati ne toliko svom umeću već će reći da su strast i priroda najzaslužniji za njegov daleko čuven i poznat ukus.

Carstvo dobrog toskanskog vina nesumnjivo je mali srednjovekovni gradić Montepučano, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 605 metara. Okružen je vinogradima i poznat po crnom vinu Nobile, a ispod samog grada se nalaze podrumi u kojma se ono čuva.

Braća Karlo i Mario Erkolani celog života se bave proizvodnjom vina. Njihovi preci neverovatnih 500 godina unazad bavili su se ovim poslom. Porodična tradicija za njega predstavlja veliku odgovornost, ali barem u Toskani to i nije veliki problem, kaže Karlo u razgovoru za Euronews Srbija.

"Trudimo se da održimo tradiciju. Naša začajna vina su Montepulčano Reserve i Nobile di Montpulčano koje uvek pravimo tako što kombinujemo više vrsta grožđa koje u kombinaciiji zajedno daju jako kvalitetno, pitko vino", kaže Erkolani.

Euronews/Jovana Stanković

Kako objašjava, posebno vino kojem se dopisuje i naziv Reserve mora da odleži u barik buradima najmanje tri godine, zbog čega je drugačijeg, posebnog ukusa.

"Vino koje najbrže ide u prodaju u buradima držimo jednu-dve godine. Za razliku od njih Reserve otvaramo tek kada prođu najmanje tri godine. To vino je veoma značajno za ovaj region. Za nas je posebno, a dobro se kombinuje uz neki stariji sir ili salamu. Pored njega, još jedan poroizvod je značajan za ovaj region. To je Vino Santo. Pravi se od belog grožđa San Đoveze, Trepiano i dodajemo nešto sorte Đentile. Bere se krajem septrembra i to ručno. To grođže onda stoji odvojeno najmanje četiri meseca nakon čega pušta gusti sok koji dalje smeštamo u burad gde treba da odleži najmanje četiri godine. U pitanju je desertno vino", kaže on i dodaje da se ovakvo vino otvara uvek kada imaju neki poseban povod.

Upitan po čemu je toskansko vino posebno i jedno od najcenjenih u svetu, kaže da je za to zaslužna idelana kombinacija tri fakgtora - prirode, strasti i tehnologije.

"Za ovako dobro vino je zaslužan izbor terena, loze i strast kojom se sve to radi. Sama tehnologija je važan faktor, naravno, ali priroda je ta koja ima završnu reč. Ona je u našem poslu uvek dominantna i važna za krajnji rezultat, jer čovek čini svoje, ali priroda uvek na kraju odradi veliki deo posla", rekao je on.

Umetnost nastala obradom alabastera

Priču o Toskani završavamo u mestu Voltera i u maloj radionici porodice Rosi koja u ovom gradu postoji od 1912. godine. Pored neodoljive hrane i vina, umetnost je ono što Italiju čini posebnom i drugačijom. Pjero Rosi zajedno sa svojim sinom pravi skulpture i predmete od alabastera, materijala koji najviše podseća na mermer. Rosi kaže da su mermer i alabaster na oko jako slični, ali da je suštinska razlika velika.

"Mermer je tvrđi od alabastera, poprilično je teži za obradu. On je kalcijum karbonat, dok je alabaster kacijum sulfat. Razlika je tome što naš proizvod može takođe i da se boji. Može biti zelene, braon ili neke druge boje. To je zato što je on mekan. Sa mermerom je to nemoguće. On je dobar za zgrade ili nešto veliko, alabaster je dobar za neke sitnije stvari koje mogu da budu i poklon ili dekoracija", kaže Rosi.

Euronews/Jovana Stanković

Inače, do pre stotinak godina barem je pola ovog grada živelo od umetničke obrade i izrade upotrebnih predmeta od alabastera. Čak je u Volteri krajem 17. veka osnovana posebna škola za obradu alabastera u koju su dolazili da uče zanat brojni umetnici iz cele Evrope. Porodica Rosi, nažalost, jedina je ostala verna ovoj dugoj tradiciji.

I na kraju, kada upoznate Toskanu i njene krajolike shvatite da ona poseduje skrivene dragulje koji Italijani ne eksponiraju, već ih sebično čuvaju za sebe. Rado će vas ugostiti i govoriti o njima, ali će jedan deo toskanske priče uvek zadržati za sebe. U svakom slučaju, Toskana je mnogo više od lepog pejzaža, dobre hrane, vina i umetnosti. To je realno mesto, sa realnim ljudima, koji, kada sve sagledate, svojim načinom života ovaj deo Italije čine posebnim.