Kako se prave ukrštene reči: Čuveni enigmatičar otkrio nam je tajne "mentalne rekreacije"

Ukrštene reči su jedan od najpopularnijih vidova mentalne rekreacije. One ne samo da zabavljaju, već i razvijaju logi i razvijaju logiu010ko razmišljanje, unapređuju vokabular i podstiu pamćenje. Često ih uzimamo zdravo za gotovo, ne razmišljajući o tome ko ih sastavlja i koliko je truda potrebno da bi nastala jedna kvalitetna ukrštenica.

Čuveni enigmatičar Milorad Živanić prvu ukrštenicu objavio je 1. marta 1967. godine, dok je još bio đak gimnazije u Trebinju, i do tada nije prestao da se bavi ovim poslom.

Govoreći za Euronews Srbija, Živanić objašnjava da su svi enigmate započeli tako što su najpre sami rešavali ukrštenice, a zatim pokušavali da ih sastave.

Euronews Srbija

"Prvu sam objavio 1967. godine i od tada ne prestajem. Nema novina u nekadašnjoj Jugoslaviji u kojima nisam radio. Enigmatika zahteva neprestano učenje, čitanje i istraživanje. Autor mora da koristi rečnike, enciklopedije i druge izvore kako bi opisi bili tačni i jasni“, kaže Živanić.

Sastavljanje ukrštenica je zahtevan proces koji može da traje od nekoliko sati do više dana, u zavisnosti od kompleksnosti. Ključna stvar je odabrati polaznu tačku – bilo da je to slika, ime poznate ličnosti ili aktuelna tema.

Euronews Srbija

"Urednici često zahtevaju tematske ukrštenice, koje se formiraju oko određene ličnosti ili pojma. Kada radim slobodne ukrštene reči, tada imam više kreativne slobode. Sastavljanje zahteva promišljanje kako bi reči bile logično povezane, a istovremeno prilagođene rešavačima. Ne sme se dogoditi da se ukrštaju dve manje poznate reči, jer bi to otežalo rešavanje“, objašnjava Živanić.

Mladi zainteresovaniji za kvizove nego enigmatiku

Nekada su enigmate skupljali ilustrovane časopise i leksikone kako bi nalazili pojmove za ukrštenice. Danas, internet nudi neograničene resurse, ali i dalje je ključno imati opsežno znanje.

"Mnogo se rešava ukrštenih reči. Ne kažu bez razloga da je enigmatika gimnastika uma. Ona pomaže da održimo mentalnu oštrinu i koncentraciju. Nažalost, sve je manje mladih koji se bave sastavljanjem ukrštenica. Nedostaje im interesovanje, ali i znanje. Ipak, raduje me što vidim mlade na kvizovima, jer su to pokazatelji znanja i informisanosti", zaključuje Milorad Živanić.

Enigmatika, osim što je izvor zabave, ostaje važan deo kulture i obrazovanja, pomažući ljudima da razvijaju jezičke i logičke sposobnosti, a ceo razgovor sa Miloradom Živanićem pogledajte u vieu na početku teksta.