Mala grupa Amerikanaca koja gaji kult "juga” u SAD - kupuju ga da iskažu bunt protiv luksuza

Dobro je poznato kakvo mišljenje o "jugu" vlada van ovih prostora - na kraju krajeva, u raznim anketama je proglašen najgorim automobilom svih vremena. Ipak, u Sjedinjenim Američkim Državama, mestu gde su prema njemu verovatno bili najokrutniji, vedeta kragujevačke Zastave i danas ima poklonike. Ljudi ga kupuju kako bi išli na izložbe automobila, ili prelazili kratke razdaljine svakodnevno - a neki, kao naš sagovornik, "čine nemoguće", razvijajući u "jugu" brzinu od 150 km/h.

Nik Bajgrejv živi u Kolumbusu, u američkoj državi Ohajo. Zaposlen je u radnji "Midwest Bayless Italian Auto", koja se bavi prodajom autodelova i popravkom Fiat i Lancia automobila.

Za Euronews Srbija je ispričao priču o "kultu juga" u SAD, i to na osnovu sopstvenog iskustva.

Automobil prekriven mahovinom

"Jugo" je iznutra gotovo isti kao i Fiat, i kada naiđemo na "jugo" automobile, kupujemo ih kako bismo iskoristili delove. Ako su u dobrom stanju, sačuvamo ih, ali obično to nije slučaj. Kupili smo dva "juga" u oktobru 2018. godine, i to za 400 dolara. Jedan od njih bio je potpuno prekriven mahovinom - boja mu se izmenila u zelenu", kaže Bajgrejv.

Zajedno sa vlasnikom radnje, Metom Brenonom, odlučio je da bolje pogleda taj primerak. Ispostavilo se da je potpuno očuvan. Nije bio zarđao nigde, vrata su se otvarala bez problema, a čak je i radio uspeo da uključi bez ikakvih problema.

Najzanimljivija stvar je bila to što je na automobilu stajala registraciona nalepnica iz 1998. godine - punih 20 godina je stajao negde odbačen, a osim toga što su morali da ga uključe "na kablove", radio je savršeno.

"Rekao sam šefu da moram da imam tog "juga". Napravio sam dogovor sa njim. Dao sam mu 1.200 dolara, a zauzvrat sam mogao da uzmem bilo koji deo iz radnje ukoliko mi je potreban. Jedino što sam morao da uradim odmah, jeste da zamenim gume, i to je sve", ističe Bajgrejv.

Stavio je nove sijalice u farove, očistio "juga" iznutra, i to je to. Nije čak skinuo ni mahovinu, već ga je tako vozio unaokolo.

Kada bi napolju padala kiša, automobil bi "pozeleneo", pa mu je to još više dodavalo na šarmu.

"Simbol jeftine komunističke proizvodnje"

"Jugo" je, inače, daleko od toga da ima status nepoznanice u SAD. Pojavio se u nekoliko veoma popularnih filmova, poput "Umri muški 3" gde ga je vozio Brus Vilis, ili "Ko je ubio Monu", u kom glumi čuveni Deni Devito.

Bajgrejvov poslodavac, Met Brenon, objasnio je za Euronews Srbija da većina Amerikanaca starijih od 50 godina na "jugo" automobile ne gleda baš pozitivno.

Nik Bajgrejv

"Posmatraju ih kao simbol jeftine komunističke proizvodnje. Većina njih je 1980-ih godina kupila nekog 'juga' čisto da vide u čemu je stvar, ali su ubrzo naišli na probleme", rekao je Brenon.

Dodaje i da se "jugo" prodavao kao alternativa američkim automobillima koji su bili veoma čvrste građe.

Često dešavalo da ljudi polome menjač ili neki drugi deo na "jugu" jer su navikli na Ševrolete, pa su ih zato smatrali veoma neopuzdanima.

Za Bajgrejva, iskustvo je bilo nešto drugačije - svog "ljubimca" je često vodio na izložbe, i čak je osvojio jednu nagradu.

"Moj jugo je bio 1987. godište, što je verovatno godina kada su napravljeni najbolji primerci. Imao sam ga tačno 364 dana - dan pre godišnjice, zamenio sam ga za drugi automobil. Nikada se nije pokvario toliko da ne može da se vozi", kaže Bajgrejv.

"Jugo" krade šou pored Lamborginija

Samo dan nakon što ga je kupio, odvezao ga je na izložbu automobila, gde je tema bila "1980. godina".

"Bilo je neverovatno. Ljudi su mi stalno prilazili, praktično sam 'ukrao šou'. Moj automobil bio je izložen u hali zajedno sa svima ostalima - sa sve mahovinom i mravima koji su po njemu puzali. Stajao je pored modela Lamborgini 'kuntak', i tada je osvojio nagradu u kategoriji 'Survivor', baš kao i taj Lamborgini. Bio je totalni hit", priseća se.

Ovo je bila jedina velika izložba na kojoj je bio, ali je gotovo svake subote išao na nezvanična okupljanja entuzijasta koji vole automobile.

Njegova taktika bila je jednostavna - uvek je ostavljao svog "juga" pored najboljeg automobila na parkingu.

Gotovo svaki put, nije bilo greške. Ne samo na ovim okupljanjima, već i na ulici kada bi se vozio, ljudi su mu stalno prilazili da bi videli "juga" i provozali se u njemu.

"Vozio sam ga na ove male izložbe sa originalnim gumama koje sam morao da napumpam. Uvek bih ga parkirao pored najlepšeg automobila, da im pokvarim fotografije - bilo je zaista smešno. Reakcije su uglavnom bile pozitivne. Stariji ljudi na pumpama bi mi prilazili i govorili da nisu dugo videli 'juga', dok se mlađi nisu libili da budu 'zli' prema njemu. Zabavno je kada vam ljudi priđu i odjednom počnu da se šale na račun vašeg vozila", kaže Bajgrejv.

Nik Bajgrejv

Jednom mu je stariji gospodin prišao sa veoma ozbiljnim izrazom lica.

"Pitao me je da li je to moj automobil, i ja sam mu odgovorio da jeste. Na to je on smrknuto rekao 'Moraš da budeš oprezan. Jednom sam imao nesreću u ovom automobilu, išao sam oko 25 km/h i polomio nogu'", prisetio se Bajgrejv.

Tanka linija između hrabrosti i ludosti

Kao krunu svoje "jugo ere", Nik Bajgrejv ističe vožnju do Njujorka - ovo putovanje je, zaista, bilo nesvakidašnje zbog nekoliko stvari.

"Jednog dana sam odlučio da se 'jugom' odvezem do Njujorka - to je put od 1.300 milja (oko 2.000 kilometara) u oba pravca. Čak i moj šef je mislio da je to veoma loša ideja, ali nije mogao da me pokoleba. Mesec dana pre toga nisam seo u Juga - bez obzira na to, radio je savršeno, nisam morao čak ni rezervoar da mu ispraznim, samo sam ga napunio do kraja", objašnjava.

Na zadnjem staklu automobila napisao je "NYC or bust", što je fraza koja označava da će osoba uraditi sve što je potrebno da stigne na željeno mesto.

A ovde je zaista bilo potrebno uraditi mnogo.

Da postavimo ovo putovanje i u neke osnovne geografske okvire - od Ohaja do Njujorka, neophodno je proći kroz brdovite puteve Pensilvanije.

Upravo se na tom delu Bajgrejvu javila prilično hrabra (a možda i luda) ideja. Hteo je da vidi koliko brzo 'jugo' može da ide.

"Zgazio sam gas do kraja na jednoj nizbrdici, i čitava tri minuta sam išao brzinom od 93 mph (150 km/h). Znao sam da mi je život verovatno u opasnosti, ali sam se samo smejao sve vreme. Rekao sam sebi da to nikada više neću da ponovim, ali je bilo jako zabavno. Morao sam da snimim brzinometar kako bi mi ljudi verovali posle kada im budem pričao", ističe.

Srpski kvart u Njujorku

Naposletku, živ i zdrav je stigao do "Velike jabuke". Tamo je pronašao lokalitet iz poznate serije "Sajnfeld", restoran na kome je neonskim slovima ispisano ne baš maštovito ime - "Restoran". Ispred je parkirao svog "juga"

"To je veoma popularno turističko mesto. Stajao sam pored automobila i pričao telefonom, a onda sam primetio da mu ljudi prilaze više nego obično", kaže Bajgrejv.

Jedan od onih koji su se okupili oko automobila bio je toliko oduševljen, da je Bajgrejv morao da prekine telefonski razgovor i vidi o čemu se radi.

Nik Bajgrejv

"Pitao me je da li znam u kom sam delu Njujorka. Ispostavilo se da je to deo u kom uglavnom žive ljudi iz Srbije. Nije mogao da veruje da vidi juga, stavio je svoje dete u njega da ga fotografiše. Umem ponekad da budem romantik, i da kažem kako automobili imaju dušu. Mislim da je ovo bio jedan od primera", priseća se.

Bunt protiv luksuza

Met Brenon smatra da "juga" u SAD danas uglavnom kupuju mlađi ljudi, koji time pokazuju da su deo kontrakulture.

"Ovi ljudi nisu ni imali vozačku dozvolu kada se jugo prodavao u SAD. Mala grupa entuzijasta mlađih od 50 godina koji ga sada kupuju, čine to kako bi izrazili svoj bunt protiv posedovanja skupih, luksuznih automobila, ili kako bi napravili omaž periodu Hladnog rata", kaže Brenon.

Bajgrejv je saglasan sa ovim stavom, naglašavajući da postoji još jedan razlog za posedovanje "juga" danas.

"Mislim da, ako imate "juga", namerno birate da idete 'uz vetar', odnosno da kontrirate onima koji kupuju skupe automobile. To sam i ja radio često, parkirajući ga, na primer, pored Lamborginija. Jednostavno, veoma je zabavno da posedujete takav automobil", ističe.

Nik Bajgrejv

Kaže i da ljudi kupuju "juga" kako bi išli na izložbe automobila, jer je to ubedljivo najjeftiniji način da budu u centru pažnje, što je i poenta ovih izložbi.

Dodaje i da poznaje dve osobe koji voze "juga" po Kolumbusu svakodnevno, a član je i Fejsbuk grupe gde se okupljaju Jugo entuzijasti iz SAD.

Postoje i oni koji kupuju "juga" jer potiču sa ovih prostora, pa gledaju na njega sa nostalgijom. Takvi čak dolaze i u nihovu radnju.

"Imamo mušterije kojima je porodica iz tog dela sveta, ali većina ljudi je kao ja - kupuju juga jer je zabavno posedovati ga. Naravno, to je i dalje automobil koji može da bude sasvim koristan, ali mislim da je kontrakultura prava reč da opiše većinu vlasnika juga u SAD", zaključuje Bajgrejv.