Morem plovi sve više "kruzila": Kruzeri postaju ogromni, procene da bi mogli da budu osam puta veći od Titanika

Pet puta veća od "Titanika", brod "Ikona mora" je predstavljen početkom 2024. kao najveći brod za krstarenje na svetu. Upravo ovo ističe novi trend i činjenicu da se broj najvećih kruzera više nego udvostručio od 2000. godine.

Ako se ovakav trend nastavi, brodovi bi mogli da narastu do neverovatne veličine do 2050. - bili bi osam puta veći od čuvenog "Titanika". To bi učinilo da brod od deset paluba, dugačak 269 metara iz 1912. godine "izgleda kao ribarski čamac", prema novom izveštaju pod naslovom "Cruisezillas: Koliko se mogu povećati brodovi za krstarenje" koji je objavio Transport & Environment (T&E).

U izveštaju, T&E poziva na brže i strože klimatske zahteve koji se postavljaju kruzerima, kao i na potpuno i transparentno otkrivanje količine emisija.

"Kruzeri provode znatno više vremena u lukama od drugih tipova brodova i izazivaju neposredne zdravstvene rizike za ljudsku populaciju i prirodu. S obzirom na njihov luksuzni status, od kompanija za krstarenje bi trebalo zahtevati da predvode napore za dekarbonizaciju brodarstva i ispune svoje ekološke zahteve", navodi se u izveštaju. 

"Kruzila 2050": Koliko veliki mogu biti kruzeri?

Titanik je imao kapacitet za 2.500 putnika i imao je bruto tonažu (GT) - ili zapreminu - od 46.300.

"Ikona mora" ovo premašuje sa kapacitetom od 7.600 putnika i 248.700 GT. Na 20 paluba, ima sedam bazena, vodeni park i više od 40 barova i restorana raspoređenih u osam "kvartova", prenosi Euronews.

Do 2050. godine, ako krstarenja nastave da rastu po stopi od prethodnih 20 godina, T&E predviđa da bi najveći brodovi mogli da prevezu 10.500 putnika sa GT od 345.000.

Broj brodova na moru je takođe eksponencijalno porastao poslednjih decenija, porastao je za 20 puta sa 22 broda u 1970. na 521 danas.

Da li je vreme za suzbijanje emisije štetnih gasova?

Veći brodovi, i više njih, znače veće emisije: uprkos pandemiji, proizvodnja CO2 tokom krstarenja u Evropi porasla je za 17 odsto između 2019. i 2022. godine, dok je emisija metana porasla za 500 odsto.

U Evropi i šire pokrenule su se kampanje na lokalnom nivou kako bi zaustavile plimu krstarenja, a neki lučki gradovi su uveli svoja ograničenja.

AP/Miguel J. Rodriguez Carrillo

Venecija u Italiji je 2021. zabranila velikim brodovima za krstarenje da se usidre u ovom istorijskom centru, dok su Palma de Majorka i Barselona u Španiji ograničile dozvoljeni dnevni broj kruzera. Amsterdam je, takođe, nedavno najavio planove da zabrani krstarenje u centru grada do 2035. godine.

Ali da li su ova ograničenja dovoljna?

"Biznis krstarenja je najbrže rastući turistički sektor i njegove emisije brzo izmiču kontroli. Krstarenje je luksuzan posao i operateri moraju preuzeti odgovornost za njihov uticaj na klimu. Ako žele da izbegnu da postanu sve neželjeniji posetioci, moraju da poprave svoja dela", kaže Inesa Uličina, službenik za održivi transport u T&E.

Šta je potrebno da se brodovi drže pod kontrolom?

T&E napominje da su kruzeri trenutno oslobođeni dažbina na gorivo, kao i većine korporativnih i potrošačkih poreza. 

S obzirom na to da se predviđa da će skoro 36 miliona turista krenuti na krstarenje 2024. godine, dodavanje poreza od 50 evra na karte za krstarenje donelo bi 1,6 milijardi evra na globalnom nivou - i 410 miliona evra samo u Evropi. 

Ova sredstva bi se mogla koristiti za dekarbonizaciju industrije, na primer ulaganjem u e-goriva na bazi vodonika.

Prema izveštaju T&E-a, E-goriva imaju potencijal da napajaju 4 odsto transporta u EU do 2030. godine. Već postoje određeni finansijski podsticaji za ubrzanje ove tranzicije.

Propisi EU uvedeni ove godine stavljaju velike brodove (preko 5.000 GT) koji ulaze u blok pod Sistem za trgovinu emisijama. Ovo primorava kompanije da kupuju dozvole za emisiju CO2, uz velike novčane kazne ako nemaju dovoljno toga da pokriju svoju proizvodnju. Dozvole su ograničene u svim industrijama.

Od 2026. važiće i za emisije metana i azot-oksida, pri čemu će se granice postepeno spuštati tokom vremena.

Kazne za korišćenje prljavih brodskih goriva takođe će se progresivno povećavati od 2025. u okviru FuelEU Maritim šeme.