Požari u Grčkoj u julu proizveli količinu ugljen-dioksida kao 222.000 automobila godišnje

Komentari

Autor: Eurones

27/07/2023

19:45

Požari u Grčkoj u julu proizveli količinu ugljen-dioksida kao 222.000 automobila godišnje - Copyright Tanjug/AP/Petros Giannakouris

veličina teksta

Aa Aa

Od zagađenja vazduha do gubitka biodiverziteta i emisije CO2, grčki šumski požari uzimaju ozbiljan danak po životnu sredinu.

Naučnici procenjuju da su grčki šumski požari do sada ovog meseca emitovali megatonu ugljenika. Šumski požari koji besne u Grčkoj od 17. jula su sa najvećom količinom štetnih gasova u ovom periodu u poslednjih 21 godinu, saopštila je Služba za praćenje atmosfere Kopernikus (CAMS) EU.

Ostrvo Rodos i oblasti zapadno od Atine na Atici su najviše pogođene požarima. Klimatske promene su u velikoj meri krive za stvaranje uslova u kojima se stvorio pakao.

„Trenutni toplotni talas koji pogađa Grčku i Mediteran povećao je rizik od šumskih požara što se ogleda u pojačanom intenzitetu šumskih požara širom Mediterana“, kaže viši naučnik CAMS-a Mark Parington, a prenosi Euronews.

Jul 2023. će biti najtopliji mesec ikada zabeležen. Tome doprinose i šume koje trenutno gore i što je posledica klime koja ih je uništila.

Prema proračunu američke Agencije za zaštitu životne sredine, emisija ugljen- dioksida od jedne megatone, odnosno milion tona je ekvivalent zagađenju koji stvaraju 222.500 automobila u vožnji godišnje, 500.000 kg sagorenog uglja ili potrošene 2,3 miliona barela nafte.

Megatona emisije ugljenika oslobođena između 1. jula i 25. jula ove godine je skoro dvostruko veća u odnosu na Grčku iz jula 2007. godine.

Micotakis: Kao da smo u ratu

„Sa još nekoliko letnjih nedelja nastavićemo da pažljivo pratimo emisije izazvane požarima i potencijalne uticaje na kvalitet vazduha širom regiona“, dodaje Parington.

Ne moraju samo stanovnici Grčke da strahuju od zagađenja vazduha. CAMS prognoze o česticama i drugim zagađivačima povezanim sa emisijama šumskih požara pokazale su da se dim prenosi ka jugu preko Mediterana. Ovo je potvrđeno vidljivim snimcima dima sa različitih satelita.

Sve to pokazuje kako će ovi požari uticati na kvalitet vazduha koji će vetar odneti kako u lokalne regione tako i širom Mediterana, kažu stručnjaci Kopernikusa. Praćenje kretanja dima ključno je za preduzimanje odgovarajućih mera za sanaciju štete i njenog svođenja na minimum.

Tanjug/AP/Petros Giannakouris

Biće potrebno dosta vremena da se realno proceni maksimalni uticaj šumskih požara na životnu sredinu u Grčkoj i u drugim zemljama Južne Evrope ovog leta.

Evropski informacioni sistem za šumske požare (EFFIS) , još jedna Kopernikusova ekspozitura izveštava da je više od 173.000 hektara šuma u EU pretvoreno u pepeo od 22. jula.

To je više nego dvostruko više od proseka od 80.000 hektara zabeleženih od 2003. do 2022. Kao i ogromna količina štetnih gasova izazvanih požarima visokog intenziteta, i gubitak biodiverziteta u ovim krhkim ekosistemima je sve veća briga za mnoge ekologe.

Ranije ove nedelje grčki premijer Kijakos Micotakis opisao je zemlju kao da je „u ratu“.

„Klimatska kriza je već prisutna, manifestovaće se svuda na Mediteranu sa sve većim katastrofalnim posledicama“, rekao je Micotakis u parlamentu.

Danas je premijer dodao da „klimatska kriza može biti realnost, ali ne može biti izgovor.”

"Naša zemlja bi trebalo da preduzme dodatne mere kako bi bila spremna da ublaži, koliko god je to moguće, efekte stvarnosti koju već počinjemo da osećamo, a koja bi mogla imati dramatične posledice na mnoge različite aspekte našeg ekonomskog i društvenog života," rekao je grčki premijer.