Kako se rashlađuje Pariz: Ispod grada čitav sistem kanala – štedi novac za struju, a ne zagađuje okolinu

Komentari

Autor: euronews.green

03/09/2022

17:14

Kako se rashlađuje Pariz: Ispod grada čitav sistem kanala – štedi novac za struju, a ne zagađuje okolinu - Copyright AP/Rafael Yaghobzadeh

veličina teksta

Aa Aa

Rashladni sistem koji održava Mona Lizu tako opuštenom, čak i kada Pariz prži letnje sunce, sada je proširen kako bi se lakše borio sa sve češćim toplotnim talasima. Ne tako poznata mreža koja se nalazi ispod grada je u stvari najveći moderni rashladni sistem u Evropi, navodi euronews.green.

Skupština grada Pariza je sklopila obećavajući ugovor kojim bi se ova mreža utrostručila do 2042. godine, čak do 252 km, što bi je postavilo na mesto prve po veličini u svetu.

Trenutnih 89km sistema podzemnih cevi za hlađenje održava znamenitosti, kao što su Luvr, muzej Quai Branly, a ponekad i spušta temperaturu u Narodnoj skupštini, koju podižu usijani poslanici.

"Za očuvanje dela u muzejima, neophodna je hladnoća", objašnjava Megi Šelfhaut, menadžer za komunikaciju Fraicheur de Paris, privatne kompanije koja i sprovodi ovaj sistem. "Veliki potrošači hladnog vazduha su i recimo, data centri."

Kako se evropski toplotni talas širi, a prihvatanje klimatizacije u Parizu je sve veće, planira se da se proširi rashladna mreža u javnom sektoru. Pre svega do bolnica, nekih škola i metro stanica u narednih 20 godina, a cilj je da se smanji uticaj na globalno zagrevanje.

Kako rashlađivanje Pariza funkcioniše?

Pariz koristi mrež podzemnih vodenih cevi i na taj način temperatura se smanjuje ubrizgavanjem vazduha sa ohlađenom vodom.

"Zapravo koristimo vodu iz Sene", odgovara Šelfhaut. "To je izvor koji nam omogućava da izdvojimo toplotu, promenimo je i ulijemo je u Senu." Ovakav održvi pristup šalje sakupljenu toplotu u reku i zimi koristi njenu hladnu vodu za hlađenje sistema.

Pozitivno utiče i na ekologiju

"Može se postepeno doći do značajnog efekta 'toplotnog ostrva', ukoliko bi sve građevine bile opremljene autonomnim instalacijama, što bi doprinelo zagrevanju grada", ističe Šelfhaut. "Predviđanje je da ćemo, sa nastavkom proširenja, dostići nivo 1°C niži nego sa proliferacijom autonomnih instalacija, što je u centru grada dobar rezultat."

Zvaničnici Luvra, koji vide korist sistema još od 1990-ih, takođe ističu i njegove doprinose očuvanju sredine.

"Tokom cele godine, dostupna nam je energija sa nižim karbonskim otiskom", kaže Laurent Le Guedart, direktor Louvre's Heritage. S obzirom da sistem ne zahteva velike autonomne rashladne jedinice, time štedi i prostor, što je dodatna prednost.

Le Guedart dodaje da sistem štedi novac, pogotovo sada, kada cena energije raste, a Rusija razmrdava tržište.

"Luvrov račun za struju je 2021. godine bio oko 10 miliona evra. Pokušavamo da to kontrolišemo koliko god možemo, ali cene skaču. Kako bi se umanjila uznemirenost povodom toga, imamo ambiciozne ciljeve za smanjenje potrošnje."