"Amalija, dužnost zove": Zašto se mlada holandska princeza odrekla godišnjeg prihoda?

Pripadnici holandske kraljevske porodice, među njima i holandska princeza Katarina Amalija koja je naslednica kraljevskog trona, mogu da uđu u istopolne brakove i da se ne odreknu pestola, rekao je premijer Mark Rute odgovarajući parlamentarcima na pitanje može li zakon da spreči člana kraljevske porodice da nasledi tron ukoliko do toga dođe.

"Vlada ne vidi da bi naslednik ili kralj morali da abdiciraju ukoliko žele da stupe u brak sa osobom istog pola", rekao je on.

Inače, ova pitanja u Holandiji počela su da se postavljaju nakon što je  objavljena knjiga o holandskoj prestolonaslednici "Amalija, dužnost zove".

Međutim, on nije precizno odgovorio na pitanje o nasledstvu kada je u pitanju istopolni brak, tačnije, nije rekao da li dete koje je rođeno u ovakvoj zajednici može da se nazove "legitimnim naslednikom".

"Savremeno porodično pravo nudi veliki prostor građanskom životu za usposavljanje porodičnih odnosa", naveo je on, dodajući da nije prikladno sada predviđati takve okolnosti.

Inače, princeza Amalija, naslednica holandskog prestola, uskoro puni 18 godina i odrekla se prava na godišnji prihod, jer bi se, ako prihvati, kako je navela, osećala nelagodno. 

Nakon što je maturirala, ona je u svom pismu rekla premijeru Rutu da želi da se odrekne prava na 1,6 miliona evra. Razlog za to, kaže ona, je taj što smatra da još uvek nije imala odgovarajuće kraljevske dužnosti, pa smatra da ga još uvek ne zaslužuje.

Amalia je takođe rekla da nakon završetka škole planira da napravi pauzu od godinu dana, a onda da nastavi sa studijama.

Inače, plemićka porodica Oranje-Nasau, koja vlada Holandijom vekovima, jedina je u Evropi koja je na prestolu u većini slučajeva imala jednu ženu. Prvi kralj ove zemlje Viljem I to je postao na Bečkom kongresu 1815. godine nakon sloma Napoleona Bonaparte, a nakon njegovog sina Viljema II i unuka Viljema III, počela je tradicija koja traje i danas, nasleđivanje po ženskoj liniji.

Viljem III se oženio 1839. godine Sofijom od Virtemberga, sa kojom je imao tri sina. Međutim, nakon kraljičine smrti, oženio se drugi put i dobio ćerku Vilhelminu, piše Istorijski zabavnik. Do trenutka kada je neko trebalo da ga nasledi njegovi sinovi su već bili mrtvi, te je tron ostao tada desetogodišnjoj Vilhelmini.

Vilhelmina se udala za vojvodu Henrija od Meklenurg-Šverina, a nakon niza pobačaja, kraljica je tek osam godina od venčanja, rodila svoje jedino dete, devojčicu, princezu Julijanu.

I tako je, nakon Vilhelminine abdikacije 1948. kruna opet prešla po ženskoj liniji, a Holandija je dobila kraljicu Julijanu. A ona je takođe imala samo žensku decu – četiri devojčice, princeze Beatriks, Irenu, Margaretu i Kristinu, pa je tako nakon njene abdikacije 1980. kruna prešla najstarijoj ćerki. Kraljica Beatriks od Holandije od Oranje-Nasaua od Lipe-Bisterfelda bila je monarh na čelu Holandije od 1980. do abdikacije 30. aprila 2013. i, za razliku od svojih prethodnica, ima tri sina.

Kralj Vilem-Aleksander Klaus Georg Ferdinand od Oranje-Nasaua vlada Holandijom od 2013. kada mu je majka prepustila presto, prateći tradiciju abdikacije koja je uobičajena u dinastiji Oranje-Nasau. On je prvi kralj na čelu ove evropske države još od 1890. ili prvo muško na holandskom prestolu posle 123 godine.

Ali matrijarhat je zapravo samo na pauzi jer - kralj ponovo ima tri ćerke… Nekada, u budućnosti, Holandiji se ponovo smeši kraljica, koja uskoro puni 18 godina.