Influenserke koje se vraćaju "tradicionalnim ženskim ulogama": Novi pokret antifeminizma ili marketinški trik?

Jeste li čuli za pokret "trad žena" (tradwife)? Možda ste već videli na društvenim mrežama fotografije i snimke influenserki u raskošnim haljinama inspirisanim modom pedesetih godina, koje dele recepte i ideje o održavanju domaćinstva, ali oni nose dublju poruku - poziv da se društvo vrati starim, davno prevaziđenim normama o rodnim ulogama. 

Zbog čega je retradicionalizacija postala trend na internetu i to u 2025. razgovarali smo sa novinarom Ivanom Radojičićem i književnicom Minjom Marđonović.

Pokret se javio na društvenim mrežama pre oko šest godina, a popularizovan je na Reddit-u preko antifeminističkog treda pod nazivom "Crvena pilula" (Red Pill). "Trad žene" javile su se potom i na mnogim drugim mejnstrim društvenim platformama, poput Instagrama.

Unsplash/David Todd McCarty

Njihova poruka je zamagljena brižljivo osmišljenom estetikom, koju pored "savršeno" dekorisanog doma, ručno spremljenih specijaliteta i zavodljive muzike, prati i besprekoran imidž same domaćice, negovane, našminkane i obučene po poslednjim trendovima.

Radojčić u toj pojavi prepoznaje tendenciju da se u pop kulturi kada je o trendovima reč, određena decenija obično vezuje za suprotnost onog prethodnoj. 

"Ako smo devedesetih imali buntovnički duh, dvehiljadite su imale skoro karikiranu 'teenage' estetiku. Ond smo došli do 2010. koje su popularisale 'girlboss' preduzetnice, ideju da žena korača svetom i probija konačno taj stakleni plafon o kome su svi pričali, da bismo na kraju, u dvadesetim, posle korone došli do tradwives, što nas je estetski vratilo na pedesete. Nije zanemarljiva činjenica da je to zapravo negde koincidiralo sa usponom Trampa u politici u Americi i generalno sa nekom nesigurnošću koju je donela i inflacija i kriza troškova života širom planete", kaže novinar.

Nerealni standardi

Marđonović ukazuje da je pojava "tradwives" trenda samo refleksija istorijskog problema, u jeku emancipacije i velikog pritiska na žene da istovremeno (savršeno) obavljaju veliki broj uloga.

profimedia

"Mislim da je ovo jako opasno, zato što to više nije ni retradicionalizacija - mi živimo u tradicionalnim ulogama. Ovo je pitanje privilegovanih žena. Više nema srednje klase, a ovo su bele žene, više klase. Kako god one insistirale na tome da to nema rasnog elementa, mi moramo da shvatimo da pored same globalne feminizacije siromaštva postoje žene koje su na još nižim ekonomskim lestvicama, upravo zbog svoje boje kože, da su rasa i klasa često intersekcionalno umrežene toliko da su neodvojive", kaže književnica. 

"Trad žene" promovišu povratak tradicionalnim vrednostima kao domaćice, ali je činjenica da one zapravo i zarađuju preko svojih društvenih mreža. Pored toga, većina njih ima muževe koji se bave unosnim poslovima i imaju primanja koja su daleko od američkog, a kamoli proseka na Balkanu.

"Zanimljivo je to što sve nose Cartier narukvice, po koja i Rolex i to dok dinstaju brokoli. To je jedan stil života koji prosečnoj i običnoj ženi u svetu niti je blizak, niti je realan. Mnoge žene ni iz kuće ne mogu da izađu kako god žele. Mnoge žene ne mogu da studiraju, ne mogu da odu na redovne ginekološke preglede, ne mogu da se leče, ne mogu da žive, ne mogu ni da rađaju, jer ni za to nemaju uslova. Iz tog razloga je ovo, iz moje perspektive, jako opasno. Zapravo nas vraća na to da se setimo da tradicionalna ženska uloga u domu jeste mesto i prostor gde preko 51 posto žena u svetu gubi svoj život. Retradicionalizacija ovog tipa je opasna zato što tačno govori 'bravo' onome u čemu ima najviše nasilja", ističe Marđonović.

"Tradwife" nalog, koji se često uzima kao primer nerealističnosti tog trenda je "Ballerina Farm", koji prikazuje život porodice sa sedmoro dece, a čiji se sadržaj najčešće bazira na pripremi različitih jela "od nule", od organskih sastojaka uzgojenih na njihovom domaćinstvu, kao i malim svakodnevnim ritualima u roditeljstvu i održavanju imanja.

Ono što se u videima i na fotografijama koje objavljuju ne vidi, je imovinska karta para koji stoji iza tog naloga, a koja je "teška" više miliona dolara, budući da je otac "Balerininog" supruga vlasnik nekoliko aviokompanija u Americi. 

Manja ukazuje na mogućnost da su sve predstavnice "tradwife" pokreta na društvenim mrežama samo igraju tih uloga.

"Ja mislim da su one sve daleko od ovoga i da one žive jedan život koji nije prikazan na društvenim mrežama. To je marketinški trik. Argumenti žena koje zagovaraju ovaj pokret, zapravo jesu antifeministički. Ja mislim da je to problem i da ovo najbolje pokazuje kolika je tuga i nesreća kada čovek nema političku svest i obrazovanje. Danas si svedočimo tome i kod nas koliko je važna politička svest, koliko je važno znati šta znači demokratija, šta znači institucija, šta znači sloboda, šta znači pravda. Ja bih zamolila sve žene da shvate da postoje tolika velika i genijalna znanja koja im nažalost nisu dostupna, ali ih mi činimo sve dostupnijim i da bi bolje bilo da se okrenu tome", smatra Marđonović.

Radojičić ističe da ne treba zanemariti ni ulogu medija u ovom slučaju. 

profimedia

"Ja shvatam da postoje niše na Instagramu i na internetu, jer ljudi biraju neke uloge na društvenim mrežama da bi se istakli u surovom algoritmu. Ali ono što mediji rade i salva komentara koju dobijaju: 'Evo konačno jedna normalna, a nije kao one..." je pravo oružje u ovoj situaciji koje je stvarno smrtonosno", kaže naš sagovornik.

Ključ je u obrazovanju

Minja Marđonović ukazuje na značaj toga da alternativno obrazovanje, koje bi otvorilo put dubljem razumevanju značaja feminističkog pokreta i položaja žene u društvu kroz istoriju, postane mejnstrim u institucionalnom obrazovanju.

"To ide od one primarne socijalizacije, pa sekundarne, pa u školi, a onda, ne samo menjanjem udžbenika, nego menjanjem svesti. Ali to se ne radi kroz PR, niti preko feminiskinja koje, poput mene, idu, propovedaju, a možda i ne biramo nekad i način na koji to činimo, jer moramo se prilagoditi onome i onima kojima se obraćamo. Kako bi Ema Goldman rekla, neobrazovanje i neznanje su najnasilniji element svakog društva", ističe književnica. 

"'Tradwives' bi rekle: 'Mi ne želimo matrijarhat'. Želele ga ili ne, njega nema, nije ni u najavi, nije ni u prikazu, nije ni u snu. Ali zašto želite patrijarhat? E, to je pitanje obrazovanja. Zato uvek apelujem da moramo devojčicama i dečacima od malih nogu u osnovnom i srednjem obrazovanju ponuditi alternativnu političku misao. A onda neka oni izaberu hoće li ovo ili ono. Kad imate samo jedno, šta ćete da izaberete nego to jedno koje su vam nametnuli?", zaključuje naša sagovornica.