Igre 
Vrapci nam nisu na broju: Evropa za četiri decenije izgubila 600 miliona jedinki ptica
Komentari22/11/2021
-08:10
Iako su često smatrani simbolom Beograda i uzimani kao maskota ili logo za brojne manifestacije u Srbiji, vrabaca je danas sve manje. To, međutim, nije slučaj samo u našoj zemlji, a nova studija je pokazala da je Evropa za četiri decenije izgubila čak 600 miliona jedinki ptica.
Studija o pticama gnezdaricama u Evropskoj uniji pokazuje da je jedna od šest jedinki ptica nestala u poslednjih 40 godina. Ogroman pad u brojnosti vidiljiv je kod čestih ili takozvanih "običnih" ptica, a najveće opadanje zabeleženo je upravo kod vrabaca pokućara - čak ih je 247 miliona manje.
Naučnici koji čine međunarodni tim saradnika iz Britanskog kraljevskog društva za zaštitu ptica (RSPB), BirdLife International i Češkog ornitološkog društva analizirali su podatke za 378 od 455 vrsta ptica koje se gnezde u zemljama Evropske unije.
Autori procenjuju ukupni pad populacija između 1980. i 2017. na između 17 i 19 odsto, što predstavlja gubitak koji iznosi između 560 i 620 miliona jedinki ptica. U realnosti, u istom periodu je izgubljeno čak 900 miliona jedinki, međutim, ovaj podatak je umanjen za povećanje populacija određenih vrsta, koje iznosi oko 340 miliona jedinki.
Kako je Evropa izgubila vrapce
Još je odavno poznato da su evropske ptice ugrožene, a sedamdesetih godina prošlog veka Direktiva o pticama EU naterala je države članice da zaštite područja za najugroženije vrste. Iako su neke vrste stigle na put oporavka, brojnost drugih nastavlja da opada.
Uzrok ovog pada broja jedinki najčešće se i tokom ranijih analiza pripisivala uništavanju staništa ptica od strane čoveka, izntenzivnija poljoprivreda i gubitak područja za razmnožavanje.
Pomenuta studija je pokazala da je nekada sveprisutni vrabac pokućar najteže pogođen. Od 1980. godine izgubljeno je 50 odsto populacije, odnosno ukupno 247 miliona ptica. Populacije još jedne vrste vrabaca, poljskog vrabca, izgubile su oko 30 miliona jedinki.
Povezane vesti
Kako je prenelo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, obe vrste pogođene su promenama u politikama koje se tiču poljoprivrede, međutim, broj vrabaca pokućara je opao i u urbanim sredinama. Nisu potpuno jasni razlozi opadanja urbanih populacija, ali neki od njih bi mogli biti nedostatak hrane, širenje bolesti kod ptica i zagađenje vazduha.
Grupe ptica selica poput brezovog zviška i žute pliske su takođe zabeležile veliki pad brojnosti, kao i šljukarice poput vivka i planinskog zujavca.
Kako je za Euronews Srbija objasnio Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica, preduslov za opstanak bilo koje divlje životinje u prirodi je da postoji adekvatno stanište koje vrstama obezbeđuje prostor za oporavak, ishranu, razmnožavanje ili pak, kao mesto gde će se zadržati tokom seobe.
"Imajući to u vidu primetno je da su najveći gubici zabeleženi kod ptica poljoprivrednih predela i ptica travnih staništa. Opšte je poznato da su promene u poljoprivrednoj praksi i upravljanju, uslovljene političkim odlukama, odgovorne za nagli pad brojnosti divljih životinja", naveo je on.
Veliki deo ovog pada dogodio se u Evropi osamdesetih i devedesetih godina, dok je stopa opadanja povoljnija u prethodnoj deceniji. Rezultati pokazuju da zakoni Evropske unije, odnosno Direktiva o pticama i Direktiva o staništima, koji pružaju pravnu zaštitu prioritetnim vrstama i staništima EU, imaju pozitivan uticaj na brojnost populacija ptica, kao i na očuvanje staništa.
Nisu svi podaci, međutim, toliko crni. Dobar primer se može videti u porastu populacija sedam vrsta ptica grabljivica, koje se sa smanjenjem upotrebe pesticida, povećanim stepenom zaštite, akcijama na smanjenju ubijanja i odvijanjem projekata aktivne zaštite, polako oporavljaju.
Međutim, ova studija podržava prethodna istraživanja koja pokazuju značajan nedavni gubitak biodiverziteta.
Povezane vesti
Crvena lista ptica
BirdLife International je prošlog meseca objavio Evropsku crvenu listu ptica. U okviru Crvene liste nalazi se pregled rizika od regionalnog izumiranja 544 vrsta ptica u preko 50 država i teritorija Evrope. Neki od glavnih zaključaka su da je svaka peta vrsta prica u Evropi ugrožena ili skoro ugrožena, da se brojnost svake treće vrste u Evropi smanjila u proteklih par decenija, te da su morska, poljoprivredna, močvarna i travna zemljišta ona na kojima se nalaze najugroženije vrste.
Pixabay
Rad na publikaciji "Crvena knjiga ptica Srbije" vodilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, zajedno sa partnerima: Zavodom za zaštitu prirode Srbije i Departmanom za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Podaci su prikupljeni za ukupno 352 pouzdano zabeležene vrste, od kojih je bilo moguće analizirati 255 vrsta ptica. Rezultati su alarmantni jer se čak 123 vrste suočavaju sa rizikom od iščezavanja, a među činiocima koji ih ugrožavaju izdvajaju se lov, krivolov i sakupljanje jedinki (ugrožava 40 vrsta) i zagađenja koja potiču iz poljoprivrede, među kojima i trovanje pesticidima (ugrožava 44 vrste).
Šta možemo da uradimo?
Naučna saradnica RSPB i glavna autorka nove studije Fiona Burns rekla je da je studija poziv na buđenje za veoma realnu pretnju od izumiranja i "tihog proleća".
"Mi u potpunosti podržavamo kreiranje snažnog dogovora koji bi očuvanje stavljao ispred i u središte svih globalnih planova“, istakla je ona.
Burns je ocenila da je potrebna akcija čitavog društva da se zajedno uhvati u koštac sa krizom prirode i klime.
"To znači povećanje obima i ambicije poljoprivrednih reformi, zaštite vrsta, održivog šumarstva i ribarstva i brzo širenje mreže zaštićenih područja“, rekla je ona.
Knežević za Euronews Srbija kaže da je hitno potrebno sačuvati ptice povezane sa poljoprivredom, kao i ptice selice na njihovim migratornim putevima.
"To znači da Srbija treba da izradi i sprovodi jasne akcione planove koji treba da obezbede uslove za zaštitu i oporavak ugroženih staništa i vrsta. I pored narastajućeg interesovanja javnosti za zaštitu prirode i životne sredine izostaje politička volja da se na tom putu učine krupni koraci. Na prirodu se trenutno gleda samo kao na resurs i izvor profita, potpuno zanemarujući da je priroda izvor čistog vazduha, pijaće vode, zdrave hrane. Jednostavno, priroda je izvor života i ukoliko želimo da opstanu ne samo ugrožene vrste, već i mi sami moramo je zaštiti", naglasio je on.
Komentari (0)