Nema kraja posledicama klimatskih promena: Hoćemo li zbog njih ostati i bez omiljenog vina?

Proseko bi mogao nestati zbog klimatskih promena, upozoravaju stručnjaci jer se nad "krhkim sadržajem" poznatog vina nadvila pretnja klimatskih promena.

Neka od omiljenih evropskih vina mogla bi biti uništena klimatskim promenama, upozoravaju stručnjaci. Klimatske promene mogle bi da zbrišu proseko i druga popularna evropska vina, kažu nova istraživanja. 

Proseko - čuveno penušavo belo vino proizvedeno u italijanskim planinskim vinogradima jedno je od najomiljenijih pića na kontinentu. Ali prinosi grožđa opadaju, uništeni fatalnom kombinacijom ekstremnih vremenskih prilika i degradacije tla. 

Nova analiza, objavljena u časopisu "iScience" prošlog meseca opisuje berbu grožđa kao „krhku radnju koja je pod pretnjom“, prenosi Euronews.

profimedia

 "Rizik nije samo gubitak poljoprivrednog proizvoda ili promena pejzaža, što negativno utiče na lokalnu ekonomiju“, kaže glavni autor studije dr Paolo Taroli sa Univerziteta u Padovi u Italiji i nastavlja:

"Rizik je i gubitak čitavih istorijskih zajednica i njihovih kulturnih korena. Druge berbe poput Burgundije, Grand Crua i Cabernet Sauvignona takođe mogu biti ugrožene", kaže autor studije.

Naime, ekstremno vreme stvara dodatne muke proizvođačima proseka. Iznenadne, intenzivne padavine izazivaju brzu eroziju tla i "klizišta na kosinama" kada zemlja klizi u strmim vinogradima severne Italije. Suša je još jedan problem, što iziskuje dodatne napore u navodnjavanju useva.

Povezane vesti

Biznis vesti

Francuska izdvaja 200 miliona evra za uništavanje vina usled pada potražnje

Većina novca biće iskorišćena za kupovinu viška zaliha, a alkohol će se prodavati za upotrebu u raznim proizvodima.

26/08/2023

10:26

https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/97700/francuska-izdvaja-200-miliona-evra-za-unistavanje-vina-usled-pada-potraznje/vest

pročitaj celu vest

Društvo

Somelijer koji može da stane na crtu bilo kome u svetu: Ljubav prema vinu koja je postala životno opredeljenje

Udruženje somelijera Srbije broji 150 članova, a svega jedna trećina njih radi u restoranima u Beogradu

13/05/2023

17:56

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/87217/somelijer-koji-moze-da-stane-na-crtu-bilo-kome-u-svetu-ljubav-prema-vinu-koja-je-postala-zivotno-opredeljenje/vest

pročitaj celu vest

Ove godine su proizvođači proseka bili preplavljeni ogromnim prolećnim padavinama i gradom, nakon čega je usledilo sparno i toplo leto. Tako bi nestabilno vreme izazvano klimatskim promenama moglo bi da smanji berbe grožđa u Italiji i do petine, procenjuju proizvođači.

Zašto se proseko uzgaja na strmini planine?

Jedinstveni ukus proseka potiče od njegovog porekla na velikim visinama. Grožđe koje se uzgaja u planini je manje i ima više kožice u odnosu na sok što mu daje intenzivan ukus. Takođe dobija mnogo sunca, ali hladne temperature na velikoj nadmorskoj visini sprečavaju grožđe da pregori.

Potražnja za ovim vinom je ogromna i porasla je za više od 33 odsto u poslednjih pet godina. Poređenja radi, potražnja za francuskim šampanjcem porasla je za samo jedan odsto u istom periodu. Ali, sakupljanje grožđa na tako visokim nadmorskim visinama nije lako. Prepoznajući poteškoću, praksa podizanja grožđa na padinama sa nagibom većim od 30 odsto naziva se "herojsko vinogradarstvo". Osim toga, demografske promene i miracije ljudi iz ruralnih područja doveli su do ozbiljnog nedostatka radne snage u planinama, kaže dr Taroli. 

Uzimajući u obzir razarajuće posledice klimatskih promena, Taroli smatrali da će one znatno otežati i regrutovanje sledeće generacije vinara.

"Nova generacija nije voljna da nastavi da radi u ekstremnim uslovima ako su ekonomske koristi beznačajne", upozorava on.

Inače, nije u pitanju samo grožđe - klimatske promene desetkuju useve širom sveta. Pirinač u severnoj Italiji, maslinovo ulje u Španiji i ječam u Velikoj Britaniji doživeli su dramatično smanjenje prinosa u poslednjih nekoliko godina zbog promena uslova životne sredine. Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) upozorio je da će, ako dostignemo 1,5°C više zagrevanja, oko osam odsto svetskog poljoprivrednog zemljišta postati nepodesno za poljoprivredu. Najviše brine činjenica da su šanse da se tako nešto dogodi porasle na dramatičnih 66 odsto, navodi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije objavljenom u maju ove godine.