Igre 
Stanovnici kalifornijskog gradića poznatog po "vatrenoj" proslavi Božića za Euronews: Svako vidi ono što hoće da vidi
Komentari07/01/2022
-08:00
Već godinama unazad, na dan Božića svet obiđu snimci pucnjave sa proslave tog pravoslavnog praznika u Džeksonu, malom gradu u severnom delu Kalifornije. Mediji, uglavnom, prenose da je reč o neobičnom, ali tradicionalnom načinu obeležavanja najradosnijeg hrišćanskog praznika. Međutim, kada bi neko "zagrebao" ispod tih vesti, otkrio bi interesantnu priču o najstarijoj srpskoj crkvi na tlu Sjedinjenih Američkih Država, koju su naši iseljenici podigli, kao i o njihovim naslednicima koju to zdanje i dalje čine živim i veselim tokom praznika.
"Kao što je naš divni i nezaboravni patrijarh Pavle umeo da kaže: 'Svako vidi ono što hoće da vidi'. Videti u Džeksonu samo pucnjavu na dan Božića, više govori o posmatraču nego li o Džeksonu ili Božiću. Istrgnuti iz konteksta celokupne proslave Božića i celokupnog načina života u Džeksonu, pomenuti snimci lako mogu biti protumačeni na pogrešan način", rekao je za Euronews Srbija otac Marko Bojović, sveštenik crkve Svetog Save u Džeksonu.
Na dan Božića pored redovnih parohijana, tu crkvu posete mnogi iz drugih gradova Kalifornije i SAD, obično ljudi koji su porodičnim poreklom vezani za Džekson ili koji žele da iskuse ono što su čuli ili videli o Božiću u tom gradu.
"Zbog toga obično na ovaj blagdan imamo između 100 i 200 duša, što je za našu malenu crkvu i maleni Džekson, gradić od 5.000 stanovnika, veliki broj", dodaje otac Marko.
St. Sava Serbian Orthodox Church
Crkva, izgrađena 1894. godine, upisana je u Nacionalni registar objekata od istorijskog značaja i nalazi se na grbu i zastavi grada. Svi koji žive u Džeksonu, makar i ne bili članovi srpske zajednice, ovu crkvu doživljavaju kao svoju.
"Džekson je zaista posebno mesto i duhovna kolevka Srpske pravoslavne crkve u Severnoj Americi", ističe Adam Tatalović, srpsko-američki košarkaški trener i skaut koji je rođen u Istočnom Čikagu u Indijani.
On je imao priliku da radi sa svojim herojima Vladom Divcem i Peđom Stojakovićem u Sakramento Kingsima. Kada je shvatio da je Sakramento udaljen samo na 45 minuta od Džeksona počeo je redovno da posećuje Crkvu Svetog Save u tom gradiću.
Povezane vesti
"Iako je su se mnogi odselili i dalje se tokom praznika srpska zajednica redovno okupi. Posetio sam tu crkvu mnogo puta tokom praznika kada zaista bude velika gužva", dodao je Tatalović.
Facebook.com/@StSavaJackson
"Zajednica može čak i bez crkve, ali zgrada bez ljudi je bez života i smisla"
Džekson je nastao kao rudarski gradić u vreme Zlatne groznice. Zlato je otkriveno 1848. godine, eksploatacija je počela 1849. Kalifornija tada postaje jedna od Sjedinjenih Američkih Država, a do 1851. oko 100.000 ljudi iz raznih krajeva sveta došlo je da radi u novoosnovanim rudnicima.
"Među njima su bili i naši sunarodnici iz predela Hercegovine, Crne Gore i Boke Kotorske. Oni se smatraju ravnopravnim osnivačima Džeksona zajedno sa predstavnicima drugih naroda, prevashodno Italijanima i Ircima. Kako ih je Bog dao kršne i snažne, bili su veoma cenjeni kao rudari. Sa sobom, oni su doneli i svoje običaje, koje su svi od početka prihvatili", kaže otac Marko.
Оn ističe da i danas srpski narod uživa veoma lep ugled, kao i da su naši običaji poštovani od svih. Crkva Svetog Save, izgrađena i osveštana 1894. godine, koja je ujedno i najstarija srpska crkva u SAD nalazi se i na grbu i zastavi grada.
"Svi koji žive u Džeksonu, makar i ne bili članovi naše crkvene zajednice, našu crkvu doživljavaju kao svoju. Ona im se prva ukaže iz daljine dok se vraćaju kući auto-putem", dodaje sveštenik.
Prošle godine, zbog opšte zdravstvene situacije, proslava Božića svedena je na porodične krugove, ali kako dodaje otac Marko, ono što Božić u Džeksonu čini toliko privlačnim i dragim jesu njegova jednostavnost, toplina i radost.
"Iako smo ponosni na našu crkvenu zgradu i njenu starinu, svesni smo da je ono što je suština crkve u zajednici. Zajednica može čak i bez zgrade, ali zgrada bez ljudi, bez dece, je bez života i smisla. U Džeksonu i okolini živi nekoliko desetina porodica srpskog porekla. Imamo i parohijane iz nekih drugih tradicionalno pravoslavnih zemalja, poput Grčke, Rumunije ili Rusije. No, sve je veći broj Amerikanaca raznog porekla (domorodačkog, meksičkog, portugalskog...) koji svim srcem postaju deo naše zajednice. Svi oni ispunjavaju crkvu svake nedelje, a nakon bogosluženja, kao velika porodica, ostaju u crkvenoj sali na ručku, druženju i razgovoru", kaže sveštenik.
Povezane vesti
Tatalović naglašava da je jedinstvena stvar u vezi sa srpskim crkvama u SAD to što se one u velikoj meri prilagođavaju lokalnoj zajednici.
"Na primer, crkva u Džeksonu održava 'kuvanje rakova' svake zime za parohijane i lokalno stanovništvo. Otac Marko je uspeo da organizuje brojne događaje i okupljanja koja ujedinjuju našu zajednicu i celo lokalno stanovništvo", navodi Tatalović.
Srpsko-američki košarkaški trener podelio je i jednu simpatičnu priču iz 2016. godine.
Adam Tatalovich
Povezane vesti
"Bio sam u Srbiji sa nacionalnom reprezentacijom. Hteo sam da kupim knjigu o patrijarhu Pavlu na engleskom jeziku, a iako sam obišao dvadeset knjižara nisam je pronašao. Kada sam se vratio u SAD is Beograda, prvo sam se uputio u Džekson. Otac Marko mi je rekao da ostanem posle liturgije na ručku. Prišao mi je tokom ručka i rekao da mora nešto da mi da. Bila je to knjiga koju sam mesec dana tražio u Srbiji. To je bio strašno spiritualan momenat za mene", prisetio se.
Pucanje uoči Božića popularna tradicija širom SAD
Tatalović ističe da je tradicionalno pucanje uoči Božića nije bilo samo popularno u Džeksonu već je to bio srpski običaj širom SAD.
"Kao dete u Čikagu, svake Badnje večeri, bismo spalili badnjak, dok su stranci pucali u nebo, a deca jurila po snegu i hvatala čaure", prisetio se NBA trener.
Tatalović je odrastao u malom gradu blizu Čikaga. Njegovi baba i deda pobegli su iz Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Deda mu je bio poreklom iz Drežnice u blizini Ogulina, a otac mu je rođen u Italiji kao dete imigranata.
"Trenutno sam međunarodni skaut za NBA klub Njujork Niks. Pre toga sam dugo godina radio sa Sašom Đorđevićem i reprezentacijom Srbije. Takođe sam trenirao niz NBA timova, uključujući Čikago Bulse, Sakramento Kingse i Nju Orleans Pelikanse", ističe on.
St. Sava Serbian Orthodox Church
Tatalović ističe da, iako je zbog posla mnogo putovao, te je živeo čak i u Australiji i u Kini, uvek je tražio sebi najbližu srpsku crkvu i kontaktirao ljude iz tih zajednica.
"Na primer, moja slava je Sveti Jovan, a ja ću biti u Njujorku zbog posla 20. januara. Našao sam ženu koja će mi napraviti i slavski hleb i žito, koju ću odneti u crkvu pa potom poneti na košarkašku NBA utakmicu i pokloniti kolegama sa posla. Ovo verovatno zvuči ekstremno, ali ja se trudim da slavim slavu ili druge praznike gde god da sam i najbolje što mogu", ispričao je.
U Šangaju je takođe bio tokom Božića u pravoslavnoj crkvi, posle čega je bila održana i zabava u restoranu sa više od 100 Srba. Dodaje da je u Australiji neobičan Božić, jer se Badnjak pali na 40 stepeni.
"Trenutno živim u Beogradu i ovo je moj stalni dom, jer sam prošlog maja konačno postao državljanin. Dobijanje državljanstva mi je bilo veoma važno, jer sam ja jedini Tatalović koji se ikada vratio u Srbiju. Čak sam i uklonio 'h' iz svog prezimena, te nisam više Tatalovich već Tatalović", zaključio je naš sagovornik.
Komentari (1)
Душан
07.01.2022 10:37
Свака част и честитке за узорног Човека. Преиспитајмо се свако у себи, да ли би сам истрајавао у разним искушењима, и остао оно што га је васпитала породица и сам себе изградио. Честитам за људскост.