Srpska kulturna dobra na Kosovu i dalje na listi ugrožene baštine – šta piše u odluci Komiteta Uneska

Komitet za svetsku baštinu Uneska jednoglasno je doneo odluku o zadržavanju srpskog kulturnog dobra - Srednjevekovnih spomenika na Kosovu (Srbija), na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti, izjavila je juče za Tanjug ambasadorka Srbije pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili.

"To je izuzetno važno jer potvrđuje kontinuitanu ozbiljnu ugroženost ovog dobra na šta Republika Srbija stalno ukazuje", rekla je ona.

Ova dobra su, kako je podsetila, upisana na Uneskovu listu na zahtev Srbije i država Srbija redovno obaveštava Unesko o njihovom stanju konzervacije.

Inače, na listi svetske baštine su srednjovekovni spomenici Manastiri Visoki Dečani, Gračanica i Pećka Patrijaršija, kao i crkva Bogorodica Ljeviška. Prvo su su se na listi našli Visoki Dečani, a potom i ostala zdanja. Ona odražavaju visoke tačke vizantijsko-romaničke crkvene kulture, sa izrazitim stilom zidnog slikarstva, koje se razvilo na Balkanu između 13. i 17. veka.

Međutim, zbog poteškoća u upravljanju i očuvanju koja proističu iz političke nestabilnosti, grupa Srednjovekovnih srpskih manastira na Kosovu, stavljena je na listu ugrožene baštine.

Šta piše u odluci Komiteta?

U najnovijoj odluci, Komitet Uneska je naveo da nastavlja pomno da prati  stanje u sva četiri elementa imovine, reodvnom razmenom informacija sa Misijom privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (Unmikom).

Nabrojane su i pretnje zbog kojih su objekti stavljeni na listu ugrožene baštine. To su nejasan pravni status i zakonodavna zaštita, izostanak sprovođenja plana upravljanja, teškoće prilikom nadgledanja objekata zbog političke nestabilnosti i postkonfliktne situacije kao i nezadovoljavajuće stanje konzervacije i održavanja. 

Kao ono što je poželjno, ističe se puna i stalna zaštita objekata, kao i i stabilno političko okruženje. Takođe, traži se i plan restauracije i konzervacije, i implementacija plana upravljanja. 

Kako je navedeno, zbog složene regionalne bezbednosne nestabilnosti, KFOR je i dalje prisutan u manastiru Visoki Dečani kako bi se izbeglo dalje ugrožavanje lokaliteta.

Pećku patrijaršiju, crkvu Presvete Bogorodice Ljeviške i manastir Gračanica takođe svakodnevno obezbeđuju lokalne policijske snage.

Komitet Uneska traži sprovođenje dugoročnih korektivnih mera u saradnji sa Uneskom, Unmikom i lokalnim institucijama. 

Visoki Dečani

Kada je reč o stanju u manastiru Visoki Dečani, Komitet je naveo da zbog pandemije koronavirusa, u 2020. godini nije bilo nikakvih intervencija u cilju konzervacije. Ističe se da su integritet i bezbednost lokacije bili ugroženi izgradnjom glavnog puta Dečani-Plav u blizini Specijalno zaštićene zone manastira Visoki Dečani. Izgradnja puta, započeta u maju 2018. godine nanela je ograničenu štetu na terenu unutar zaštićenog područja, koje od tada nije vraćeno u prvobitno stanje.

profimedia

Komitet ukazuje i da je 8. novembra 2020. godine Savet za implementaciju i praćenje, koji uključuje lokalne vlasti, predstavnike Srpske pravoslavne crkve i drugih konfesija, kao i EU, i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), postigao sporazum da međunarodni obilazni put neće biti deo regionalnog puta i da su glomazne prepreke postavljene da spreče teška vozila da ih koriste.

Članovi Saveta obavezali su se da će obezbediti praćenje sprovođenja ovog sporazuma uz podršku KFOR-a.

Pećka patrijaršija

U delu odluke posvećenom Pećkoj patrijaršiji, ističe se se da je izgradnja odvodnih kanala za ispuštanje kiše sa krovova manastira, izvedena 2019. godine. Ovim putem su sprečena oštećenja na spomeničkim elementima i strukturama, uglavnom uzrokovana obilnim prolećnim i letnjim kišama. Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije nastavio je sa radom na pripremi projektne dokumentacije za sanaciju krova crkve Svetih apostola, koja je počela 2018. godine.

profimedia

Komitet Uneska ističe da je, uprkos činjenici da nikakvi konzervatorski radovi nisu sprovedeni u 2020. godini zbog pandemije i što je manastir veći deo godine bio zatvoren za posetioce, nadzor zidnih umetnina, manastirskih objekata i pokretnih umetničkih dela nastavljen.

Crkva Presvete Bogorodice Ljeviške

U Crkvi Presvete Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, 2019. godine nije bilo novih radova u cilju očuvanja, ali je 2020. godine zamenjen olovni poklopac na oštećenim delovima krovnog pokrivača, sanirana je srednjovekovna konstrukcija zvonika, donje fasade su popravljene i očišćene, a kameni zid ograde popravljen, a zamenjene su i njegove pločice.

Wikipedia Stefana Radic

U novembru 2020. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije završio je projekat rekonstrukcije ikonostasa u crkvi Presvete Bogorodice Ljeviške i sada čeka odobrenje Centra za svetsku baštinu da nastavi sa njegovom primenom.

Komitet Uneska ističe da je neophodna i priprema dokumentacije za buduće planove očuvanja zidova zbog kapiralne vlage koja je nastala kao posledica požara u martu 2004. godine.

10. novembra 2020. godine, država Srbija je dostavila podatke za pregled od strane savetodavnih tela, o podizanju oltarskog paravana u Crkvi Presvete Bogorodice Ljeviške.

Manastir Gračanica

Kada je reč o manastiru Gračanica, nadgledanje se baziralo na zgrade manastira, zidne umetnine u glavnim crkvama i pokretnu imovinu i uostanovljeno je da nema nikakvog štetnog uticaja koji bi mogao da utiče na konverzaciju manastira.

Wikipedia.org/Sasa Micic